13:19 21 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2166
    Pratite nas

    Pregovore između avganistanskih vlasti i talibana koji su počeli u Dohi, sa ciljem obezbeđivanja trajnog mira u Avganistanu i povlačenja američkih i NATO trupa posle skoro 19 godina, državni sekretar SAD Majk Pompeo nazvao je istorijskim. Međutim, pitanje je da li će oni biti samo još jedan poen za Trampa ili mogu doneti istinski mir za Avganistan.

    Prema oceni nekadašnjeg ambasadora Srbije u Egiptu, Dragana Bisenića, pregovori u Dohi u nekom smislu mogu biti nazvani istorijskim jer je reč o Avganistanu, državi koja je bila prva meta američkog rata protiv terora nakon napada na SAD 11. septembra 2001. godine.

    Trampov poen ili trajni mir za Avganistan

    „Taj rat protiv terora odneo je oko milion žrtava i do sada je Sjedinjene Američke Države koštao oko sedam hiljada milijardi dolara. Poređenja radi, Kina je za to vreme, od jedne male sile koja je imala ukupnu potrošačku moć četiri hiljade milijardi dolara, stigla do 25 hiljada milijardi dolara ukupne potrošačke moći i stala na čelo svih država u svetu, potiskujući SAD na drugo mesto. Dakle, SAD su na taj rat potrošile sumu jednaku trećini ukupnog rasta Kine i polovinu američkog ukupnog rasta u kupovnoj moći na nacionalnom nivou i ti troškovi nikako nisu zanemarljivi. Sa te, finansijske strane, postizanje mirovnog sporazuma sa talibanima u Avganistanu bi za američku vlast bilo jako važno“, objašnjava Bisenić.    

    Ovaj sporazum značajan je za Vašington i sa psihološke strane jer, kako kaže, menja raspoloženje i odnos javnosti prema položaju SAD u svetu ili prema pojedinim kulturnim sredinama, u ovom trenutku konkretno u islamskom svetu.

    Treći aspekt ovog sporazuma, dodaje naš sagovornik, jeste uticaj koji bi on imao na političko stanje u Sjedinjenim Državama uoči predsedničkih izbora.

    Bisenić podseća da se poslednjih nedelja, pod pokroviteljstvom Amerike, učestalo potpisuju značajni sporazumi, poput onog o normalizaciji odnosa između Ujedinjenih Arapskih Emirata i Izraela i sporazuma iz Bahreina. Još jedan mirovni sporazum koji bi sklopio predsednik Tramp ide u korpu njegovih trijumfa koji mu služe ili bi trebalo da dovedu do njegovog reizbora u drugi predsednički mandat.

    „U tom smislu pretpostavljam da je izvesno da će se ovaj trend nastaviti i da će doći do potpisivanja sporazuma između avganistansko-talibanskih strana do predsedničkih izbora u novembru. Međutim, veoma je teško reći da li će to doista dovesti do jednog trajnog, stabilnog i sveobuhvatnog mira u Avganistanu, imajući u vidu da najveća opreznost kod onih koji se protive ovom sporazumu proističe iz činjenice da bi američka vojska trebalo u potpunosti da se povuče iz te zemlje, a prisustvo snaga SAD bilo je snažan stabilizujući faktor sadašnje avganistanske vlade. Kada ona bude ostavljena bez te vrste podrške, veliko je pitanje koliko će unutrašnji mir u toj zemlji moći da se održi“, kategoričan je Bisenić.

    Neizvesni dometi sporazuma

    Talibani, napominje naš sagovornik, nisu i jedina pobunjenička snaga u Avganistanu, gde postoje i druge grupe koje su podjednako važne i mogu biti jednako neprijatne. Takođe, snažan uticaj na sudbinu Avganistana i politički život u toj zemlji imaće i kretanja u regionu.

    „Tramp je zainteresovan za uspeh pregovora sa talibanima ne samo zbog svog neposrednog izbornog interesa, već i zbog budućih poteza u vezi sa Kinom. Naime, upravo ovih dana potpisan je, može se slobodno reći, antikineski vojni sporazum između Japana i Indije, a miran, proamerički Avganistan u ovome je veoma važan. Ali, ovim nije sve okončano jer tamo gde je Indija može se reći da je Pakistan, automatski, na drugoj strani, a Pakistan je daleko važniji za sudbinu ovog sporazuma nego bilo koja druga zemlja u okruženju. Zato je vrlo neizvesno kakvi će biti stvarni dometi ovog sporazuma i koliko će se on primenjivati“, navodi Bisenić.

    Dve godine pregovora s talibanima

    On podseća da pregovori sa talibanima traju već dve godine, a da je pre godinu dana u Kataru bio gotovo sklopljen unutar-avganistanski sporazum. Međutim, razmimoilaženja u američkoj administraciji sprečila su njegovo potpisivanje.

    Američki predsednik je, navodi naš sagovornik, imao ideju da od tog sporazuma napravi mini spektakl, neku vrstu reprize sporazuma sklopljenog između Izraela i Egipta u Kemp Dejvidu 1978-1979 godine.

    „Donald Tramp je želeo da dovede talibane i avganistanskog predsednika u Kemp Dejvid, dragulj američke predsedničke reprezentativnosti. Prvog septembra prošle godine obe strane, talibanski lideri i predsednik Avganistana Ašraf Gani, stavili su parafe na svoje primerke sporazuma i ostavili ih kod katarskih vlasti. Međutim, tada je došlo do velikih razmimoilaženja i svađe jer se tadašnji savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton žestoko usprotivio prisustvu talibana u Americi, a posebno potpisivanju jednog takvog sporazuma za koji je smatrao da neće opstati. Majk Pompeo je pak podržavao predsednika Trampa. Ovo razmimoilaženje je zapravo koštalo Boltona njegove pozicije, ali ovaj pokušaj, kao i američko-talibanski sporazum iz februara ove godine, koji se ticao oslobađanja avganistanskih vojnika iz talibanskih zatvora, bili su blizu da urode nekom finalnom ceremonijom“, ističe Bisenić.

    Podsetimo, talibane je 2001. godine zbacila koalicija predvođena SAD-om zbog utočišta Osame bin Ladena, idejnog vođe terorističkih napada na Ameriku 11. septembra.

    Unutar-avganistanski pregovori predviđeni su mirovnim sporazumom koji je Vašington potpisao sa talibanima 29. februara. Na razgovorima u Dohi učestvuju pregovarači koje je imenovala avganistanska vlada i talibanska delegacija, a dve strane će pokušati da se dogovore oko uslova trajnog prekida vatre, razoružavanja talibanskih boraca i milicija lojalnih zapovednicima, kao i o pravima žena i manjina, a očekuje se da će se razgovarati i o ustavnim promenama i podeli vlasti.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Talibani, SAD, Avganistan
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga