14:31 21 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Američki predsednik Donald Tramp

    S čim će Tramp pred birače: Ekonomija zasenila spoljnu politiku

    © REUTERS / Kevin Lamarque
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Vladimir Sudar
    1162

    U prvu izbornu trku američki predsednik Donald Tramp ušao je sa sloganom „Amerika na prvom mestu“, a sva je prilika da će mu teza o američkoj izuzetnosti doneti još jedan mandat.

    Iako je dug spisak zemalja kojima je uveo carine i sankcije, a ide đonom i na dosadašnje saveznike poput EU, iako Iranu preti ratom, poništava multilateralne sporazume, iako je doživeo spoljnopolitičke neuspehe u Siriji i Venecueli, u očima američkih birača ekonomski poeni se jedini računaju.

    Američkim biračima vrlo je važno, a to je za Donalda Trampa veliki plus, što je tokom njegovog prvog mandata konstantno rasla američka ekonomija, a stručnjaci predviđaju nastavak tog rasta. Uz to, nezaposlenost koja je bila izuzetno velika tokom mandata njegovog prethodnika Baraka Obame, sada je na rekordno niskom nivou.

    „Znamo koliko je ekonomija važna za unutrašnju američku politiku, i to je nešto što čak i protivnici moraju da mu priznaju. To znači da je Tramp uspeo da podigne ili obnovi uzdrmanu američku ekonomiju“, objašnjava za Sputnjik analitičar Saša Adamović.

    Tramp je svoju kandidaturu za drugi mandat, kako kaže naš sagovornik, najavio bukvalno u trenutku kad je ušao u Belu kuću početkom 2017. godine, a samo će je zvanično objaviti 18. juna.

    Tokom dosadašnjeg mandata pokazala se Trampova jasna želja da sve ono što je uradio za protekle dve i po godine nastavi da radi, ne samo do kraja prvog već i u drugom mandatu. U ovom trenutku, jasno je da su šanse za njegov reizbor izuzetno velike i da je on favorit na budućim predsedničkim izborima, veruje Adamović.

    „Između ostalog, Tramp je skupio dosad najveću količinu novca za reizbor i u odnosu na ostale protivkandidate on najbolje stoji. Sa druge strane, njegovi protivkandidati iz Demokratske stranke — a u ovom trenutku se ne zna ko će to biti, mada istraživanja javnog mnjenja govore da bi to trebalo da bude Džo Bajden — moraju da prođu kroz svojevrsno stranačko čistilište, kroz borbu koja će biti prilično žestoka i prljava i pitanje je da li će protivkandidat iz Demokratske stranke uopšte imati snage da se suprotstavi Trampu“, kaže Adamović.

    On dodaje da su se u SAD pojavile brojne analize koje se tiču predsedničkih izbora 2020. godine, i prema mišljenju velike većine, Donald Tramp bi trebalo da osvoji još jedan predsednički mandat.

    Što se tiče njegovih predizbornih obećanja, on je pokazao i dokazao da je spreman da ih ispuni, ali je bilo jasno da je od prvog dana u Beloj kući sve vreme bio sabotiran na mnogim poljima, pre svega od strane njegovih političkih protivnika, takozvane duboke države, sa idejom da se zaustavi, odnosno spreči realizacija njegovih predizbornih obećanja.

    Naš sagovornik podseća na to da se tek nedavno završila istraga o navodnoj umešanosti Rusije u predsedničke izbore, i to povoljno po američkog predsednika.

    Jedno od najvažnijih predizbornih obećanja — zaustavljanje ilegalne migracije odnosno izgradnja zida na granici sa Meksikom — još uvek nije realizovano, ali je jasno da Tramp ne želi da odustane od njega, što kod birača nailazi na podeljene reakcije.

    Nedavno uvođenje taksi na meksičke proizvode pokazuje ideju da Tramp kroz njihovu naplatu izgradi zid, a svojevremeno je obećavao da će izgradnju zida platiti upravo Meksiko, podseća sagovornik Sputnjika.

    U međunarodnim odnosima, Trampovi potezi doveli su u pitanje prethodni, liberalni svetski poredak, tokom kog se pokazalo da su SAD gubile na snazi i da im je opadao status najveće svetske sile.

    Ma kako čudno zvučalo, Tramp je, zahvaljujući pre svega svojoj ekonomskoj politici, odnosno uvođenjem carina u globalnu trgovinu, uspeo da obnovi američku ekonomiju, da zaustavi iseljavanje američke industrije u inostranstvo i da vrati veliki broj izgubljenih poslova nazad u SAD.

    „U svetu ga optužuju za trgovinske ratove, međutim, on je objašnjavao da je sve te trgovinske ratove Amerika već u prethodnom periodu izgubila, a da on sada pokušava da spase što se spasiti može“, kaže Adamović.

    Kad je reč o bilateralnim odnosima, Tramp je na prvom mestu hteo da poboljša odnose sa Rusijom, ali je upravo na tom pitanju doživeo najveću opstrukciju od tzv. duboke države. Međutim, pošto je na međunarodnom planu Kina najveće pretnja po interese SAD, po mišljenju američke elite Rusija bi trebalo da bude taj faktor koji bi, kroz poboljšanje međusobnih odnosa, pomogao Americi da „obuzda rast Kine“, smatra Adamović.

    Što se tiče Irana, jasno je da Tramp pokazuje izuzetnu brigu za interese Izraela i on kroz svoju politiku prema Iranu vrši svojevrsno obuzdavanje „najveće pretnje po interese Izraela“, dodaje Adamović.

    U centru pažnje bio je odnos Trampa i Kim Džong Una, odnosno SAD i Severne Koreje i tu je postignut značajan napredak, bez obzira na to što je njihov poslednji sastanak okončan bez rezultata. Adamović, međutim ističe da je važno da je Korejsko poluostrvo sada mnogo mirnije.

    U unutrašnjoj politici Tramp je uspeo da u američkom Vrhovnom sudu preokrene situaciju i da postavi dvoje konzervativnih sudija, čime je zadobio prednost u „američkom kulturnom ratu“ koji se vodi velikom žestinom. S druge strane, američki predsednik još uvek ima problema u pravosuđu i sa Ministarstvom spoljnih poslova — Stejt departmentom.

    Kad se podvuče crta, za američke birače su unutrašnja politička pitanja od najvećeg mogućeg značaja, što pokazuje i podatak da u SAD samo 11 odsto građana ima pasoš, kaže naš sagovornik.

    „Međutim, za ponovni izbor, bez obzira na zainteresovanost američkih birača, Trampu bi bar još jedan spoljnopolitički uspeh bio koristan“, zaključio je Adamović.

    Tagovi:
    zid na granici s Meksikom, trgovinski rat, predsednički izbori, kampanja, ekonomija, Demokratska partija SAD, Republikanska stranka SAD, Saša Adamović, Donald Tramp, Kim Džong Un, Barak Obama, Džo Bajden, Severna Koreja, Meksiko, Izrael, SAD, Kina, Iran, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga