10:03 18 Septembar 2019
Slušajte Sputnik

    Udar na „Huavej“: Kako će Kina izolovati Ameriku? (video)

    © REUTERS / ALY SONG
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1071
    Pratite nas

    Amerika više ne vodi trgovinski rat protiv Kine, već opšti rat za pokoravanje Kine bez ispaljenog metka. A Kina se bori za svoj ekonomski, naučni i tehnološki suverenitet, sažeo je stav Pekinga Hu Siđin, glavni urednik „Global tajmsa“. I to je sukob koji može da ugrozi ekonomski razvoj čitavog sveta, ocenjuje državna novinska agencija „Sinhua“.

    Ova dramatična upozorenja iz Pekinga stižu nakon što je Vašington odlučio da trgovinski sukob podigne na još viši nivo. Carine na kinesku robu uvezenu u Ameriku, u vrednosti od 200 milijardi dolara, povećane su sa 10 na 25 odsto, a pokrenut je i proces uvođenja carina na dodatnu robu vrednu preko 300 milijardi dolara — time bi praktično bio obuhvaćen čitav kineski izvoz u SAD, koji je prošle godine iznosio 539 milijardi dolara.

    Kina je uzvratila uvođenjem carina na američku robu vrednu 110 milijardi dolara — skoro čitav američki izvoz u prošloj godini — a naročito su, ukazuje Bi-Bi-Si, targetirani proizvodi koji se prave u onim delovima SAD u kojima republikanci Donalda Trampa uživaju snažnu podršku.

    Istovremeno, trgovinski rat carinama preselio se i u sferu visokih tehnologija, američkim udarcem koji je fokusiran na kompaniju „Huavej“, najvećeg svetskog proizvođača telekomunikacione opreme i drugog najvećeg proizvođača pametnih telefona. Usled navodnog straha da bi opremu ove kompanije Kina mogla da iskoristi za špijuniranje stranih država i kompanija, uz propratne optužbe za krađu intelektualne svojine, doneta je izvršna odluka da se američkim kompanijama, posle tromesečnog grejs perioda, zabrani da „Huavej“ snabdevaju delovima i tehnologijom. A Vašington nastavlja da širom sveta vrši pritisak na svoje saveznike da u odnosu na „Huavej“ postupe na sličan način.

    Zašto se kineski telekomunikacioni džin našao na američkom udaru? Koliko će se još razbuktati američko-kineski rat pre nego što se smiri? I kakve će biti posledice ovog sukoba, i ekonomske i političke?

    O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i novinar Branko Žujović, nekadašnji saradnik Međunarodnog kineskog radija iz Pekinga.

    Američki napad na „Huavej“, uključujući i gubitak pristupa „Guglovim“ aplikacijama i servisima, kaže Branko Žujović, nesumnjivo će uzdrmati ovu kompaniju, „ali ’Huavej‘ se za ovakav napad već pripremio, o čemu svedoči i najava da će uskoro lansirati sopstveni operativni sistem“.

    „’Huavej‘ je motor kineske ekonomije, ali i više od toga — on se u kineskoj javnosti tokom proteklih godina označava kao ’ikona patriotizma‘. On može da se osloni na ogromno unutrašnje tržište i da tako premosti američki udarac. Osim toga, kompanija ima skoro 200 hiljada zaposlenih, a od toga je oko 76.000 direktno i indirektno povezano sa sektorom razvoja i istraživanja, što će ’Huaveju‘ u perspektivi omogućiti da suzbije svoju zavisnost od američkih aplikacija i komponenti“, dodaje Sputnjikov sagovornik

    Uzimajući čitav kontekst u obzir, Branko Pavlović je uveren da se američkom objašnjenju, po kome se „Huavej“ sad našao na udaru zbog mogućeg špijuniranja, ne može verovati: „Motivi su sasvim sigurno drugačiji. U svom obračunu s Kinom Amerika koristi carine, pravosudne organe koje koristi da bi proganjali konkurente i kao treću komponentu, imamo ovaj pokušaj da se ekonomski i tehnološki konkurenti proglase za opasnost po nacionalnu bezbednost, što inače predstavlja direktan i arbitraran upliv države u tržišnu utakmicu.“

    U jednom komentaru kineski „Global tajms“ povodom događanja oko „Huaveja“ donosi ocenu da „potezi Sjedinjenih Država predstavljaju pretnju čitavom svetu“, koji „ima dva izbora — da se nikada ne suprotstavi Americi, ili da ovako neodgovornu državu isključi iz (telekomunikacione) industrije“.

    „Od početka trgovinskog rata jasno je da je Kina zauzela jedan odlučan, iako u početku ne i agresivan stav“, komentariše Branko Žujović. „Sada ona demonstrira svest o sopstvenom položaju. Naime, zapadne zemlje su želele da je zarobe u zamku srednjeg nivoa razvijenosti, gde bi ona bila podložnija inostranim političkim uticajima. Međutim, njen ekonomski i tehnološki razvoj, koji se pokazao mnogo bržim nego što se predviđalo, omogućio joj je da ovu zamku preraste, što i izaziva zabrinutost na Zapadu. A kada mediji tako odlučno prenesu jedan evidentan politički stav, to znači da je država sasvim odlučna da zaštiti svoje interese i da se odbrani.“

    „Kina će pokušati da izoluje Ameriku što je moguće više; da broj onih koji inače prate američku politiku bitno smanji, a da one koji su neodlučni jasno stavi na sopstvenu stranu. Pritom, na strateškom nivou ovakva američka politika kod svih drugih ubrzava razmišljanje o iznalaženju alternativa svemu, čime Amerika može da ih uceni — od SVIFT-a, preko tehnologije do dolara — pa bi ono što bi se inače dogodilo tek kroz pedesetak godina, moglo da se dogodi već za 10 godina“, predviđa Branko Pavlović.

    Jačanje američkog pritiska izazvalo je, sa stanovišta Vašingtona, još jedan nepoželjan efekat — produbljivanje saradnje Rusije i Kine. Prilikom nedavnog susreta s ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom, njegov kineski kolega Vang Ji pozvao je, štaviše, i na „dalje jačanje strateške koordinacije“ kao odgovor na „osioni unilateralizam“ koji „ugrožava postojeći međunarodni sistem“.

    „Trgovinski sukob s Amerikom je Rusiju i Kinu — koje već imaju strateški odnos — naterao i na još opsežniju ekonomsku saradnju“, ukazuje Branko Žujović, dok Branko Pavlović skreće pažnju i da „Rusija ima ogroman ljudski potencijal u bazičnim naukama, a kada se to uveže sa kapacitetima znanja i investicija koje ima Kina, zajedno mogu da postignu ogromne rezultate i to za veoma kratko vreme“.

    Brojke pak pokazuju da cenu trgovinskog rata koji je pokrenula, ponajviše plaća sama Amerika. Podaci kineske Uprave carina su, možda, iznenađujući — kineski izvoz u Ameriku je opao u odnosu na prošlu godinu za 9,7 odsto, američki u Kinu za čak 30,4 odsto, a rezultat je da je kineski suficit u trgovini s Amerikom, umesto da bude smanjen, porastao za dodatnih 4 odsto. „Rojters“ napominje i da kineski proizvođači „trpe štetu na indirektan način“, ali da povećane takse „više štete nanose američkim kompanijama i konzumentima“, jer na njih uvoznici prebacuju svoje troškove.

    „Ukupno 102 države na svetu imaju suficit u trgovini sa Amerikom, koja svoj deficit finansira besomučnim štampanjem dolara“, dodaje Branko Pavlović.

    Kakva je dalja perspektiva trgovinskog rata dve vodeće svetske ekonomije koji će, upozorio je MMF je u svojoj proceni s kraja prošle godine, ugroziti svetski ekonomski rast, a svet učiniti „siromašnijim i opasnijim mestom“ nego što već jeste?

    „Ako SAD žele nastavak pregovora, moraju da pokažu iskrenost i da isprave svoje pogrešne postupke. Kina nikada neće popustiti kada je reč o glavnim principima“, poručio je Gao Feng, portparol Ministarstva trgovine. A predsednik Kine Si Đinping je ove nedelje rekao i da se njegova zemlja nalazi „na novom Dugom maršu“….

    „Donald Tramp je možda mislio da će brzo uspeti da privoli Kinu na neke ustupke, ali sada se došlo u pat poziciju, jer od slamanja Kine očigledno nema ništa“, napominje Branko Žujović. „S obzirom na to da je pokazala čvrstinu i odlučnost da odgovori Americi, Kina sad ima vremena da čeka. Tim pre što je i prošle godine uspela da održi stopu svog rasta iznad 6 odsto, a slična je projekcija i za ovu godinu.“

    I Branko Pavlović je uveren da se konačni pobednik ovog sukoba unapred zna: „U sudaru sa zemljom koja pravi strateške planove do 2050. godine (vizija globalnog uticaja Kine koju je Si Đinping predstavio 2017. godine) i koja je izgradila snažan unutrašnji osećaj identiteta kod svojih građana, ovaj zapadni, neoliberalni, sad pomalo i histerični sistem koji samo proizvodi haos na svim stranama sveta, jednostavno nema nikakve šanse.“

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga