04:59 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Pratnja Vladimira Putina

    Kako se Putin promenio tokom dve decenije na vlasti (foto)

    © Sputnik / Anton Denisov
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    0 1920
    Pratite nas

    Pre 20 godina predsednik Rusije Vladimir Putin uplovio je u vode državne politike. Stručnjaci su analizirali njegov rad tokom predsedničkih mandata i ocenili kako su se menjali njegovi odnosi sa Zapadom i pogledi na svet i kadrovska pitanja.

    Devetog avgusta 1999. godine predsednik Boris Jeljcin najavio je ostavku Vlade na čelu sa Sergejem Stepašinom, a Putin je imenovan za privremenog vršioca dužnosti premijera. Njegova kandidatura za premijera podneta je Državnoj dumi, a istog dana u obraćanju javnosti Jeljcin je nazvao Putina naslednikom.

    Od autsajdera do kandidata broj jedan

    Prema rečima Sergeja Bespalova sa Instituta društvenih nauka Ruske akademije narodne privrede i državne službe pri predsedniku Rusije, imenovanje Putina za vršioca dužnosti predsednika vlade i saopštenje Jeljcina o nasledniku bila su potpuno neočekivana.

    „Putin nije bio novo lice, jer je bio sekretar Saveta bezbednosti i šef Federalne službe za bezbednost. S obzirom da je Jeljcin posebnu pažnju posvećivao održavanju ravnoteže između pravosudnih organa i ministarstava sile, kako ne bi dozvolio da bilo koja od tih struktura postane previše jaka — imenovanje jednog čoveka istovremeno na dve takve dužnosti bilo je iskazivanje najvišeg stepena poverenja u Putina“, rekao je stručnjak.

    Bespalov je dodao da je u to vreme budući predsednik države bio praktično nepoznat javnosti i malo ko je verovao da on može da pobedi na predsedničkim izborima u martu 2000. godine.

    Ruski predsednik Vladimir Putin izlazi iz aviona
    © Sputnik / Alekseй Nikolьskiй
    Ruski predsednik Vladimir Putin izlazi iz aviona

    Međutim, tokom četiri meseca uspeo je da poveća rejting i da pobedi već u prvom krugu.

    Prema rečima stručnjaka, takav uspeh je bio moguć usled nekoliko faktora. Rusi su bili umorni od Jeljcina, a u odnosu na njega Putin je izgledao kao potpuna suprotnost. Uspehu je doprineo i rad kompetentnih političkih tehnologa, kao i završetak rata na Severnom Kavkazu.

    „Zahvaljujući kombinaciji tih faktora, on je za kratko vreme uspeo da poveća rejting i već do decembra 1999. godine, u vreme Jeljcinove ostavke, Putin je smatran kandidatom broj jedan na predstojećim izborima“, kazao je Bespalov.

    Predsednik koji je opravdao očekivanja

    Prvi mandat predsednika Putina, prema mišljenju stručnjaka, bio je jedan od najuspešnijih, jer je uspeo da opravda sve nade koje su polagali u njega — ujedinio je zemlju i pokrenuo ekonomiju.

    Šef „Političke ekspertske grupe“ Konstantin Kalačov napominje da su glavni zadaci predsednika bili borba protiv separatističkih tendencija, očuvanje jedinstva zemlje i obezbeđivanje ekonomskog rasta.

    „Putina su tada doživljavali kao čoveka koji je zainteresovan da pretvori Rusiju u modernu, razvijenu, demokratsku zemlju. U prvom mandatu on je opravdao sve nade stanovništva“, istakao je politički analitičar.

    Prema rečima Kalačova, drugi mandat je bio „rok za rezultate“. Putin je uspeo da obezbedi ekonomski rast, da razdvoji politiku i biznis i da potisne oligarhe sa vlasti.

    „Ljudi su počeli da žive bolje, a pre krize 2008. godine zemlja je doživljavala procvat i ekonomski rast“, dodao je Kalačov.

    Ruski predsednik Vladimir Putin proučava kartu svoje zemlje
    © Sputnik / Dmitry Astakhov
    Ruski predsednik Vladimir Putin proučava kartu svoje zemlje

    Prema rečima Bespalova, u prvim godinama Putinovog boravka na vlasti, veliku ulogu u upravljanju državom odigrali su ljudi iz Jeljcinovog tima — šef Vlade Mihail Kasjanov i šef administracije Kremlja Aleksandar Vološin.

    „Bez obzira na to šta bismo sada rekli o njima, ti ljudi su se pokazali kao veoma efikasni u tom periodu. Na primer, uspesi u domaćoj politici u velikoj meri povezani su sa Vološinom“, napomenuo je Bespalaov.

    Stručnjak je takođe dodao da je Vlada Jevgenija Primakova odigrala veliku ulogu u konsolidaciji privrede.

    „Ipak, bez ličnog doprinosa Putina sve to ne bi funkcionisalo i ne bi se dogodio takav proboj početkom 2000. godina. Ako se krajem 1999. godine uspeh i mogao pripisati političkim tehnolozima, onda je u narednom periodu to bila lično Putinova zasluga“, veruje Bespalov.

    Liberal i patriota

    Kako ističe Kalačov, Putin je u početku ostavljao utisak čoveka koji se zalaže za liberalne ideje.

    „On i sada zagovara liberalne ideje, ali samo u ekonomskoj sferi“, pojasnio je politički analitičar.

    Prema njegovom mišljenju, Putin je pokušavao da spoji liberalno sa patriotskim.

    „Ako se prisetimo ruskog liberalizma i, na primer, Pavla Miljukova, primetno je da su ruski liberali bili patriote, a može se reći i nacionalne patriote“, dodao je Kalačov.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin sa psima Bafi i Jume tokom šetnje u Moskovskoj oblasti. Bafi je bugarski (karakačanski ovčar), a Jume je Akita Inu.
    © Sputnik / Alexei Druzhinin
    Predsednik Rusije Vladimir Putin sa psima Bafi i Jume

    Potpredsednik Ruske asocijacije za odnose sa javnošću Jevgenij Minčenko takođe je istakao da je Putin ušao u državnu politiku kao liberalni reformator.

    „Sa jedne strane, on je održavao teritorijalno jedinstvo zemlje, uspostavljao red, ograničavao uticaj krupnog biznisa, ali je sa druge strane, pokušavao da izgradi odnose sa Zapadom i da sprovede reforme u zemlji, koje bi omogućile razvoj ekonomije“, rekao je Minčenko.

    Predsednik je uspeo da realizuje ekonomske projekte, ali nije mu pošlo za rukom da izgradi odnose sa Zapadom i da Rusija postane deo velikog Zapada, smatra Minčenko.

    „To nije njegova krivica, nego krivica, kako on kaže, naših partnera. To je u velikoj meri razlog za razočarenje Vladimira Putina, jer je on ideološki zapadnjak“, smatra stručnjak.

    Novi pogledi

    Dok je za ovih 20 godina Putin zadržao liberalne poglede na ekonomiju, sa druge strane, odnose sa Zapadom promenio je iz korena, ocenjuju politički analitičari.

    Prema mišljenju Kalačova, lider Rusije je verovao da će uspeti da postane ravnopravan partner zapadnih zemalja.

    „Putin je pružao ruku, ali on smatra da nije dobio povratnu reakciju“, kazao je Kalačov.

    Ruski predsednički avion sleće na aerodrom u Peking
    © Sputnik / Anton Denisov
    Ruski predsednički avion sleće na aerodrom u Peking

    Bespalov ukazuje da je pored spoljnopolitičkog polja, i Putinova kadrovska politika doživela promene u poslednjih 20 godina.

    „I u to vreme i danas on se oslanja na ljude od poverenja. Često su to ljudi iz službi bezbednosti, ali istovremeno vidimo da se oslanja i na mlade tehnokrate“, dodao je stručnjak.

    Potvrda toga je poslednji talas imenovanja na dužnosti guvernera, zaključio je Bespalov.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga