04:57 19 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Srbija, izbori

    Otkrivamo: Koje mere Cesid predlaže vlasti i opoziciji pred sledeće izbore

    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2245
    Pratite nas

    Sastanak predstavnika vlasti i opozicije i dalje je glavna politička tema u Srbiji iako se sve strane drže zaveta ćutanja. Jedan od učesnika, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju Bojan Klačar kaže za Sputnjik da je na sastanku predstavio viđenje Cesida o trenutnoj situaciji u vezi sa izbornim procesom, pravilima i izbornim zakonima.

    Kao organizacija koja se bavi posmatranjem izbora, Cesid je izneo svoj sud o ključnim izazovima i problemima, a prema Klačarovim rečima, postoji veliki prostor za unapređenje izbornog procesa, i to na nekoliko nivoa.

    Na prvom nivou, moguće je unaprediti i određene izborne zakone, budući da većina, a posebno onaj glavni – Zakon o izboru narodnih poslanika – gotovo da nije menjan otkad je usvojen, pre skoro 20 godina.

    „Neki drugi zakoni jesu promenjeni i doneli su neke stvari koje su poboljšale izborne uslove, poput Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, ali postoji potreba da se i u okviru tog zakona interveniše kako bi se neke stvari unapredile. Ovaj prvi nivo nije nešto što je realno da se uradi do sledećih izbora, i to bi moglo da bude predmet nekih razgovora nakon formiranja sledeće vlade, budući da su to ipak sistemske promene i ne mogu da budu predmet tako brzog rešavanja“, kaže Klačar.

    Šta će uraditi sa RIK-om

    Drugi nivo promena koje bi mogle da se ostvare odnosi se na rad institucija. Cesidova pozicija je i da status Republičke izborne komisije (RIK), ali i rad biračkih odbora može da bude „unapređen na više nivoa“.

    Klačar dodaje da bi trebalo da se podignu kapaciteti biračkih odbora, odnosno da se naprave stalne i kontinuirane edukacije.

    Lideri opozicionih stranaka potpisali Predlog Zajedničkih uslova opozicije za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora.
    Lideri opozicionih stranaka potpisali Predlog Zajedničkih uslova opozicije za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora.

    Takođe, mogao bi se promeniti status RIK-a, što bi bila dugoročna mera, a kad je reč o kratkoročnim merama koje se odnose na RIK, trebalo bi da se unaprede one procedure koje mogu da proizvedu efekte u kratkom periodu.

    Jedna od njih bila bi da se učine transparentnim rezultati tokom izborne večeri, kao i zapisnici sa sednica RIK-a, ili da Ministarstvo za državnu upravu, kao organ koji vodi birački spisak, omogući uvid na biračkom mestu onih podataka koji ne bi ugrozili zaštitu podataka o ličnosti, ističe Klačar.

    Bez REM-a nema…

    Takođe, moguće je unaprediti rad Regulatornog tela za elektronske medije (REM), prevashodno da bi počeo da sprovodi sistematski i kontinuirani monitoring medija, „ne zbog toga što je to preporuka Cesida, nego zato što kad imamo monitoring možemo da sagledamo koliki je i kakav bio pristup različitih izbornih učesnika različitim medijima“.

    „Mi drugog mehanizma da vidimo da li je bilo nekog medijski neregularnog ponašanja ne možemo da imamo ukoliko ne postoji sistematski monitoring. Ne može Cesid ili bilo koja druga organizacija nikada da uradi toliko sveobuhvatan monitoring koji bi dao odgovor na ovo pitanje. Ne samo da ne može nego i ne treba“, ističe Klačar.

    Aleksandar Vučić na predizbornom mitingu SNS-a u selu Rudna Glava kod Majdanpeka.
    © Tanjug / Rade Prelić
    Aleksandar Vučić na predizbornom mitingu SNS-a u selu Rudna Glava kod Majdanpeka.

    Treći nivo mera su određene proceduralne ili tehničke promene u podzakonskim aktima koje bi mogle da se realizuju za kratko vreme, a koje bi napravile neku vrstu progresa.

    „To su različite preporuke koje smo mi definisali i u pogledu rokova, recimo za finansiranje izbornih kampanja, zatim preporuke koje se odnose na objavljivanje rezultata monitoringa koje ima Agencija za borbu protiv korupcije, kao i preporuke koje se odnose na malo veću transparentnost podataka iz biračkog spiska i na edukaciju biračkih odbora“, ističe Klačar.

    Te preporuke se odnose i na „malo snažniju i aktivniju ulogu“ institucija koje se bave nadzorom izbornog procesa, bilo da se radi o RIK-u, Agenciji za borbu protiv korupcije ili REM-u“, dodaje naš sagovornik.

    Kratkoročne preporuke

    Kao najvažnije kratkoročne preporuke, Klačar navodi:

    • Da se učine dostupnim podaci sa biračkog spiska na biračkim mestima koji ne bi ugrozili zaštitu podataka o ličnosti
    • Da se organizuju obuke za biračke odbore, prevashodno za predsednike biračkih odbora
    • Da se pripremi program za kontinuirane obuke koje bi radio RIK
    • Da RIK omogući tokom izborne večeri uživo objavljivanje podataka o rezultatima sa pojedinih biračkih mesta
    • Da RIK učini javnim zapisnike sa svojih sednica
    • Da se malo preciznije definišu procedure za akreditaciju posmatrača
    • Da se definiše rok do kada bi Agencija za borbu protiv korupcije objavila rezultate svog monitoringa
    • Da se promene neka podzakonska akta u Agenciji za borbu protiv korupcije u onom delu koji se odnosi na kontrolu potrošnje koju imaju političke stranke, odnosno da se evidentiranje troškova stranaka radi po metodologiji koja bi bila transparentnija i koja bi svim akterima omogućila bolji uvid u to kako su se zaista trošio, prevashodno javni, budžetski novac.

    „Poslednja stvar od kratkoročnih preporuka jeste neka vrsta mehanizma koja bi dovela do toga da REM ili donese neku vrstu akta kojim bi na detaljniji način regulisao ponašanje medija u kampanji ili, ukoliko je to moguće, da oni krenu sa monitoringom medija u izbornoj kampanji kako bi na kraju tog procesa podelili sa javnošću najvažnije informacije o tome koliko su mediji bili dostupni različitim izbornim učesnicima“, zaključio je izvršni direktor Cesida.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    izbori, CESID, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga