07:10 20 April 2019
Slušajte Sputnik
    Pristalice ostanka Velike Britanije u EU sa lutkom Tereze Mej na protestu Narod glasa u Londonu, 23. marta 2019.

    Haos u Britaniji kao građanski rat — dogovor do dana de ravan čudu

    © REUTERS / Henry Nicholls
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    3500

    „Ustavna i politička kriza je vrlo ozbiljna i duboka i Velika Britanija se od ovoga neće dugo oporaviti. Problem je što Britanija funkcioniše na poverenju u institucije i nema pisanog Ustava i oni uopšte ne umeju da se nose sa ovakvim situacijama. Narod je strašno frustriran, a porodice su posvađane kao u Crnoj Gori“, kaže Siniša Ljepojević.

    Glasanje britanskih poslanika kojim su odlučili da preuzmu od Vlade kontrolu nad dnevnim redom u Parlamentu, pokazuje pre svega da je Velika Britanija u ozbiljnoj ustavnoj i političkoj krizi, kaže za Sputnjik Siniša Ljepojević, dugogodišnji dopisnik Tanjuga iz Londona.

    Britanski poslanici su glasali da preuzmu od Vlade kontrolu nad dnevnim redom u Parlamentu, kako bi od srede mogli da održe niz glasanja o alternativnim opcijama za „bregzit“. Kako navodi Bi-Bi-Si, reč je o potezu bez presedana, čiji je cilj da se pronađe većina za bilo koju opciju za „bregzit“.

    Velika Britanija nema pisani Ustav, nego se on temelji na pravnoj praksi i poverenju, odnosno, „ne postoje pisana pravila šta bi trebalo da se uradi, nego to određuju pravno iskustvo i pravni i politički presedani“, podseća sagovornik Sputnjika.

    Međutim, ovo što je Parlament izglasao, to pravno uopšte ne obavezuje Vladu. Premijerka Tereza Mej je dozvolila takozvano indikativno glasanje, što je u stvari glasanje koje stvara određeni pritisak na Vladu i njene političke protivnike u slučaju „bregzita“, objašnjava Ljepojević.

    „To jeste indikator raspoloženja poslanika, ali pravno, predsednik Vlade, u ovom slučaju Tereza Mej, nije uopšte u obavezi da to poštuje. Postoji tu i uloga spikera, predsednika Donjeg doma, čoveka koji selektuje dnevni red i koji može da odredi šta će biti, a šta neće na dnevnom redu. Spiker je rekao da neće dozvoliti treći put glasanje za plan Tereze Mej. Iako se stalno spominje to treće glasanje, spiker je rekao da ga neće staviti na glasanje — i neće ga biti. To je zakon iz 17. veka i do sada je samo osam puta bio upotrebljen. Prema tome, stvoren je jedan veliki haos koji svedoči o dubini ne samo političke, nego i ustavne krize“, kaže Ljepojević.

    Pravno gledajući, reč je o tzv. indikativnom glasanju, koje ne obavezuje Vladu i predsednica Vlade ima pravo da potpuno ignoriše to glasanje, naglašava Ljepojević i dodaje da glasanje u Parlamentu neće proizvesti nikakve pravne posledice u Velikoj Britaniji.

    Reč je o indikativnom glasanju koje se ranije zvalo slobodnim i primenjuje se u slučajevima kad partija oslobodi svoje poslanike da glasaju kako hoće, pa je nerealno govoriti o presedanu.

    „Ta glasanja su indikator odnosa među poslanicima i to sve nije neočekivano, jer je 75 odsto poslanika ovog Parlamenta glasalo za ostanak u EU. Izlazak iz EU izglasao je narod. Ovde je samo presedan nastao pre dve i po godine, kad je sud doneo odluku da o svemu treba da odlučuje Parlament. To je bio presedan, jer po pravilu referendum pokazuje raspoloženje javnosti, a Vlada ima obavezu da izvrši to raspoloženje, a ne Parlament. Međutim, tu je bila jedna velika igra pre dve i po godine i Vrhovni sud je doneo odluku da ipak Parlament treba da se izjasni o svim planovima britanske Vlade“, podseća naš sagovornik.

    Presedan u pravnoj praksi Velike Britanije, odnosno u precedentnom pravu, mogu biti samo oni slučajevi koji postaju pravna praksa, naglašava Ljepojević.

    Kad je reč o finišu „bregzita“, utisak je da se sada pokušava kupiti vreme, jer 29. mart pada u petak, a ne postoji dogovoren i prihvaćen sporazum o izlazu Britanije iz Evropske unije. Zakon o izlasku iz Britanije iz EU je još na snazi i ima nagoveštaja da bi večeras mogla početi rasprava o amandmanima na taj Zakon.

    Kako stvari stoje danas, ima mnogo indikatora da će Britanija ipak izaći bez dogovora iz EU. Naravno, trebalo bi imati na umu da je ranije dogovoreno da „neuređeni bregzit“ ne znači i prekid trgovinskih pregovora.

    „Predviđeno je da trgovinski pregovori Velike Britanije sa EU traju do 31. decembra 2020, a verovatno će trajati i duže. Prema tome, stvorena je situacija u kojoj je sve to što se dešava, na neki način, građanski i politički rat unutar Britanije, a da se ’bregzit‘ samo koristi kao povod za to. Ali kažem ponovo, iako je teško predvideti, meni liči da će najverovatniji ishod svega ovoga biti da Britanija formalno izlazi, ali bez dogovora“, kaže naš sagovornik.

    Kako sada stoje stvari, postizanje bilo kakvog dogovora u Donjem domu britanskog parlamenta do petka bilo bi ravno čudu, smatra Ljepojević.

    Po britanskom Zakonu o izlasku iz EU, petak, 29. mart je rok za postizanje dogovora o izlasku, a EU je rekla da ako ne bude dogovora do tog datuma, kad Zakon automatski stupa na snagu, da će im dati rok do 12. aprila da se organizuju, podseća Ljepojević.

    Ukoliko bi i bio prihvaćen sporazum, onda bi Ujedinjenom Kraljevstvu bio dat rok do 22. maja za dodatne dogovore, jer 23. maja počinju izbori za Evropski parlament, na kojima nije predviđeno da Britanija učestvuje.

    „Ustavna i politička kriza je vrlo ozbiljna i duboka i Britanija se od ovoga neće dugo oporaviti. Problem je što Britanija funkcioniše na poverenju u institucije i nema pisanog Ustava i oni uopšte ne umeju da se nose sa ovakvim situacijama. Narod je strašno frustriran, a porodice su posvađane kao u Crnoj Gori“, zaključio je Ljepojević.

    Tagovi:
    bregzit, EU, Siniša Ljepojević, Tereza Mej, Velika Britanija, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga