23:57 26 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Najvažniju ulogu u programu koji podseća na lik i delo Komandanta Lešija imaju deca i mladi

    Leši gazduje Jugom Srbije: Zabranjuju „balkansku“, a opasnim igrama prave albansku među

    © Foto : "Bujanovačke"
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    7287

    Zabrana puštanja filma „Balkanska međa“ u Domu kulture u Bujanovcu otkrila je da se iza mirnog suživota i vladavine srpskih i albanskih partija u toj opštini krije gomila problema, koji sa godinama sve više opterećuju srpsku zajednicu.

    Zamenik predsednika opštine Stojanča Arsić smatra da se direktor Doma kulture Jetmir Ismailji nije samostalno odlučio na ukidanje rusko-srpskog filma, već da mu je to sugerisao „neko sa strane“.

    „Ako on nije imao dogovor o tome sa partijom koja ga je postavila, nije imao konsultacije sa lokalnom samoupravom, a znamo da nije toliko sposoban da sam donese takvu odluku, mislim da se tu igra neka druga igra. Neko pokušava da digne tenzije na jugu Srbije, dok se nešto krupnije dešava. Mnogo puta ranije su tako radili, kad se drugo nešto događa, onda se upere oči na jug Srbije“, kaže Arsić za Sputnjik.

    Upravo on ovoj priči daje novu dimenziju, jer otkriva da su, za razliku od direktora Doma kulture, Srbi toliko tolerantni da su dozvolili da Albanci godinama u toj ustanovi priređuju manifestaciju ’Majski dani‘ kojom obeležavaju godišnjicu pogibije komandanta bivše „oružane vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe“ Ridvana Ćazimija — Komandanta Lešija.

    Ćazimi je učestvovao u borbama na području Hrvatske i BiH, ratujući protiv Srba, a borio se i u redovima „oslobodilačke vojske Kosova“.

    Uz Šefketa Muslijua, Muhameda Džemajlija i Mustafu Šaćirija komandovao je OVPMB-om od 1999. do 2001. godine i učestvovao u mnogim terorističkim napadima na srpsku vojsku i policiju. Bio je i šef pregovaračke delegacije OVPMB-a u razgovorima o predaji oružja, a poginuo je prilikom povlačenja po završetku sukoba.

    Srbi nikad nisu bučno postavili pitanje zašto se to radi ili pričali o posledicama koje to može da izazove, a predstavnicima Albanaca sada smeta film o pomirenju, napominje Arsić. On dodaje da Bujanovac i danas ima problem zbog takozvane „oslobodilačke vojske“. Ovo ilustruje i primerom:

    „Mi ovde još imamo mnogo minskih polja koja su postavili ljudi koji nisu sa teritorije Bujanovca i Preševa, već su došli plaćenici ili neki dobrovoljci i postavili mine. Nema nikakvih šema, mapa, tako da imamo velike probleme, uprkos deminiranju koje traje već godinama. Nikad to ne može do kraja da se očisti“, naglašava Arsić. 

    Brdo Guri Fat iznad Velikog Trnovca — spomenik na mestu pogibije Komandanta Lešija
    © Foto : "Bujanovačke"
    Brdo Guri Fat iznad Velikog Trnovca — spomenik na mestu pogibije Komandanta Lešija

    Nikola Lazić, urednik portala „Bujanovačke“, koji je javnosti otkrio da je film skinut sa repertoara, za Sputnjik kaže da je ova kriza bila dobra prilika da se napravi kontrateža, jer Srbi godinama posmatraju sportske turnire i kulturne događaje posvećene Lešiju, na koje ne gledaju s odobravanjem.

    „Leši ima kultni status među Albancima na jugu Srbije, mislim da bukvalno nema kuće koja nema njegovu sliku na zidu iznad televizora ili makar kalendar sa njegovim likom. Interesantno je da je Arsić to pomenuo prvi put. Do sada se nikada niko od srpskih političkih lidera zvanično nije oglasio, a manifestacija se održava godinama“, primećuje Lazić.

    On podseća da je država Srbija većinu pripadnika te vojne formacije amnestirala nakon pregovora 2000. i 2001. godine. Odgovarali su samo oni koji su bili umešani u klasična krivična dela, kao što je pljačka. Zbog toga ne treba da čudi otvoreno slavljenje Lešija svakog maja, navodi Lazić.

    Jedna od prvih proslava kojom se odaje počast vođi albanskih terorista Komandantu Lešiju u Velikom Trnovcu
    © Foto : "Bujanovačke"
    Jedna od prvih proslava kojom se odaje počast vođi albanskih terorista Komandantu Lešiju u Velikom Trnovcu

    „Kada bi na ulici pitali prosečnog Srbina šta misli, on bi rekao da treba to sve da se pohapsi. Valja reći da su mnogi Albanci koji ovde žive bili pripadnici OVPMB, prepodne su išli na posao, i u državne institucije, a popodne su oblačili uniforme i bili pripadnici te formacije“, objašnjava on.

    Svetislav Veličković, predsednik Udruženje građana „Odbor za ljudska prava“ otkriva da je proslavljanje komandanta terorističke organizacije i isticanje albanske zastave u Bujanovcu samo vrh ledenog brega koji se ignoriše.

    Ta organizacija je odmah posle oružanih sukoba na tom području sakupila sedam i po hiljada potpisa kojima je od tadašnjeg predsednika tražila da se obrati posebna pažnja na zakulisne radnje Albanaca. Ista procedura ponovljena je nedavno, ali odgovora nema, ni iz Predsedništva, ni iz Koordinacionog tela Vlade za ovaj deo Srbije, ističe Veličković.

    Spomenik Komandantu Lešiju u centru Velikog Trnovca
    © Foto : "Bujanovačke"
    Spomenik Komandantu Lešiju u centru Velikog Trnovca

    „Tražili smo da se utvrdi tačan broj stanovnika, brojali smo od kuće do kuće i ustanovili da ima 11.923 Albanca u Bujanovcu, na sajtu stoji da opština ima 54.000 stanovnika, a mi tvrdimo da ih ima maksimalno 30.000. Upisani su i oni koji žive na Kosovu i Metohiji, Makedoniji, to je njihovo pokretno biračko telo. Tome već jednom treba da se stane na put“, zahteva Veličković.

    On dodaje da je jedan od problema i ukidanje ćirilice na svakom javnom mestu, što je kršenje Ustava kada je reč o upotrebi jezika i pisma. Mi nemamo problem sa dvojezičnim tablama, nemamo problem sa albanskim jezikom, ali ćirilica se smišljeno proteruje, to je deo pritiska na Srbe da odu sa juga, kao što su otišli sa Kosova, naglašava Veličković.

    „Mislim da država treba da stane na put samovolji Albanaca i da uvede prinudnu upravu u opštini. Bujanovac je zreo za prinudnu upravu jer se ne poštuju ni zakoni, ni Ustav Republike Srbije. Ja svima pišem, ali niko ni u Beogradu, ni ovde ne reaguje“, ističe Veličković.

    Predsednik Koordinacionog tela za Bujanovac, Medveđu i Preševo Zoran Stanković za Sputnjik kaže da posle praznika putuje na jug kako bi se upoznao sa novim detaljima u vezi sa puštanjem filma „Balkanska međa“, ali i sa posledicama koje je izazvala zabrana projekcije.

    Srpski deo vladajuće koalicije u Bujanovcu čeka da se Albanci međusobno dogovore i daju predlog šta dalje sa filmom, a zatim slede zajednički razgovori. Opoziciona Srpska napredna stranka traži hitnu smenu direktora Doma kulture.

    Svi pokušaji da stupimo u kontakt sa liderima albanskih partija koje su na vlasti u Bujanovcu i direktorom Doma kulture ostali su bez uspeha.

    Slično:

    Direktor Doma kulture u Bujanovcu zabranio još jednu projekciju „Balkanske međe“
    „Ovo se ne završava dobro“: Reakcija ministra na zabranu „Balkanske međe“ u Bujanovcu
    Skandal: Usred Srbije nagrađuju organizatore nelegalnog referenduma Albanaca
    Tagovi:
    međunacionalni odnosi, veličanje, Balkanska međa, terorista, zabrana, Srbi, proslava, Albanci, film, Koordinaciono telo Vlade Srbije za Preševo, Bujanovac i Medveđu, Oslobodilačka Vojska Preševa Medveđe i Bujanovca, Svetislav Veličković, Nikola Lazić, Stojanča Arsić, Komandant Leši, Zoran Stanković, Medveđa, Preševo, Bujanovac
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga