17:11 13 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Sedamdeset godina NATO pakta obeležava se u Vašingtonu

    Nove tenzije: NATO u želji da zavlada svetom — probudio Rusiju (video)

    © AP Photo / Cliff Owen
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21054
    Pratite nas

    U Vašingtonu se obeležava 70. godišnjica osnivanja NATO-a, a veliki jubilej Alijanse „pada“ baš u trenutku u kom se taj savez suočava s oštrim kritikama lidera najveće i najuticajnije zemlje-članice — Sjedinjenih Država.

    U ovonedeljnom izdanju emisije „Svet sa Sputnjikom“ tema je bila NATO godišnjica, a gosti su bili profesor Božidar Forca, general u penziji, dr Slobodan Janković sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu i politikolog Aleksandar Pavić.

    U svetlu činjenice da su zvaničnici zemalja NATO skupa u Vašingtonu počeli navođenjem čitavog spektra „ruskih pretnji“, pitali smo ih: da li je borba protiv Rusije zapravo jedina svrha postojanja NATO-a?

    Uz podsećanje da su u vreme pada Berlinskog zida dva procesa tekla paralelno — prvi, dezintegracioni, koji je podrazumevao raspad Varšavskog ugovora i SSSR-a, i drugi, integracioni, koji je značio formiranje EU i proširenje NATO-a, general Forca kaže da je, prema njegovom mišljenju, Alijansa u suštini opstala zahvaljujući „panamerikani“ — američkoj strategiji za vladanje svetom.

    „Amerikancima je NATO bio preko potreban da ne bi morali sami da disciplinuju ostatak planete, uvodeći svoju hegemoniju. NATO je polako, od devedesetih, ’gutao‘ nekadašnju tampon-zonu zemalja Istočne Evrope, primao je u svoje redove bivše sovjetske države… Moskva je u to vreme bila svesna šta se u stvari dešava, ali je bila zauzeta svojim problemima — Čečenijom i unutrašnjim političkim pitanjima. U poslednjoj deceniji prošlog veka Rusija je čak ušla u Partnerstvo za mir i svima je bilo jasno da nastoji da se ne sukobljava sa Zapadom i Amerikancima. Međutim, 1999. kada je, kako neki kažu, NATO ’trenirao vladanje svetom na nama‘, e to je trenutak u kojem se sve promenilo“, kaže Božidar Forca.

    U današnje vreme, dodaje naš sagovornik, SAD za svaki region sveta imaju tzv. „presek stanja“ — od toga kakva je tamo opšta situacija, preko toga šta tamo (loše) rade Rusija i Kina, do toga kako će Vašington to uspeti da neutrališe.

    „Rusija je sada bezbednosni problem broj jedan za SAD, a samim tim i za NATO. Od 78 tačaka NATO deklaracije sa samita iz Brisela prošle godine, 30 odsto se odnosi na Rusiju! Današnji NATO je, u suštini, produžena ruka Amerike, jer Amerika ne može sama da postigne to što je zamislila“, objašnjava Forca.

    Aleksandar Pavić dodaje da je NATO-u potrebna pretnja da bi opstao i da su upravo sa tim ciljem lideri Alijanse bukvalno „izumeli“ Rusiju.

    „Za NATO i da nema Rusa, trebalo bi ih izmisliti! Ali ja sam ubeđen da se ne bi ništa od ovoga desilo tako da nije bilo devedesetih i Jugoslavije. To je dovelo do toga da se Rusija probudi. Ali onda je najednom postala najveća pretnja za NATO, kao i za veći deo zapadnog sveta. Zanimljivo je da što se više Alijansa bliži ruskim granicama, to više trubi o nekakvoj ’ruskoj pretnji‘. Sve to je, po mom mišljenju, teza za naivne, ali ono što je tu veoma opasno, jeste nuklearni arsenal. I naravno, tu su sada nove tenzije, one koje je trebalo da nestanu s krajem Hladnog rata“, kaže Pavić.

    Naš sagovornik dodaje da je vojno-industrijski kompleks na Zapadu nakon raspada SSSR-a morao da potraži nove „zmajeve“ protiv kojih će se boriti, kako bi opravdao svoje postojanje.

    „Počelo je devedesetih, s navodnim projektom ’velike Srbije‘; prešlo se na bombardovanje, koje je probudilo Rusiju i sada su, vremenom, Rusi i Kinezi postali glavna bezbednosna, odnosno globalna pretnja. NATO je, faktički, sâm proizveo sve pretnje protiv kojih se danas navodno bori“, zaključuje Aleksandar Pavić.

    Upitan u kojoj meri ponašanje Donalda Trampa prema Alijansi, a pre svega prema njenim evropskim članicama, narušava odnose unutar tog saveza, Slobodan Janković kaže da NATO već duže vreme trpi neslaganja i probleme, da nikada nije bio naročito jedinstven, ali da je u svojoj istoriji, u principu, jedino imao relativno skladne unutrašnje odnose 1999. godine, u vreme kad je bombardovana SR Jugoslavija.

    „Od tad je Alijansa angažovana na poslu ’držanja na okupu‘ američkih vazala, partnera — kako ih oni nazivaju, kako bi postojala neka vrsta kontrole od strane elite u Vašingtonu i jednim delom u Londonu. Dakle, ako i postoje unutrašnji problem u Alijansi danas, to nije nužno neki veliki pokazatelj stvarnog stanja“, smatra Janković.

    General Forca dodaje da Trampu, u suštini, nije potrebna snažna Evropska unija, već snažan NATO.

    „Amerika će sve uraditi da opstane Alijansa, a ne Unija. U taj navodno odbrambeni savez, koji se raširio u sve druge sfere, Evropljani daju 41 milijardu dolara godišnje, a planira se da do 2024. godine to bude 100 milijardi. Čak i zemlje u okruženju imaju to u svojoj vojnoj strategiji.“

    Pavić dodaje da odnos Trampa i NATO-a od početka jeste složen, ali da je tzv. „duboka država“ uspela da predsednika, u poslednjih godinu dana, nekim veoma pametnim potezima spreči da Sjedinjene Države „izvuče“ iz Alijanse. U tome je, kako kaže, izgleda presudna bila istraga o navodnom „ruskom mešanju“ u američke izbore.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga