21:23 25 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Pristalice Madura na mitingu u Karakasu

    Američki plan „u poverenju“: Sve spremno za odlučujuću akciju u Karakasu

    © Sputnik/ Eva Marie Uskategi
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Senka Miloš
    1366

    U Venecueli je pokušan državni udar, pored aerodroma u Karakasu upotrebljen je suzavac, a ministar odbrane je izjavio da vojska te zemlje ostaje verna vladi predsednika Nikolasa Madura. Ovo nije poslednji očajnički pokušaj Gvaida da otme vlast na ulici, kaže za Sputnjik nekadašnji diplomata Dušan Vasić.

    Lider opozicije Huan Gvaido, pozvao je vojsku da mu se priključi u „okončanju uzurpacije vlasti“, a pre dve nedelje najavio da će 1. maja krenuti u odlučujuću fazu operacije za skidanje s vlasti predsednika te zemlje Nikolasa Madura.

    Biće to njegov sedmi pokušaj da podigne narod na noge i pokuša da svrgne legalno izabranog predsednika. Dugogodišnji diplomata u zemljama Latinske Amerike Dušan Vasić za Sputnjik objašnjava da lider opozicije nije slučajno izabrao baš prvi 1. maj za tu operaciju. To je veliki praznik rada, Venecuela ga obeležava na način kako se nekada slavio i kod nas.

    „Slavi se tradicionalnim izlaskom na ulice od rane zore, porodičnim okupljanjima bez velikih parada, ali sa slavljem koje država pomaže i organizuje, jer oni sebe smatraju zemljom koja je okrenuta narodu. Tako će se i ovog 1. maja desiti veliko slavlje, a Gvaido pokušava da se umeša u taj deo naroda, da podigne svoju zastavu i kaže, evo, ovi što su izašli na ulice 1. maja, oni su sa mnom, ajde da idemo prema Palati Miraflores, da bi preuzeli vlast“, kaže on. 

    Ove pokušaje Vasić naziva očajničkim i podseća da je Gvaido, kada je sam sebe proglasio za predsednika, obećao Amerikancima da će u vrlo kratkom roku podići narod na noge i doneti neki rezultat. Donet je i niz pravnih akata, a najvažnija je Rezolucija o tranziciji vlasti, koja bi sada Gvaidu mogla da dođe glave, kaže Vasić.

    „U tom dokumentu piše da će u roku od 90 dana vlast biti preuzeta, da će u tom periodu Gvaido vršiti funkciju privremenog predsednika koji ima zadatak da u istom intervalu organizuje izbore. Međutim, istek tih 90 dana se približava, Maduro je i dalje na vlasti, Gvaido nije uspeo ni jednom mobilizacijom da ga pomeri, a kamoli da ga zbaci sa vlasti“, podseća Vasić.

    On dodaje da pored pritisaka SAD, Gvaida muče i drugi problemi, počeo je da trpi velike kritike unutar opozicije zbog svoje nesposobnosti, ali i zbog isključivog oslanjanja na SAD. Zamerke na njegov radi stavila su i dvojica učesnika na ranijim predsedničkim izborima. Kaže da je i Amerika uvidela da za ovaj posao nije izabrala pravog čoveka i da zato radi na planu vojne intervencije u Venecueli.

    Vasić za Sputnjik otkriva da je 10. aprila u Centru za strateške studije u Vašingtonu održan sastanak grupe od petnaestak „ljudi od poverenja“. Bio je tu prvi čovek južne komande američke vojske, dvojica kolumbijskih generala, prisustvovalo i nekoliko venecuelanskih disidenata koji su davno prebegli u SAD, kaže naš sagovornik, koji raspolaže celim spiskom indikativnih imena koja su prisustvovala sastanku.

    „Jedan od njih je Rožen Norijega koji je sa Eliotom Abramsom učestvovao u pokušaju obaranja vlasti u Nikaragvi. Bili su tu i predstavnici još nekoliko latinoameričkih zemalja. Oni su na tom sastanku razmatrali posledice moguće vojne intervencije u Venecueli. Dakle, taj plan je već detaljno napredovao“, otkriva Vasić.

    Dodaje da je dokaz da plan postoji i činjenica da je parlament Holandije pre 10 dana održao hitnu sednicu, da je Senat usvojio odluku da se ne dozvoli da teritorija ostrva Kurasao, koje je vrlo blizu Venecuele u Karipskom moru, a u holandskom je posedu, bude jadna od tri ključne tačke u američkom planu za nasilni ulazak humanitarne pomoći u Venecuelu.

    „Kad su Holanđani videli da se pravi plan da se vojno upadne u Venecuelu tim putem, odmah su izdali naredbu da neće ni po koju cenu dozvoliti da se to ostrvo koristi za napad. Američki plan jeste na stolu, ali s druge strane, svi pokušaji SAD da pridobije saveznike u tom delu sveta za vojnu intervenciju do sada nisu dali nikakav rezultat. Potpuni fijasko je doživela ta njihova ideja o vojnom ulasku“, ocenjuje Vasić.

    Pristalice predsednika Venecuele Nikolasa Madura na mitingu u Karakasu
    © Sputnik / Karlos Эrrera

    Posle najave Gvaidove konačne ofanzive na Madura, Venecuela je izašla iz Organizacije američkih država, taj dan Maduro je proglasio praznikom, a SAD su odgovorile već sutradan, uvođenjem embarga na venecuelansku naftu.

    Vasić podseća da uporedo s ovom, traje još jedna borba sa Sjedinjenim Državama, latinoamerički časopis „Orinoko tribjun“ obimnim istraživanjem je utvrdio da se o Venecueli dnevno objavi 3600 lažnih vesti.

    „Čak su i fotografije prevremeno rođene dece koja su ostavljena u korpe za veš u Hondurasu, plasirane kao događaj iz Venecuele koja je u haosu. Ta zemlja jeste u krizi, ali situacija je daleko od one kakva se kroz zapadne medije predstavlja“, zaključuje Dušan Vasić u razgovoru za Sputnjik.

    Slično:

    SAD uvele sankcije šefu diplomatije Venecuele
    Rusija: Nakon Venecuele, SAD planiraju obojene revolucije na Kubi i u Nikaragvi
    Panika zbog „mrtvog konja“: Amerika povlači potez protiv Rusije bez presedana
    Tagovi:
    svrgavanje, pokušaj, državni udar, 1.maj, vojna intervencija, poziv, parada, opozicija, vojska, Oružane snage Venecuele, Huan Gvaido, Dušan Vasić, Nikolas Maduro, Holandija, Venecuela, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga