07:58 19 Novembar 2019
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    418610
    Pratite nas

    Amerikanci su osmislili popularnu TV seriju „Černobilj“ kako bi živo ilustrovali poroke sovjetskog sistema, koji krije čak i ono što ugrožava život i zdravlje ljudi. Međutim, ovih dana se navršava 60 godina od strašne nuklearne katastrofe koja se desila u SAD. Veo tajne koji obavija ovaj događaj, znatno premašuje černobiljski.

    Serija „Černobilj“, snimana u koprodukciji američkog kablovskog kanala HBO i britanske televizijske mreže „Skaj“, naišla je na oduševljenje kritičara, a visoko je ocenjena i kod publike. To ukazuje da novitet HBO nesumnjivo poseduje umetničke vrednosti, a istovremeno serija odgovara svim uobičajenim predstavama običnog zapadnog gledaoca o sovjetskoj stvarnosti: glupi državni službenici, cinični saradnici KGB-a, okrutni vojnici i još mnogo lažnih stereotipa o događajima iz tog perioda.

    Tokom eksperimenta uljna supstanca tetralin procurio je u primarni sistem za hlađenje i izložio se visokoj temperaturi natrijuma.

    Međutim, SAD, zemlja koja je iznedrila seriju, takođe je imala svoj „Černobilj“. Ove godine se navršava 60 godina jedne od najstrašnijih nuklearnih katastrofa u istoriji čovečanstva, koja po svojim posledicama sigurno može da zauzme treće mesto odmah nakon „Černobilja“ i katastrofe u nuklearnoj elektrani „Fukušima 1“.

    Reč je o incidentu koji se dogodio u julu 1959. godine u nuklearnoj laboratoriji NASA u Santa Susani, nedaleko od grada Simi Vali u južnoj Kaliforniji, podseća rusko izdanje „Vzgljad“.

    Katastrofa u „Černobilju“ je uskoro postala javna. Iako je u početku sovjetsko rukovodstvo čuvalo određene stvari u tajnosti (zbog elementarnih bezbednosnih zahteva), nakon kratkog vremena je sve obelodanjeno. Za razliku od SSSR-a, američka vlada ume da sačuva svoje prljave tajne — do danas je neizvestan čak i tačan datum nesreće u Santa Susani. Veruje se da se katastrofa dogodila između 12. i 26. jula 1959. godine.

    Objekat obavijen velom tajne

    Veo tajne oko događaja u Santa Susani ne samo da je izazvao talas glasina i pretpostavki u američkom društvu, nego je i prouzrokovao opasne posledice za zdravlje desetine hiljada lokalnog stanovništva, koje je godinama nastavilo da živi u uslovima zagađenog vazduha, vode i zemljišta, kao da se ništa nije dogodilo.

    Terenska laboratorija NASA u Santa Susani predstavljala je ogroman kompleks industrijskih, naučno-istraživačkih i eksperimentalnih objekata, koji se nalaze na teritoriji od hiljadu hektara. U laboratoriji je kontinuirano funkcionisalo deset nuklearnih reaktora male snage, postrojenja za proizvodnju plutonijumskog i uranijumskog goriva, kao i „radioaktivna laboratorija“, gde je odlagan otpad celog nuklearnog sistema SAD. Od 1949. do 2006. godine objekat je korišćen za testiranje raketnih motora za svemirski program NASA, a od 1953. do 1980. godine tamo su se sprovodili eksperimenti sa različitim vrstama nuklearnih reaktora. U skladu sa dogovorom sa američkim vlastima, na tom mestu su privatne kompanije više puta sprovodile istraživanja u oblasti nuklearne energije i naprednih sistema naoružanja.

    Rast oboljevanja od raka

    U julu 1959. godine u laboratoriji je izvršen još jedan eksperiment na natrijumskom nuklearnom reaktoru, koji je proizvela kompanija „Atomiks internešenel“. Tokom ispitivanja je tetralin (uljna supstanca) procurio u primarni sistem za hlađenje i izložio se visokoj temperaturi natrijuma.

    Razloženi tetralin ispunio je nekoliko uskih kanala za hlađenje, koji su se koristili za ventilaciju gorivnih elemenata reaktora. Kao rezultat toga, 13 od 43 gorivnih elemenata reaktora se pregrejalo i istopilo. Nakon eksplozije je došlo do oslobađanja radijacije u atmosferu. Posledice nesreće su sanirane tek u septembru 1960. godine.

    U vreme njegovog stvaranja, nuklearni poligon NASA se nalazio na relativno napuštenom mestu, oko 50 kilometara severozapadno od centra Los Anđelesa. Danas na udaljenosti od 18 do 20 kilometara od ovog mesta, koje se u zvaničnim dokumentima procenjuje kao „veoma zagađeno“, živi oko 500 hiljada ljudi. Područje oko zatvorene laboratorije NASA smatra se jednim od najzagađenijih u SAD i sadrži veliku količinu opasnih radionuklida, među kojima su cezijum-137, stroncijum-90, plutonijum-239, otrovne hemikalije — perhlorat, trihloretilen, kao i teški metali i dioksini.

    Zbog sagorevanja kontaminiranih supstanci koje je trajalo više godina u velikom krugu oko laboratorije registrovan je rast oboljevanja od raka od čak 60 odsto.

    Agencija za zaštitu životne sredine SAD 2012. godine je objavila rezultate opsežnog radiološkog ispitivanja tog područja, gde je otkriveno 500 uzoraka sa radioaktivnošću, a u nekim slučajevima je radioaktivnost za nekoliko hiljada premašivala normalne vrednosti. Ti toksini su veoma rizični za zdravlje ljudi. Mnogi od njih izazivaju rak, neki uzrokuju teškoće u učenju kod dece, kao i urođene mane i druge probleme sa zdravljem. Najugroženiji su, po pravilu, žene i deca. Tokom nekoliko godina sproveden je niz sveobuhvatnih studija o zdravlju lokalnog stanovništa. Na primer, 2006. godine je otkrivena cela grupa slučajeva obolelih od retinoblastoma — retkog očnog raka, od koga obolevaju mala deca.

    Institut za javnu zdravstvenu zaštitu (Kalifornija) je takođe 2012. godine utvrdio da je učestalost obolevanja od raka dojke i raka mokraćne bešike u blizini laboratorije veća nego bilo gde drugde u državi. Zabeleženo je i da je od 27 ljudi, koji su bili članovi jednog od timova za spaljivanje radioaktivnog otpada, 22 umrlo od raka.

    „Nestali“ dokumenti

    Na zahtev Agencije za registraciju toksičnih supstanci i oboljenja (odeljenje Ministarstva zdravlja SAD) utvrđeno je da je zbog sagorevanja radioaktivnih i hemijski kontaminiranih supstanci koje je trajalo više godina u Santa Susani, u velikom krugu oko laboratorije registrovan rast oboljevanja od raka od čak 60 odsto.

    Pritom, svi aktivisti za ljudska prava i novinari koji su se obraćali američkoj vladi kako bi dobili pristup tajnim dokumentima o radu laboratorije u periodu od 1950. do 1960. godine, naišli su na mrtvu tišinu. Vlasti su ponekad tvrdile da su dokumenti uništeni, ili čak izgubljeni. Istovremeno, poznato je da katastrofa, koja se desila u julu 1959. godine, nije jedina. Najmanje četiri od deset reaktora imali su veoma ozbiljne incidente (mart i jul 1959, 1964. i 1969. godine). Ovi reaktori su bili eksperimentalni. Stoga, nisu bili hermetički zatvoreni betonskom ili čeličnom kupolom , kao što je slučaj sa modernim nuklearnim elektranama.

    Zatvorena laboratorija u Santa Susani danas je pod zajedničkom upravom NASA, američkog Ministarstva energetike i korporacije „Boing“, koji rade na čišćenju kontaminiranog područja. Ali kada će biti završen taj posao i da li će — nije poznato.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga