19:05 24 April 2019
Slušajte Sputnik
    Evropski parlament

    I da se sutra dogovorimo s Prištinom, nećemo uleteti u EU kao kometa (video)

    © AFP 2019 / FREDERICK FLORIN
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    3257

    U burnoj trci za majske izbore za novi saziv Evropskog parlamenta, tema proširenja je postala neka vrsta strašila, što govori da je očekivanje da Srbija uđe u EU do 2025. godine nerealno i previše optimističko, a ne bi joj pomoglo ni rešavanje pitanja Kosova i Metohije, ocenjeno je u emisiji „Svet sa Sputnjikom“.

    Ankete pred evropske izbore, koji se održavaju od 23. do 26. maja, nagoveštavaju da su dve najveće grupacije u Evropskom parlamentu, Evropska narodnjačka partija i Socijalisti i demokrate, na putu da u zbiru mesta izgube natpolovičnu većinu. Ipak, prema mišljenju Suzane Grubješić, generalnog sekretara Evropskog pokreta u Srbiji, budući da će dosta mesta dobiti i treća grupacija ALDE, liberalna internacionala, te tri grupacije će zajedno uspeti da održe prevlast u Evropskom parlamentu i utiču na izbor komesara i nove Evropske komisije.

    Izbori će, međutim, izvesno doneti jačanje desničarskih i populističkih stranaka, dodaje ona, a ako one osvoje trećinu glasova postaće blokirajuća manjina u EP koja bi mogla da utiče na donošenje odluka u parlamentu.

    Grubješićeva ukazuje i na delovanje Stiva Benona, bivšeg savetnika američkog predsednika Donalda Trampa, koji je uspeo da okupi blok evroskeptičnih partija.

    Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije u Benonovom pokretu prepoznaje model okupljanja evropskih stranaka, po kome je i Tramp pobedio na izborima, a Britanci glasali za „bregzit“.

    „Stiv Benon je medijski mag koji predstavlja motor suverenističke priče u Evropi. To je novi momenat koji nam otkriva umešanost Amerikanaca u pozicioniranje suverenista u EU i ukupno evropsko zdanje posle tih izbora“, navodi Gajić.

    Na pitanje hoće li desnica uplašiti birače, kako se više puta dešavalo na izborima u pojedinim evropskim zemljama, Dušan Dostanić sa Instituta za političke studije kaže da je strah od desnice neutemeljen.

    „Radi se o pokušaju da se iskoristi levo liberalni govor kako bi se beskrajnim nizom izjednačavanja — gde je svaka desnica isto što i radikalna desnica, odnosno isto što i fašizam, odnosno isto što i najgore zlo — desnica delegitimisala i izbacila iz političkog spektra. Time se indirektno šalje poruka da je jedino levo-liberalni deo spektra legitiman“, kaže Dostanić, koji smatra da je priča o Benonu „legenda“ jer kontakti među suverenističkim strankama već dugo traju, a od 2015. ojačalo ih je pitanje migranata i terorističkih napada u Evropi.

    Sagovornici Sputnjika osvrnuli su se i na činjenicu da u ovoj predizbornoj trci nije pokrenuta obično dežurna tema Rusije. Razlog za to Gajić vidi u činjenici da se i mejnstrim ali i suverenističke stranke ne slažu u tom pitanju.

    „Posle izbora će ta priča ponovo doći na dnevni red u zavisnosti od rezultata izbora, a pre svega od toga da li će Britanija, kao najviše rusofobna, ostati u Evropskom parlamentu“, kaže Gajić uz opasku da sankcije Rusiji svakako dugoročno nisu održive.

    Novina na ovim izborima je i mogućnost da u Evropski parlament uđe neko od Srba u Hrvatskoj. U direktnom telefonskom uključenju Milorad Pupovac, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke, rekao je da su šanse za to vrlo velike, budući da mogu da glasaju ne samo Srbi iz Hrvatske već i oni koji imaju državljanstvo neke članice EU. Cenzus će, objašnjava, zavisiti od izlaznosti, ali su neke procene da će za stizanje praga biti potrebno 50.000 glasova, a za osvajanje mandata nešto više. Lista SDSS je na 24. mestu od 33 prijavljene stranke u Hrvatskoj, a poruka koju šalje, ističe Pupovac, jeste borba protiv svih oblika segregacije i protiv obnove ideja, politika i vrednosti koje predstavljaju pretnju za manjine kao što je srpska.

    „Šaljemo i poruku da je Evropa danas podeljena između onih koji su bogati i onih koji su siromašni, koji ljude useljavaju i koji ljude iseljavaju. Takva Evropa ne može imati budućnosti i mora se menjati ukoliko ne želi da završi u ozbiljnom haosu“, dodaje Pupovac.

    Kad je reč o pitanju proširenja, sagovornici se slažu da je ta tema postala bauk i da je se zato klone sve stranke, što se odnosi na moguće članstvo Srbije u doglednoj budućnosti.

    Niko ne kaže da Srbija nikad neće ući u Evropsku uniju, ali, kako ističe Suzana Grubješić, 2025. godine sigurno neće, što je ovih dana jasno pokazala i debata francuskih kandidata za evropske izbore, gde se devet od 12 njih izjasnilo protiv članstva Srbije u Uniji.

    Aleksandar Gajić podseća da nam je takvu poruku tokom posete Beogradu poslala i francuska ministarka za proširenje Natali Loazo, ali da su na toj liniji bila i obraćanja predsednika Francuske Emanuela Makrona koji smatra da je proširenje nemoguće dok se Unija ne reformiše.

    Dušan Dostanić ukazuje na to da ni jačanje pozicija suverenističkih partija u Evropskom parlamentu ne bi promenilo odnos prema proširenju u celini, jer oni tu temu uopšte ne kandiduju na izborima.

    Sagovornici Sputnjika se slažu da put Srbije ka članstvu ne bi ubrzalo ni rešavanje pitanja Kosova, iz više razloga. Po mišljenju Gajića, ne samo zbog situacije u samoj Uniji i problema kojima je zaokupljena već i što je previše kasno za rešenje, budući da je albanska strana toliko podigla lestvicu i ima podršku američke duboke države za svoj rezolutan maksimalistički stav koji svaki kompromis čini bespredmetnim i „traži sve, a ne da ništa“.

    To je samo dokaz, primećuje Dostanić, da pitanje Kosova ne treba rešavati preko kolena zarad nekakvog imaginarnog datuma ulaska u EU.

    „To je pitanje koje će se rešavati dugo i sporo, ali takva pitanja se ni ne mogu rešiti jednim potezom. S druge strane, bilo kakvo rešenje koje bi bilo protiv Ustava Srbije ne bi doprinelo njenom ugledu kao države“, napominje Dostanić.

    I Suzana Grubješić se slaže da Srbija „i kad bi sutra postigla sporazum sa Prištinom neće uleteti u EU poput komete“, ali dodaje da upravo zbog Kosova proces evrointegracija ide tako sporo. „Mi treba da rešavamo pitanje Prištine i zbog nas, ne zato što je nametnuto sa strane, nego što to pitanje koči napredak i Srbije i Kosova, ne napredak prema EU, nego napredak uopšte. Suočavamo se — i jedna i druga zajednica — sa mnogobrojnim problemima. Zato ću se uvek zalagati za dijalog i kompromisno rešenje koje je jedino moguće jer jedino će takvo rešenje biti održivo na duge staze“, ističe Grubješićeva.

    Ona kao važna pitanja za evropski put Srbije vidi i vladavinu prava, slobodu izražavanja, demokratizaciju, pluralizam kao oblasti u kojima moramo pokazati napredak, „ne zbog EU nego zbog nas“, a onda će i ekonomija biti sigurno jača jer se vladavina prava proteže kroz sve, pa i tu oblast. „Ali dok god imamo veliko državno pitanje, sve drugo ostaje u senci toga“, konstatuje Grubješićeva.

    Na pitanje čime onda za Srbiju EU ostaje privlačna, s obzirom na sliku koju šalje, Dušan Dostanić odgovara da bi se „jako namučio da nešto pronađe“ i zbog obilja problema i nesnađenosti, kao i zbog toga što su i proklamovane evropske vrednosti postale dosta upitne.

    Suzana Grubješić dotle ističe da EU, uprkos svemu, ostaje najbolje mesto za život, a EU je i najveći investitor i trgovinski partner Srbije.

    „Činjenica je da smo okruženi zemljama koje su EU i da naš geografski i geopolitički položaj zavisi od tih država, pa smo prinuđeni da saobraćamo sa njima. Ali ne samo to: problemi EU se prelivaju na nas. Ta naša vezanost nije više vezanost za ideale ili očekivanje novca, ili neka mitska priča koja će rešiti sve naše unutrašnje probleme, nego proističe i iz toga što imamo strah da se problemi EU ne preliju na nas“, ocenjuje Aleksandar Gajić.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga