13:25 22 Januar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 972
    Pratite nas

    Kijev s jedne strane očekuje da će Moskva produžiti sporazum o tranzitu ruskog gasa preko Ukrajine, a sa druge — tuži Rusiju zbog navodnog nepoštovanja prethodnih sporazuma. Kombinacija takvih naizgled nespojivih stvari suština je politike i bivšeg i sadašnjeg ukrajinskog rukovodstva, kažu ruski eksperti.

    Politika ukrajinskih vlasti se, kako objašnjavaju politikolozi, zasniva na trgovanju sa partnerima, i istovremeno na njihovom ucenjivanju.

    Komentarišući saopštenje ukrajinske državne kompanije „Naftogas“ da je Tribunalu Stalnog arbitražnog suda u Hagu podnela zahtev u kom traži od Rusije kompenzaciju u iznosu od 5,2 milijarde dolara za gubitke nastale zbog eksproprijacija imovine grupe „Naftogas“ na Krimu, ruski politikolozi kažu da na taj način Ukrajina samo podgreva konflikt, kako bi imala polugu pritiska na Evropu.

    Zahtev bez pravne osnove

    Zahtev je podnet krajem juna, a očekuje se da će sud doneti odluku do kraja 2020. godine. Međutim, ruski advokati kažu da ne postoji pravni osnov za takav zahtev i ne veruju da će slučaj biti okončan u korist „Naftogasa“.

    „Ovaj zahtev nema pravnu osnovu. Ako ukrajinska strana smatra da je imovina izgubljena kao rezultat delovanja ruskih vlasti, o svemu bi trebalo pregovarati, ali nije bilo nikakve inicijative u tom smeru. ’Naftogas Ukrajina‘ nije subjekt koji može da vodi ove pregovore. Obraćanje međunarodnom sudu nema pravnu prirodu i pravne razloge. S pravne tačke gledišta, ovde je sve jasno: radi se o uobičajenoj pi-ar kampanji. Odluka bi trebalo da bude negativna za ukrajinsku stranu“, kaže za Sputnjik Mihail Jofe, potpredsednik Međunarodnog udruženja ruskogovorećih pravnika.

    U martu je objavljeno da je ukrajinska kompanija dobila parnicu protiv Moskve u arbitražnom sudu u Hagu, zbog gubitka imovine na poluostrvu. Planirano je da se iznos utvrdi kasnije, iako je Kijev računao na osam milijardi dolara. Međutim, Moskva nije učestvovala u ovom postupku, jer ne priznaje odluku Haškog suda koji nema nadležnost za razmatranje tužbe Ukrajine.

    Rusija je podnela Vrhovnom sudu Švajcarske zahteve za ukidanje arbitražnih presuda po takvim zahtevima.

    „Čini se da ovaj postupak zadovoljava čelnike ’Naftogasa Ukrajine‘. Rezultat je pravno jasan i predvidljiv. Pitanje je koliko će se dugo sve to razmatrati. Mogu odmah da budu odbijeni, a može i da potraje nekoliko godina“, ističe Jofe.

    Stara politika novog predsednika

    Politikolozi ocenjuju da, ako „Naftogas“ traži nadoknadu za imovinu na Krimu, to u stvari znači da su „u Kijevu odlučili da priznaju Krim kao ruski“.

    Primećuju i da je Vladimir Zelenski — novi ukrajinski predsednik „nastavio da vodi staru politiku“. S jedne strane, Kijev je ekonomsku saradnju sa Moskvom sveo na minimum, čak i na svoju štetu. Ukrajina je takođe odbila da direktno kupuje gas od Rusije, već taj isti gas kupuje od evropskih zemalja, plaćajući znatno više. Pritom, najviše strahuje od toga da će izgubiti status tranzitne zemlje, jer će, prema nekim računicama, u slučaju da ugovor ne bude potpisan od 2020. godine izgubiti oko tri milijarde dolara godišnje.

    Iako krajem godine treba da budu puštena u rad dva nova gasovoda — „Severni tok 2“ i „Turski tok“ — Moskva je spremna da pregovara o očuvanju snabdevanja preko Ukrajine i otvorena je za postizanje sporazuma o ovom pitanju, ali pod ekonomski zdravim i praktično ostvarivim uslovima.

    Pitanje tranzita potrebno je rešiti pre kraja ove godine, kada ističe trenutni ugovor. Međutim, dve zemlje zasad ne uspevaju da se dogovore o njegovom produžetku. Pored toga, ruski gasni gigant „Gasprom“ i ukrajinski „Naftogas“ sukobljavaju se na sudovima već godinama, a sada su Ukrajinci pokrenuli i novi spor.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga