02:15 18 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Glasanje na referendumu u Donjecku 2014. godine

    Nastavak „normandijskih pregovora“ na vidiku, mir i dalje daleko

    © Sputnik / Maksim Blinov
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 200
    Pratite nas

    Predsednici Rusije i Francuske su u telefonskom razgovoru ocenili da razmena zatvorenika Rusije i Ukrajine predstavlja odlučujući korak u obnavljanju konstruktivnog dijaloga, koji treba da se nastavi u narednim sedmicama. To daje šansu Minskim sporazumima da ponovo ožive, a Donbasu — šansu za mir.

    Jedna od glavnih tema razgovora Vladimira Putina i Emanuela Makrona bilo je regulisanje situacije na jugoistoku Ukrajine i pregovori u „normandijskom formatu“. Dva lidera su istakla da Minski sporazumi nemaju alternativu, a takođe su potvrdili i nameru da nastave konstruktivni rad u okviru „normandijskog formata“. Istovremeno, Putin je naglasio da je neophodna pažljiva priprema agende narednog samita „normandijske četvorke“.

    Koliko je Kijev spreman za konstruktivan rad?

    U tom kontekstu, skreće se pažnja na potrebu da Kijev ispuni dogovore postignute tokom prethodnih samita u Parizu i Berlinu 2015. i 2016. godine, uključujući i povlačenje snaga i sredstava na dogovorene delove kontaktne linije i pismeno utvrđivanje takozvane „Štajnmajerove formule“ o davanju specijalnog statusa Donbasu i stupanju na snagu zakona o posebnom statusu u kontekstu izbora.

    Dok francuski mediji izveštavaju da su se dva predsednika dogovorila da samit bude organizovan u Parizu u narednim sedmicama, Kremlj je saopštio da datum nije utvrđen, ali da postoji obostrano razumevanje da treba da bude održan u skorije vreme, uz napomenu da su za to potrebne odgovarajuće pripreme.

    Podsetimo — razgovor Putina i Makrona se dogodio nakon rusko-ukrajinske razmene zarobljenika po formuli „35 za 35“.

    Eksperti ističu da je rad u „normandijskom formatu“ važan, ali da njegovi izgledi prvenstveno zavise od postupaka Ukrajine i od spremnosti Kijeva da krene tim kolosekom, kao i od spremnosti za konstruktivan rad. Za sada, ova razmena uliva određeni optimizam.

    Prethodno su Putin i Zelenski razgovarali telefonom o rešavanju sukoba na jugoistoku Ukrajine. Putin je pozvao ukrajinsku stranu da prekine da napada naseljena mesta u Donbasu, u kojima stradaju civili. Predsednici su se tada dogovorili da intenziviraju rad na povratku zatvorenika.

    Ukrajinski predsednik je rekao da mu je to bio najteži razgovor u dosadašnjem predsedničkom mandatu, a takođe je obelodanio i da je sa Putinom postigao dogovor o prvoj etapi odmrzavanja dijaloga, kao i o prvoj etapi u prekidu rata.

    Situacija se promenila

    Politikolog Sergej Kozlov smatra da su sada sve strane zainteresovane za uspostavljanje mira u Ukrajini i normalizaciju odnosa sa Rusijom.

    „Mir u Ukrajini je i dalje prilično daleko, ali se već sada može reći da je led počeo da se otapa. Sva tri predsednika — i francuski i ruski i ukrajinski — zainteresovani su da se situacija nekako promeni. Makron želi da poveća svoju ulogu posrednika između Rusije i Ukrajine, a sa druge strane želi da ojača ulogu Francuske u rešavanju zajedničkih evropskih problema. Predsednici Rusije i Ukrajine sada treba da izađu iz ćorsokaka u koji su rusko-ukrajinski odnosi ušli dok je na vlasti bio prethodni ukrajinski predsednik — Petro Porošenko. Zbog toga je razmena ’35 za 35‘ vrlo važan simbolički gest, koji ukazuje na to da će dalji koraci biti napravljeni i da će strane izlaziti u susret jedna drugoj“, rekao je Kozlov.

    „Normandijski format“ je trenutno zamrznut, jer u drugom mandatu Porošenkovog predsedavanja, koji je praćen oštrom eskalacijom odnosa sa Rusijom, on nije imao nikakvog smisla, s obzirom da sa Ukrajinom nije bilo moguće razgovarati. Potpisivanjem Minskih sporazuma, koji su za Kijev bili izuzetno neprijatni, Porošenko je samo pokušavao da dobije na vremenu, ali ukrajinske vlasti nisu htele da ispune svoje obaveze predviđene tim dogovorom. To je ujedno i obesmislilo „normandijski format“, koji postoji radi implementacije tih sporazuma iz Minska.

    Politikolog Dmitrij Bereznjakov konstatuje da se situacija sada promenila i da među stranama postoji zainteresovanost za uspostavljanje konstruktivnog dijaloga.

    „I rusko-ukrajinska razmena i ovi pregovori pokazuju da i ruska i ukrajinska strana na najvišem nivou pokušavaju da uspostave konstruktivni bilateralni dijalog. I to se može samo pozdraviti, jer smo do sada imali pat situaciju, koja je vladala do predsedničkih izbora u Ukrajini i koja je stvorila ozbiljne poteškoće za obe strane“, rekao je Bereznjakov.

    Eksperti, međutim, upozoravaju i da će predstojeći pregovori u „normandijskom formatu“ u velikoj meri zavisiti i od SAD, s obzirom da Vašington može da ima značajan uticaj na poziciju Francuske i Nemačke. Zbog toga je preuranjeno govoriti o tome kako će se situacija razvijati u okviru pregovora ove grupe. Očekuje se da će odgovor na to pitanje biti poznat već na jesen, posle prvog susreta Zelenskog i Trampa, koji bi mogao da se dogodi na marginama Generalne skupštine UN krajem septembra u Njujorku.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga