07:07 20 April 2019
Slušajte Sputnik
    Čovek ispod zastave EU

    Evropska unija u mračnoj misiji: Nemoj da bi neko šerovao ovaj tekst!

    © AP Photo / Vadim Ghirda
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Jelena Vučićević
    64130

    Kontroverzni Član 13. Direktive o zaštiti intelektualnog vlasništva na internetu, koju je usvojio Evropski parlament, uvešće cenzuru sadržaja i promeniti internet kakav danas poznajemo.

    I mada je njegova osnovna intencija zaštita autorskih prava, sva je prilika da će od primene direktive najviše koristi imati tzv. veliki igrači, asocijacije, odnosno industrija.

    Zastave evropskih država ispred zgrade Evropskog parlamenta u Strazburu
    © Sputnik / Alekseй Vitvickiй

    Nova pravila o zaštiti intelektualnog vlasništva na globalnoj mreži primoravaju internet kompanije da uvedu stroge, automatske provere kroz koje sadržaj mora da prođe pre nego što se objavi na platformama poput „Gugla“, „Tvitera“, „Fejsbuka“, „Jutjuba“…

    Naime, Tehnološke platforme „filtriraće“ sadržaje koje korisnici postavljaju, a fotografije, gifovi, spotovi i drugi sadržaji biće objavljeni tek posle provere vlasništva autorskih prava.

    To praktično znači da će biti zabranjeno objavljivanje bilo kog sadržaja čiji nismo autori.

    „Činjenica je da se ovim zakonom slobode ograničavaju, odnosno da će mogućnost koju smo dobili 2006, tzv. šerovanje preko Fejsbuka, biti značajno ograničena“, ističe u razgovoru za Sputnjik stručnjak za informacione tehnologije Zdravko Janković.

    On napominje da će zbog automatizacije postupka filtriranja u praksi dolaziti do apsurdnih situacija. 

    „Moguće je recimo da vaš post ne bude objavljen ako na fotografiji nosite majicu sa logotipom ’Nirvane‘, pa algoritam protumači da kršite autorska prava. Tako je to kod automatizacije jer je pravilo da botovi greše“, kaže Janković.

    Dodatni problem stvoriće i ogromna količina podataka koja u jednom trenutku može da se nađe na nekoj internet platformi.

    „Istovremeno, sâm taj automatizovan proces filtriranja je veoma skupo softversko rešenje koje neće moći svi da priušte, što će neminovno dovesti do gašenja malih platformi, dok će veliki igrači opet biti na dobitku.“ 

    Janković objašnjava da je najveći problem taj što Direktiva praktično neke delove interneta tretira kao medij.

    „A nije ceo internet medij, nego je i sredstvo komunikacije kao što je na primer telefon. Otprilike kao kada bi cenzurisali nečiju tuđu rečenicu koju je neko izgovorio preko telefona. Vraćamo se na stari model kontrolisanja i tretiranja Fejsbuka kao medija koji bi u tom slučaju morao da ima glavnog i odgovornog urednika. Fejsbuk je pre svega društvena mreža, mesto digitalnog povezivanja raznih entiteta koji kroz međusobnu komunikaciju stvaraju sadržaj, ili jedan drugom dele sadržaj. To nije medij“, navodi Janković.

    Do sada je zaštita autorskih prava funkcionisala po sistemu da kada neko prijavi da polaže autorska prava, platforme blokiraju taj sadržaj da bi izbegle potencijalne troškove tužbe. Sad im se, međutim, nameće obaveza da oni sami prilikom aplouda proveravaju da li je to zaštićeno kopirajtom ili nije.

    „Ako namećete na primer ’Guglu‘ ili ’Fejsbuku‘ obavezu da imaju kontrolu aplouda, oni tu kontrolu neće sprovesti, nego će ukinuti mogućnost aplouda“, smatra Janković.

    Nema sumnje da će se ova Direktiva o odraziti i na Srbiju, ne samo zbog tendencije usklađivanja naših zakona sa evropskim, nego i zbog činjenice da ako se zakon bude globalno sprovodio, posledično će i kod nas biti zabranjeno šerovanje.

    Janković ističe da još ima prostora za drugačiji ishod jer pored dvogodišnjeg roka za usklađivanje nacionalnih zakonodavstava sa Direktivom, treba imati u vidu da će sastav Evropskog parlamenta, posle izbora koji se održavaju krajem maja, biti promenjen. 

    „Pitanje je kakav stav o ovom zakonu imati budući evropski predstavnici“, zaključuje naš sagovornik. 

    Tagovi:
    šerovanje, internet, Eu, zakon
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga