06:03 14 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Lider Kongresne partije Raul Gandi i njegova sestra Prijanka Vadra u predizbornoj kampanji

    Počeli najveći izbori na svetu: Vraća li se dinastija Gandi (video)

    © AP Photo / Rajesh Kumar Singh
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 220
    Pratite nas

    U Indiji su 11. aprila počeli opšti izbori koji će, kroz sedam etapa, trajati punih 39 dana, sve do 19. maja. Ove izbore, na kojima pravo glasa ima 900 miliona birača, analitičari nazivaju najvećim izborima na svetu i svojevrsnim „festivalom demokratije“.

    Građani druge najmnogoljudnije zemlje na svetu biraće poslanike u indijskom parlamentu, a mesto premijera pripašće lideru partije ili koalicije koja osvoji najviše mesta u Parlamentu. To praktično znači da će birači odlučiti da li će 68-godišnji premijer Narendra Modi predvoditi zemlju i narednih pet godina ili će na vlast doći njegov glavni rival u ovom trenutku, opozicioni lider Raul Gandi.

    Ovaj četrdesetosmogodišnjak pripadnik je indijske političke dinastije Nehru—Gandi, a mesto predsednika Kongresa nasledio je od svoje majke, Sonje Gandi, 2017. godine.

    Spoljnopolitički novinar Milan Mišić, koji je u dva navrata bio dopisnik iz Nju Delhija, rekao je u emisiji „Sputnjik intervju“ da je u Indiji teško prognozirati izbore, s obzirom na mehanizam glasanja, same dimenzije te zemlje, kao i na broj partija koje učestvuju na izborima.

    „Prema jednom izvoru čak 460 partija učestvuje na ovim izborima. Takođe, iako su sadašnji premijer Narendra Modi i pretendent na mesto premijera Raul Gandi najpoznatije ličnosti koje su u ’areni‘, oni takođe prevode velike i šarolike koalicije. Gandijeva ima blizu 25 partija, a sličan je broj partija okupljen i oko Baratija džanate, koja je u ovom trenutku vladajuća partije Indije. Njima je potrebno toliko saveznika pre svega zbog dimenzija te zemlje i indijske šarolikosti, a nadasve zbog uloge regionalnih partija“, kaže Mišić.

    Politička scena Indije se, kako kaže, promenila u tom pogledu. Nekada je dominirao Indijski nacionalni kongres, kao jedna „kišobran partija“ pod koji su mogli da stanu gotovo svi — od verskih, etničkih i političkih manjina do svih drugih.

    Kako navodi, teško je prognozirati rezultat izbora zato što će i ovoga puta značajnu ulogu imati te regionalne partije, posebno kada se uzme u obzir indijski mozaik i šarolikost.

    „Naime, činjenica je da je Indija republika i neka vrsta Unije koja ima 27 država koje, opet, imaju izuzetno značajan stepen ovlašćenja. Indija ima sedam saveznih teritorija, a ustav navodi 22 jezika koji se govore i na hiljade narečja. Takođe, indijska politika je izuzetno komplikovana i ne odlučuje se samo o pitanjima koja su na dnevnom redu nacionalne politike nego, pre svega, o pitanjima regionalne politike i lokalnih problema“, navodi Mišić.

    U anketama, dodaje gost „Sputnjik intervjua“, zasad preovlađuju dve procene.

    „Prva je da će Modi i Baratija džanata proći lošije nego 2014. godine, kada su prvi put u nekoliko decenija osvojili većinu u Donjem domu parlamenta, koji ima 543 mesta. Sa druge strane, veruje se da će Nacionalni kongres sa saveznicima proći bolje, odnosno da će postići bolji rezultat od onog katastrofalnog pre pet godina, kada su osvojili samo nešto više od 40 mesta“, kaže Mišić.

    Kako navodi, obe partije su uoči izbora objavile svoje izborne manifeste, odnosno spisak obećanja. To je, kaže, istovremeno i spisak želja, a oni koji su ga pisali svesni su toga da dobar deo ne mogu da ostvare.

    „Naravno, jedno od osnovnih pitanja je pitanje ekonomije zemlje. Indija je danas jedna od najvećih ekonomija sveta, a poslednjih godina je stopa njenog rasta veća od kineske. Naravno, taj rast ne osećaju svi podjednako. Najviše koristi zasad ima bujajuća srednja klasa, dok su indijski farmeri, odnosno poljoprivredni sektor, u lošijem položaju nego što su bili pre pet godina. Vlada je, naime, nastojala da zadrži jeftine cene namirnica, a kada je hrana jeftina — i njeni proizvođači su na gubitku. Dakle, u ekonomiji je fokus na borbi protiv siromaštva“, ocenjuje Mišić.

    U tom smislu, kako navodi, veći iskorak je napravio Indijski nacionalni kongres, koji je obećao neku osnovnu, minimalnu platu ljudima koji su ispod praga siromaštva. Sa druge strane, program Baratija džanate i premijera Modija je deregulacija, recept koji je primenjivan i drugde u uverenju da će veća poslovna aktivnost povući i sve druge sektore, odnosno odigrati ulogu lokomotive.

    „Međutim, ono što je kontraverzno je program ’hinduizacije‘ Indije koji sprovodi premijer Modi. Dilema je, naime, u kojoj meri je insistiranje na tome da je Indija ’hindu‘ nacija, da je onda pre svega zemlja Indusa, a tek potom svih drugih, zapravo opasno po društveno tkivo same zemlje. Indija je, naime, dosad smatrala da je ta šarolikost i njen etničko-verski mozaik zapravo njena prednost, a nikako mana“, ukazuje Mišić.

    Dok je „hinduizacija“ Indije nešto zbog čega bi Modi mogao da izgubi podršku glasača, njegovom rivalu Raulu Gandiju zameraju da je „mek“ političar i da mu nedostaju geni njegovih predaka — Mahatme Gandija i Džavaharlala Nehrua.

    „U svakom slučaju, rezultati će biti objavljeni 23. maja, kada će biti jasno kome su Indijci poklonili poverenje i ko će imati zadatak da upravlja sudbinom najveće svetske demokratije i veoma moćne ekonomije“, zaključuje Mišić za Sputnjik.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga