18:00 09 Avgust 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1592
    Pratite nas

    Odluka egipatskog parlamenta kojom se egipatskoj armiji dozvoljava učešće u misijama van granica ove zemlje, još jedan je korak u eskalaciji sukoba povezanih sa Libijom.

    Povod za ovakvu odluku, prema rečima Dragana Bisenića, nekadašnjeg srpskog ambasadora u Egiptu jeste napredovanje snaga Vlade nacionalnog jedinstva pomognute turskim jedinicama, protiv snaga maršala Halife el Haftara. Upravo mešanje Turske čini suštinu promene ravnoteže snaga u libijskom konfliktu, kaže Bisenić.

    „To nisu direktno vojnici turske armije, već dobrovoljci i plaćenici sa raznih strana iz rata u Siriji, što dodatno otežava i komplikuje situaciju u Libiji i odnose sa Egiptom“, naglašava on.

    Sve do kraja prošle godine, kada se Turska munjevitim manevrom umešala u libijski sukob, odnos sukobljenih strana bio je izjednačen ili na strani maršala Haftara, koji je, sa svojim jedinicama čak krenuo i u osvajanje Tripolija.

    Odnosi između Egipta i Turske napeti su još od 2013, kada je u Kairu svrgnuta vlast Muslimanske braće, koju je Turska bezrezervno podržavala, podseća Bisenić.

    „Ti odnosi preneli su se i na Libiju. Egipat je još u junu upozorio da bi dalje napredovanje tursko-libijskih snaga prema istoku moglo da dovede do direktne egipatske intervencije. Egipatska strana posebno je tada navela grad Sirt kao specijalnu stratešku tačku i granicu do koje će tolerisati napredovanje libijsko-turskih snaga. Tripoli je ovu izjavu ocenio kao objavu rata“, navodi on.

    Vlada nacionalnog jedinstva i turske snage usmerili su ofanzivu upravo ka Sirtu, jer taj grad otvara put ka libijskim naftnim poljima koje kontrolišu snage maršala Haftara.

    Po svemu sudeći, smatra naš sagovornik, sledi otvorena bitka za libijska naftna polja. Egipatskoj intervenciji vrata je prošle nedelje otvorio libijski parlament pod kontrolom maršala Haftara, kada se saglasio da egipatska vojska može da uđe na teritoriju Libije.

    Ugrožavanje Egipta počinje od Sinaja

    Napredovanje tripolitansko-turskih snaga predstavlja stvarnu pretnju egipatskoj nacionalnoj bezbednosti, smatra Bisenić.

    „To bi značilo mogućno spajanje radikalnih islamista i islamističkih snaga sa Sinaja sa istim snagama u Libiji, preko severa zemlje. Već danas ta linija postoji, ali samo kao švercerski kanal i u malom obimu. Ali, kada bi sa jedne strane stajala jedna organizovana neprijateljska armija, iste stvari postale bi mnogo snažnije“, kaže Bisenić.

    Sve što se događa na Sinaju, od suštinske je važnosti za Egipat, jer, gledano kroz istoriju, svako ugrožavanje Egipta, počinjalo je od Sinaja.

    Do intervencije najverovatnije neće doći

    Međutim, i pored eskalacije, ne znači da će do intervencije zaista i doći, naglašava Bisenić.

    „Odluka egipatskog parlamenta u prvom redu jeste upozorenje i signal međunarodnoj javnosti i međunarodnoj diplomatiji. Da bi došlo do stvarne intervencije egipatske armije u Libiji, potrebno je da se pređe još nekoliko koraka. Očekuje se da će međunarodna diplomatska medijacija pokušati da zaustavi promenu odnosa snaga u Libiji i održi status kvo“, objašnjava Bisenić.

    Naš sagovornik svoju tezu potkrepljuje činjenicom da je egipatski predsednik Abdel Fatah al Sisi dan pre zasedanja parlamenta rekao da njegova zemlja u libijskom sukobu neće ostati inertna „u suočavanju sa direktnom pretnjom nacionalnoj bezbednosti“, ali je u telefonskom razgovoru sa američkim predsednikom Donaldom Trampom poslao drugačiju poruku od egipatskih parlamentaraca, saglašavajući se sa potrebom prekida vatre i izbegavanjem dalje eskalacije.

    Uz to, Egipat je veoma oprezan kada je reč o uplitanju u sukob van egipatskih granica, dodaje Bisenić:

    „Vlasti u kojima dominira vojska još od avanture u Jemenu šezdesetih godina prošlog veka, koja je Egipat koštala vojnog poraza u ratu sa Izraelom 1967, konstantno izbegavaju svako uplitanje i učešće van granica. Egipat je odbio čak i pozive svog najvažnijeg partnera u arapskom i islamskom svetu, Saudijske Arabije da mu se priključi u ratu u Jemenu“.

    Tokom vladavine Muslimanske braće 2012/13. došlo do izvesne promene raspoloženja i povećanja spremnosti, barem na retoričkom planu, da se učestvuje u sukobima, pa je tadašnji predsednik Muhamed Morsi najavio učešće Egipta u ratu u Siriji i bombardovanje Etiopije zbog izgradnje velike brane na Nilu, što su i bili razlozi za njegovo svrgavanju.

    Ukoliko bi do intervencije, pak došlo, teško da bi se radilo o intervenciji kopnenim snagama. Egipatsko vazduhoplovstvo je, prema Bisenićevim rečima, jako dobro opremljeno. Vazdušni udari egipatske avijacije sigurno bi zaustavili napredovanje tripolitansko-turskih snaga, jer, da bi se tursko vazduhoplovstvo uključilo u sukob, bilo bi potrebno da se Turska, zbog udaljenosti izloži velikim rizicima, zaključuje Bisenić.

    U saopštenju iz egipatskog parlamenta navedeno je da je odluka doneta iz potrebe da se očuva nacionalna bezbednost Egipta. Libija se u dokumentu nigde ne spominje, ali prema onome što pišu egipatski mediji, u raspravi, koja je bila zatvorena za javnost, najviše pažnje posvećeno je upravo egipatskom zapadnom susedu, zemlji sa najvećim potvrđenim rezervama nafte u Africi.

    Libija je već dugo raspolućena između Vlade nacionalnog jedinstva sa sedištem u Tripoliju i vlade u Bengaziju, koju kontroliše maršal Halifa el Haftar.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Tripoli, Haftar, Libija, vojna intervencija, intervencija, Egipat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga