20:46 23 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Radnici postavljaju žice na instalaciji Zlatni most Puta svile ispred zgrade u kojem se održava Forum Jedan pojas - jedan put

    Projekat koji potresa Brisel: Za Kinu je „treptaj oka“, a za evropske zemlje decenije

    © AP Photo / Andy Wong
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    0 1465

    Brisel je malo nervozan. Uoči samita Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, koji će se održati 12. aprila u Hrvatskoj, a kome će prisustvovati kineski premijer Li Kećang, zvanični Brisel pojačava pritisak na Peking, javljaju probriselski mediji.

    Ministarstvo spoljnih poslova Kine, odgovarajući na kritike Brisela, saopštava da mehanizam 16+1 ne deli Evropu, nego da odgovara interesima njegovih učesnika.

    Bez obzira na kritike iz Brisela, još su tih 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope veoma raspoložene za saradnju sa Kinom, kaže za Sputnjik dugogodišnji spoljnopolitički urednik u Tanjugu Borislav Korkodelović.

    Ta saradnja traje samo šest godina, što je za više hiljada godina staru kinesku kulturu „treptaj oka“, a što se tiče šesnaestorice, raspoloženje za saradnju sa Kinom možda je sada palo na nekih 70-75 sa sto procenata u početku, jer su pojedine zemlje razočarane relativno sporim prilivom investicija.

    „Međutim, trebalo bi imati u vidu da se sva ta saradnja odvija ipak u okviru regulative koju diktira Evropska unija. Za nas najinteresantniji projekat — pruga Beograd-Budimpešta praktično je bila proglašena kao projekat 2013. godine. Početak radova je bio krajem 2017. i još se radi samo na srpskoj strani, dok Mađarska mora da ispoštuje sve regulative EU koje se tiču transparentnosti, konkursa, ravnopravnosti uslova i to će, daj bože, početi negde 2021. godine na mađarskoj strani“, smatra naš sagovornik.

    A to je samo jedan primer kako se zbog određene sporosti i birokratskih procedura u okviru EU ekonomsko povezivanje sa Kinom ipak odvija sporije nego što se očekivalo, dodaje Korkodelović.

    S druge strane, ako je projekat 16+1 i imao neke „dečje bolesti“ u ovih prvih šest godina, pre desetak dana je dobio veliki podsticaj kad je Italija potpisala memorandum o razumevanju i saradnji sa Narodnom Republikom Kinom u okviru projekta „Jedan pojas — jedan put“.

    A to može da znači novu, dodatnu energiju i veći dinamizam u okviru 16+1, mada ima nekih akademskih nagađanja i spekulacija da bi 16+1 mogao eventualno da preraste u 17+1.

    „S obzirom da se Italija praktično graniči sa zemljama Centralne i Istočne Evrope — sa Slovenijom ima kopnenu granicu, a sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Albanijom ima morsku, tako da povezivanje jedne velike zemlje, značajne privrede kao što je italijanska, koja je članica G7 i jedan od osnivača EU i treća najveća privreda u evrozoni, znatno može da doprinese eventualnom ubrzavanju, dinamizaciji saradnje u 16+1“, smatra sagovornik Sputnjika.

    Kad se podvuče crta, među šesnaestoricom preovlađuje zadovoljstvo zbog saradnje sa Kinom, ali sa druge strane, u Briselu, Parizu i Berlinu ne gledaju sa zadovoljstvom na tu saradnju, tako da postoje kritike koje bi mogle da utiču na političke elite u nekim državama Centralne i Istočne Evrope.

    Korkodelović podseća da su nedavno u Poljskoj i Češkoj bili nesporazumi u vezi sa aferom „Huavej“ i u Varšavi i Pragu su razmišljali da li da nastave saradnju sa Kinom u tom segmentu, a to je za Peking u okviru inicijative „Pojasa i puta“ vrlo važna aktivnost.

    „Znači, preovlađuje spremnost za saradnju, ona se stalno institucionalno unapređuje. Međutim, to je jedan višedecenijski projekat. Sâm format 16+1 se uklapa u tu višedecenijsku inicijativu ’Novi put svile‘, tako da verujem da će taj format i ubuduće funkcionisati u okviru tog slogana koji bi trebalo da postane stvarnost — da je to saradnja na obostranu korist, na čemu insistiraju u Pekingu“, kaže Korkodelović.

    Srbija je bila jedna od prvih zemalja koja je potpisala memorandum o razumevanju i saradnji, podseća sagovornik Sputnjika i dodaje da je naša zemlja primila značajne investicije iz Kine i u vezi sa infrastrukturnim projektima.

    „Srbija je među predvodnicima u toj saradnji i u okviru formata 16+1, a takođe i među veoma aktivnim učesnicima u projektu ’Novog puta svile‘ i ne sumnjam da će Srbija na najvišem nivou krajem aprila biti predstavljena i u Pekingu na tom drugom samitu“, zaključio je Korkodelović.

    Tagovi:
    samit 16+1, Novi put svile, investicije, EU, Borislav Korkodelović, Li Kećang, Slovenija, Češka, Albanija, Mađarska, Poljska, Nemačka, Italija, Hrvatska, Crna Gora, Francuska, Kina, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga