00:05 20 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Policija u Banjaluci

    Ako se podigne štap protiv Srba, referendum o otcepljenju Srpske biće neophodan (video)

    © Sputnik / Dejan Simić
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Nataša Milosavljević
    1713

    Posledice posete francuskog predsednika ali i vrhovnog komandanta NATO Srbiji, situacija u Bosni i Hercegovini, odnos Amerike i Turske zbog kupovine S-400; teme su o kojima smo razgovarali sa profesorom političkih nauka Nenadom Kecmanovićem.

    U emisiji radio Sputnjika „Od četvrtka do četvrtka“ Kecmanović je rekao da Emanuel Makron u Beograd nije doneo ništa novo, naprotiv, samo je ponovio dobro poznat stav Francuske — da je Kosovo (za njih) nezavisna država, ali je sa druge strane bilo lepo podsetiti se na nekadašnje veliko prijateljstvo i savezništvo, koje u međuvremenu narušeno.

    Degolovska komponenta

    „To podsećanje u interesu je obe strane. Videli smo i manifestaciju pokušaja Makrona da se Francuska vrati na zapadni Balkan, gde je već dugo nije bilo. On nosi degolovsku komponentu — oslobađanja od patronata Amerike. Sa druge strane, ne verujem ni da najavljeni specijalni izaslanik Makrona može išta da promeni na Balkanu. Posle te informacije, usledila je i poruka SAD, koja implicitno znači — da Albanci ne moraju da se uključe u dijalog. Vašington neće dozvoliti da ih bilo ko zameni u tom međunarodno-političkom liderstvu na KiM,“ rekao je Kecmanović.
    „Slaba tačka u francuskoj inicijativi po njemu je i to što u samoj Evropskoj uniji nema jedinstva oko kosovskog pitanja. Francuska, uz Nemačku, nema taj autoritet da odigra neku značajnu ulogu i sva je prilika da će se taj problem ozbiljnije rešavati kod najviših međunarodnih aktera, a glavne uloge će imati SAD i Rusija“, rekao je Kecmanović.

    Šatl diplomatija NATO generala

    Na balkanskoj mini-turneji bio je i vrhovni komandant NATO u Evropi, general Tod Volters, koji je u Beogradu rekao da razume vojnu neutralnost Srbije:

    „Naša vojna neutralnost može da opstane još dugi niz godina. Možda to sada izgleda malo verovatno, ali se odnos globalniih snaga menja u prilog toj mogućnosti“, izjavio je Kecmanović.

    On smatra da se članstvo u NATO vezuje kao uslov za EU, u koju više ne veruju ni evroptimisti. Oni su, prema njegovim rečima, u međuvremenu postali — evrofoliranti.
    Ni jedna vlast se ne usuđuje da rizikuje da izađe na referendum o članstvu i već se vidi da je splasnuo evroentuzijazam. Ispostavlja se da je to, ipak, hijerarhijska organizacija, u kojoj su stari Evropljani počeli da prave krugove sa liderskim zemljama i njenim satelitima. Ako je neko tek kandidat, onda treba da očekujete da bude formalno neka petorazredna članica EU. Za to je najbolji primer činjenica da Bugarska i Rumunija ne dobijaju istu hranu koja se plasira u Francuskoj i Nemačkoj,“ rekao je Kecmanović.

    Emanuel Makron i Aleksandar Vučić sa srpskim studentima
    PREDSEDNISTVO SRBIJE
    Emanuel Makron i Aleksandar Vučić sa srpskim studentima

    Batina genocid

    Ponovno insistiranje na usvajanju Zakona o negiranju genocida u BiH, naš sagovornik vidi kao zabranu istraživanja masovnog zločina u Srebrenici, što je mimo zdravog razuma. U Hagu je, prema Kecmanovim rečima, bila primetna tendencija da se još neke tačke u Republici Srpskoj proglase kao mesta izvršenog genocida, što više ne bi bio „opštinski genocid“, već bi takav zločin bio pripisan celoj Republici Srpskoj.

    „Ako bi se to desilo, to bi značilo uništenje RS i referenum o otcepljenju bi bio neophodan. Niko ne osporava da je bio masovan zločin u Srebrenici, ali ta potreba da se kvalifikuje kao genocid ima svoju političku pozadinu. To je kao batina koju neko drži iza leđa; batina kojom bi se udarilo ne samo po RS, već i po Srbima generalno“, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka.

    Pelješački most

    Unutar Federacije BiH postoji sve vidljiviji sukob hrvatske i bošnjačke nacionalne elite oko izbornog zakona, ali i zakona o javnom servisu, a neslaganje oko Pelješačkog mosta je samo manifestacija loših odnosa“, kaže naš sagovornik.

    „Strateški se postavljalo pitanje kako da se Banja Luka ponaša. Pristup je ove vlasti da treba podržati Hrvate iz taktičkih razloga. Hrvatska želi da sastavi svoju teritoriju, jer je prekinuta u Neumu, a to može da učini upravo mostom, za koji je EU izdvojila novac, a izvođač radova su kineske kompanije“, objašnjava Kecmanović.

    „Vlast u Sarajevu, međutim, pokušava to da blokira kod međunarodnih sudova i šanse su joj velike, između ostalog i zbog toga što Hrvate tamo predstavlja Željko Komšić, koga su izabrali Bošnjaci, a ne Hrvati. Tako se srpski predstavnik pojavio kao jedini koji može to da zaustavi, zbog mosta na Savi između Gradiške i Hrvatske. Republika Srpska je dovela autoput do same granice, ali most ne može da pravi sama, već samo u dogovoru sa Hrvatima“, rekao je naš sagovornik.

    S-400 u Turskoj
    © AFP 2019 / Turkish Defence Ministry
    S-400 u Turskoj

    S-400 seme razdora u NATO

    Protivvazdušni sistem S-400 pokrenuo je lavinu loših odnosa Amerika i Turske. Kecmanović smatra da je turski predsednik ličnost koja neće odustati od zacrtanog, a da će Amerikanci popustiti, jer je njima Turska jako važna. Ona je, prema njegovim rečima, geopolitički ključna zemlja u tom delu sveta, koju ne mogu tek tako da otpišu.

    „Erdogan je oslabljen gubitkom Istanbula, ali to ne znači da još uvek nije mnogo jak. Verujem da će on sada ići na radikalizaciju islamske komponente u njegovoj politici, u smislu Homeinijevog — da je Amerika satana i da će od Amerikanaca stvoriti figuru neprijatelja preko koje će vršiti mobilizaciju. To bi za Amerikance bilo nepovoljno i zato pretpostavljam da će vrlo brzo tu doći do nekog popuštanja u odnosima“, rekao je naš sagovornik.

    „Ideal svake zemlje, koja nije baš supersila, je da nekako drži ravnotežu na obe strane i da na tome gradi neku vrstu samostalnosti. Iako jeste članica NATO, Turska je napravila krupan prekršaj kupovinom S-400, a Amerika treba da bude svesna da, ako ne isporuči Ankari F-35, gura Tursku ka Rusiji i kupovini Su-35“, zaključio je profesor Fakulteta političkih nauka.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga