19:01 22 April 2019
Slušajte Sputnik
    Jedan od najupečatljivijih transparenata na protestu u Podgorici

    „Odupri se 97.000“: Internacionalizacija ili kraj protesta

    Nebojša Popović
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nebojša Popović
    0 142

    Vijest da predstojeće subote neće biti protestnog skupa u Podgorici, nakon što su organizatori iz pokreta „Odupri se 97.000“ razgovarali sa predstavnikom Evropske unije, nameće dilemu da li je bunt posustao ili je na pomolu internacionalizacija protesta.

    Iz pokreta „Odupri se 97.000“ su, nakon sastanka sa šefom delegacije EU u Crnoj Gori Aivom Oravom, saopštili da će insistirati da razgovaraju sa evropskim komesarom za proširenje Johanesom Hanom, te da su optimisti u pogledu brzog poziva u Brisel. Prema oceni nekih analitičara, težnja za brzi odlazak u Brisel predstavlja jasnu želju predstavnika Pokreta da internacionalizuju svoje zahtjeve, kako bi njihova pozicija bila ojačana u eventualnim pregovorima sa vlastima u Podgorici. Međutim, dobar dio simpatizera i pristalica opozicije nije zadovoljan organizacijom protesta.

    Oni smatraju da protesti nisu kvalitetno vođeni i da je na njima, pored početno ogromne želje za promjenama, sve manje ljudi. Nije tajna takođe ni da iz „Odupri se“ nisu u najboljim odnosima sa insajderom Duškom Kneževiće, koji je aferom „Koverta“ inicirao čitav proces, te da u opozicionim strukturama postoji određeno međusobno nepovjerenje.

    Sa druge strane, Pokret je uspio da okupi svih 39 opozicionih poslanika i sa njima usaglasi „Sporazum o budućnosti“ u kom se, između ostalog, traže ostavke predsjednika i premijera Crne Gore, Mila Đukanovića i Duška Markovića, kao i formiranje tehničke vlade koja bi trebalo da pripremi, kako je navedeno, prve fer i slobodne izbore.

    Elem, čini se da trenutno niko ne zna kakav će biti konačni ishod procesa koji se proteklih mjeseci odvija u Crnoj Gori i da li ovonedjeljni prekid masovnog izlaska na ulicu ujedno znači i to da su protesti praktično na izdisaju.

    Analitičar Sergej Sekulović smatra da činjenica da ove subote neće biti protesta sama po sebi i nije toliko značajna, jer se, kako kaže, „naredne ili neke od narednih subota protesti ponovo mogu desiti, bez obzira što su oni jedne nedjelje brojniji, a druge manje posjećeni“. To, dodaje on, ne mijenja suštinu — da postoji određeni dio crnogorskog društva koji iskazuje bunt prema postojećem stanju.

    „Ono što se u ovom trenutku definisalo, jeste da imamo sporazum između organizatora protesta i opozicionih političkih struktura oko nekih principa. U drugom koraku to se pokušava internacionalizovati, između ostalog, traži se podrška Brisela za ono što stoji u sporazumu. Ipak, nepoznanica je koliko je sâm sporazum podložan pregovaranju i to je nešto na šta se ne može dati odgovor, pri čemu lično mislim da će iz Brisela slijediti poruke koje su kontinuitet dosadašnjih poruka“, kaže Sekulović.

    U tom smislu, Sekulović za Sputnjik očekuje da će pozicija Brisela biti na više puta deklarisanoj liniji — da politički život mora da se odvija u institucijama sistema, ali i da su građanske demonstracije demokratski oblik političkog izražavanja stavova.

    „Međutim, zahtjev za tehničku vladu jeste nešto što je par ekselans politička tema, koja zahtijeva određeni nivo visoke koordinacije između unutrašnjih političkih aktera i nečega što je spoljni pritisak, kao osnovni preduslov da se opozicija vrati u radne grupe i učestvuje na sljedećim parlamentarnim izborima“, napominje naš sagovornik.

    Ipak, ukoliko opozicija bude zasta bojkotovala naredne izbore, odnosno ukoliko se zahtjev za formiranje tehničke vlade iz Sporazuma o budućnosti ne ispoštuje, onda Crna Gora, prema mišljenju ovog analitičara, „zaista ulazi u jednu ozbiljnu političku krizu koja će usporiti proces evropskih integracija, bez obzira ko politički bude profitirao u jednom takvom stanju“.

    „Ono što se javlja kao dilema u čitavom procesu, jeste da li će pritisak Brisela na crnogorske institucije biti snažan, ali i koliko će organizatori protesta i opozicione stranke kao druga strana biti spremni da njihov sporazum bude podložan određenom nivou modifikacija, odnosno pregovaranja sa vlašću, kako bi se došlo do političkog kompromisa koji bi vratio sistem u normalu“, navodi Sekulović.

    Naš sagovornik je ipak u jedno apsolutno siguran, a to je da bojkot opozicije na izborima sledeće godine, bez obzira ko u toj kalkulaciji bude izašao kao politički pobjednik, nikako ne bi išao u prilog crnogorskom društvu i građanima.

    „Ozbiljnost treba da pokažu i jedna i druga strana, da bismo napokon imali određeni izborni proces koji može da zadovolji bazične kriterijume slobodnih i fer izbora, na kojima bi bila konstituisana vlast koja će ovo društvo vući naprijed bez dubljih političkih trzavica“, primjećuje Sekulović.

    Kako dodaje, trenutna politička konfuzija može da potraje i u ovom trenutku je potpuno neizvesno koji bi mogao da bude njen epilog.

    „Sigurno da postoje razne političke ideje, sigurno da postoji i umjerena i tvrda struja kako unutar vladajuće, tako i unutar opozicione strukture. Međutim, ako se želi politička stabilnost i dalji razvoj crnogorskog društva, onda svako mora da odustane od svojih maksimalističkih zahtjeva, kako bi se našla mjera zdravog političkog kompromisa“, zaključuje Sekulović.

    Tagovi:
    odupri se, protest, EU, Duško Knežević, Milo Đukanović, Crna Gora
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga