17:24 04 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    6058
    Pratite nas

    Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine odlučilo je da pametno iskoristi izolaciju, pa se posvetilo ispravljanju tekstova na „Vikipediji“. Reč je o tekstovima koji se bave temama važnim za Kijev, kao što su Krim, Donbas i NATO, piše ruski „Vzgljad“.

    Ukrajinska verzija „Vikipedije“ navodi da je bilo pet rusko-ukrajinskih ratova, uključujući sukob u Donbasu. Spisak je dopunjen s još dva sovjetsko-ukrajinska sukoba.

    Šesti rusko-ukrajinski rat

    Zaoštravanje sukoba na „Vikipediji“ povezano se je s povećanjem broja članaka, pre svega onih na ruskom jeziku, kao i sa činjenicom da su se ruski i ukrajinski školski program odavno razišli kada je reč o zajedničkoj istoriji.

    Ispolitizovani korisnici ukrajinskog segmenta „Vikipedije“ jurišaju na članke na ruskom jeziku i preoblikuju ih u skladu sa sopstvenim viđenjem sveta. Ne može se reći da je za te falsifikacije direktno odgovorna ukrajinska vlast, ali je očigledno da su se i na političkom nivou odvijali slični procesi, usmereni ka konstruisanju nacionalnog mita, smatra autor „Vzgljada“.

    Ukratko, ukrajinska istorija je nastojala da se udalji od ruske prošlosti gotovo do perioda prvobitne ljudske zajednice. Marginalne, ali nacionalno orijentisane istorijske ličnosti izvedene su u prvi plan i pretvorene u heroje, izmišljani su njihovi uspesi, njihovi zločini su prećutkivani, naglašavan je antagonizam svega ruskog i ukrajinskog.

    Nešto slično se događalo i na „Vikipediji“, koja je iskusila posredan pritisak državne propagande Ukrajine.

    Otrovne zmije Australije i slavni „Ukrajinci“

    Ponekad to ima potpuno bezazlen, pa čak i zabavan karakter, a ogleda se u utrkivanju u broju članaka na „Vikipediji“. S tim ciljem su štancovane hiljade stranica s po dve do tri rečenice, pri čemu ih često čak i nisu sastavljali ljudi nego programi. Tako sada na „Vikipediji“ na ukrajinskom jeziku možete naći pregršt nepotpunih tekstova o svim opštinama u Italiji, ili o otrovnim zmijama na australijskom kontinentu.

    Manje je bezazlena praksa prisvajanje tuđih zasluga kroz promenu nacionalnosti istorijskih ličnosti. Umetnici, naučnici, inženjeri, lekari upisivani su kao Ukrajinci na osnovu toga što su se rodili na teritorijama kojima je sada prestonica u Kijevu. Ignoriše se, pritom, činjenica da su se tokom života izjašnjavali kao Rusi i koristili samo ruski jezik.

    Najužarenija tačka kampanje su bitke za svaki pasus članaka o ispolitizovanim pitanjima istorije. Razlika je samo u tome što su se ranije lomila koplja na temama kao što su Staroruska država i Drugi svetski rat, a nakon 2014. godine prioritetni su postali katastrofa „boinga 777“, državna pripadnost Krima i sukob u Donbasu.

    Invazija na rusku „Vikipediju“

    Jedna je stvar ako vikipedisti iz Zaporožja, čak i ako se bave propagandom zaklonjenom iza istoriografije, grade svoj čudesni svet u provincijalnom prostoru ukrajinskog jezika. Sasvim je druga stvar to što je njihov osnovni cilj da prenesu raznovrsne budalaštine u „Vikipediju“ na ruskom jeziku, uz izgovor da „razvejavaju mitove“, „odgovaraju na laž“ i „vraćaju ukrajinsko nasleđe“.

    To već protivreči osnovnom postulatu „Vikipedije“ da svi procesi koji se odvijaju na elektronskoj enciklopediji, treba da budu zasnovani na konsenzusu.

    Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine sada postaje neposredni učesnik u ovim procesima. Maj je na „Vikipediji“ proglašen „mesecom ukrajinske diplomatije“. Činovnici i organizacija „Vikimedija Ukrajina“, koja okuplja autore članaka na ukrajinskom jeziku, „popunjavaće rupe“ i „ispravljati netačne podatke“.

    To je izjavio niko drugi do ministar Dmitrij Kuleba lično, koji je, uzgred, autor knjige „Rat za stvarnost: kako pobediti u svetu lažnih vesti i zajednica“. Prema njegovim rečima, prioritetni će biti materijali u vezi s „ruskom agresijom“, kao i s „integracijom Ukrajine u EU i NATO“.

    Ovaj savez ministra s vikipedistima može se lepo opisati kao alijansa profesionalnih diplomata i posvećenih erudita, ali je suština, zapravo, u srastanju mašinerije državne propagande s projektom koji je prvobitno zamišljen kao prosvetiteljski. Kada je reč o „Vikipediji“ na ukrajinskom jeziku, njena prosvetiteljska funkcija je odavno pod znakom pitanja. Tamošnji administratori su prilično pod uticajem ideologije.

    Diogen u buretu
    © Wikipedia / Žan-Leon Žerom - Walters Art Museum

    Ono što posebno zabrinjava u Kulebinom poduhvatu, jeste namera da zalazi u tuđu teritoriju, odnosno da ispravlja i dopunjava tekstove ne samo na ukrajinskom, nego i na drugim jezicima, pre svega na ruskom.

    Rat bez krvi

    „Vikipedija“ na ruskom jeziku ne samo što je obimnija, nego je i popularnija, uključujući i samu Ukrajinu. Iako je uklonila ruski jezik iz pravnog i obrazovnog prostora, postmajdanska vlast još nije uspela da ga istisne iz glava polovine ukupnog broja svojih građana.

    Mnogi od njih nisu spremni da čitaju tekstove o tripolskoj kulturi drevnih Ukara i o tome kako su ljudi u Domu sindikata u Odesi sami sebe spalili. Samoobmana nije jedino rešenje za psihu, čak i u državi kao što je Ukrajina u poslednjih šest godina.

    Vek interneta je uneo suštinske promene u informacione ratove, koje čovečanstvo vodi milenijumima. U slučaju „Vikipedije“ na ruskom jeziku, to je kao kada bi nemačko stanovništvo Trećeg rajha ispisivalo sovjetski list „Pravda“, a Gebels bio primoran da svake noći zamenjuje članke tekstovima napisanim u državnoj kancelariji. Siže za komediju apsurda sada je postala uobičajena praksa ukrajinske vlasti.

    Reč je o ratu bez krvi na internetu, gde se sa svake strane bori vojska od po 80 do 100 ljudi. To ne znači da ruska „Vikimedija“ sada treba da traži pomoć od Sergeja Lavrova, ali na najavljenu propagandnu agresiju mora se naći adekvatan odgovor, smatra autor „Vzgljada“.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    informacioni rat, Ukrajina, Rusija, Vikipedija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga