18:23 07 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    442213
    Pratite nas

    Zahtev Međunarodne komisije Bundestaga za ljudska prava da nemački parlament istraži privođenje vladike Joanikija, poruka je Nemačke da Milo Đukanović više nema uniformnu podršku sa Zapada i da Nemci neće sedeti skrštenih ruku, niti će tolerisati ugrožavanje njihovih interesa na Balkanu.

    Ovo je, prema mišljenju politikologa Aleksandra Pavića, zaključak koji bi se mogao izvesti iz pisma Međunarodne komisije Bundestaga za ljudska prava, u kojem se nemačkim parlamentarcima skreće pažnja na kršenje ljudskih prava u Crnoj Gori povodom privođenja vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija i drugih sveštenika SPC na pravoslavni praznik.

    Komisija se u pismu posebno osvrnula na upotrebu sile protiv predstavnika SPC, kao i na neadekvatnost policijskih mera prilikom hapšenja sveštenika i istakla da imovina SPC može biti predata crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, koju nijedna kanonska crkva nije zvanično priznala.

    Pavić veruje da je poruka Komisije za ljudska prava Bundestaga izuzetno značajna i da predstavlja još jedan znak da Nemačka nije zadovoljna režimom u Crnoj Gori. Ipak, kako dodaje, treba imati na umu da se Nemci, kao i drugi zapadnjaci, zainteresuju za nečija ljudska prava, tek onda kada njima to politički odgovara.

    Milo Đukanović nema uniformnu podršku sa Zapada

    „Nisam ni u kakvoj zabludi da njih zaista zanima položaj Srba u Crnoj Gori, jer su mogli da reaguju više puta u poslednjih petnaest godina na to, niti da ih zanima položaj crkve. Međutim, očigledno je da su zabrinuti za svoje interese na Balkanu i da ih brine Đukanovićevo ponašanje, za koje procenjuju da može dovesti do ozbiljnih posledica, destabilizacije i sukoba. Zato su i poslali signal da neće sedeti skrštenih ruku ukoliko situacija nastavi da se destabilizuje. Takođe, ovo je signal i crnogorskoj javnosti da Đukanović nema uniformnu podršku sa Zapada, što može da ohrabri neke elemente unutar Đukanovićeve partije, a takođe i prozapadno orijentisanu opoziciju“, smatra Pavić.

    Nemačka se, kaže, generalno aktivirala u poslednje vreme, u smislu da se vidi njeno protivljenje raznim inicijativama koje dolaze iz Amerike, vezano i za eventualnu podelu Kosova i Metohije, odnosno takozvano razgraničenje.

    „Očigledno da nemačka ’duboka država‘ reaguje na neke radnje drugih ’dubokih država‘ na našem prostoru, pa i u Crnoj Gori“, primećuje naš sagovornik.

    Đukanović prešao Rubikon

    Upitan da li će vlasti u Podgorici imati sluha za poruku nemačkog Bundestaga, Pavić navodi da ovo nije prvi negativan signal koji je poslat ka Đukanoviću iz Nemačke poslednjih meseci, ali da je verovatno najjači.

    „Međutim, Đukanović je svojim poslednjim istupanjem prešao Rubikon i ne pokazuje ni najmanju spremnost ni za kakav dogovor, ni za kakvo povlačenje. Naprotiv, iskazao je spremnost za zaoštravanje situacije, pa se čini da je prešao tačku bez povratka i da je procenio da ga na vlasti može održati samo izazivanje ozbiljnih sukoba u Crnoj Gori. Teško da diplomatske reči mogu da utiču na Đukanovića, pa verujem da je ovo više poruka onima koji još imaju mogućnost da spreče Đukanovića da napravi haos u Crnoj Gori, da će, ukoliko nešto ne preduzmu, svi zajedno biti odgovorni za posledice akcija koje dovode u pitanje mir na ovim prostorima“, ocenjuje politikolog.

    Kako dodaje, iako Nemačka ne može da preduzme korake kakve može Amerika, Berlin na raspolaganju ima niz diplomatskih poluga.

    „Ovo što je saopšteno iz Komiteta je neki prvi korak, ali nije i poslednji. Nemci su time Đukanoviću uputili ozbiljnu poruku, a i onima u njegovom okruženju, a siguran sam da mogu da upute mnogo jače poruke. Ako ih stvarno zanimaju verske slobode, stanje demokratije i ljudskih prava, oni su i dužni da pošalju mnogo jače poruke. Zato bi konkretan sledeći korak moglo biti oglašavanje kancelarke Angele Merkel ili saopštenje iz njenog kabineta, u smislu da je Nemačka izuzetno zabrinuta zbog situacije u Crnoj Gori i da pozivaju Mila Đukanovića da ne izaziva sukob“, zaključuje Pavić za Sputnjik.

    Međunarodna komisija Bundestaga za ljudska prava (IPMK) podsetila je u pismu nemačkim poslanicima da u Crnoj Gori traju višemesečni protesti izazvani Zakonom o slobodi veroispovesti, koji je usvojen u decembru 2019. i koji predstavlja pretnju po imovinu i svetinje Srpske pravoslavne crkve, prenosi „Balkanist“.

    Nemački poslanici misle da bi ovom zakonu trebalo posvetiti veliku pažnju, uz ocenu da sekularna država mora biti neutralna po svim verskim pitanjima i ne sme donositi odluke koje diskredituju ovu ili onu religiju.

    Crnogorska policija je 12. maja uhapsila vladiku Joanikija i sedmoricu sveštenika budimljansko-nikšićke eparhije zbog litije na praznik Svetog Vasilija Ostroškog. Joanikije je optužen da je organizovao masovno okupljanje tokom karantina. Masovni protesti sa zahtevom da se sveštenici oslobode održani su u Podgorici, Nikšiću, Budvi, Bijelom Polju, Beranama i Pljevljima. Prilikom rasterivanja demonstranata policija je koristila šok bombe i suzavac.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Crna Gora, Vladika Joanikije, Nemačka, Bundestag, Milo Đukanović
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga