14:41 28 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3274
    Pratite nas

    Samo pominjanje da bi Srbija mogla da bude jedan od nosilaca Nobelove nagrade je laskavo i kada ne bi bilo toga da nagradu treba da delimo sa Kosovom, bilo bi razloga za radovanje. Ali, postoji ta podvodna mina - da nas lakše navedu da načinimo i korak broj dva u kome mi sve gubimo, a druga strana sve dobija. To je nešto što treba da nas upozori.

    Ovako nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović gleda na nominaciju za Nobelovu nagradu za mir za vlade SAD, Srbije i Kosova, iniciranu od strane poslanika demohrišćana u parlamentu Švedske Magnusa Jakobsona.

    Nobel – podvodna mina za Srbiju

    Kako kaže, Kosovo nama nije pandan, već odbegla pokrajina koja se samoproglasila i koja želi da nas, uz pomoć svojih zapadnih sponzora, navede na taj fatalni korak da ih prihvatimo i priznamo.

    Jovanović veruje da su izgledi za uspeh ove nominacije – minimalni, posebno jer je reč o Donaldu Trampu.

    „Očigledno je da je ova nominacija inspirisana iz tabora koji ga podržava. Ovih nekoliko skromnih političkih uspeha, poput povlačenja snaga iz Avganistana, sporazuma u Vašingtonu i ojačavanja položaja Izraela, jesu stvari koje su zabeležene kao vidljivije u mnoštvu „sivih“ vesti sa svih strana. Ali, pitanje je da li će to biti dovoljno da on dobije ovu nagradu. Kao drugo, Kosovo kao takvo da se nađe zajedno sa Trampom i Vučićem je neshvatljivo i neprihvatljivo. Pre svega jer Kosovo nije međunarodno priznata država i kao takvo ne može da bude u jednakoj ravni sa drugim dvema stranama, eventualnim dobitnicima te nagrade. Takođe, ako bi to prošlo, Kosovo bi time, na neki način, dobilo jedno bar polovično priznanje sa naše strane, jer prihvatamo da se zajedno sa njima nađemo prilikom deobe te nagrade“, smatra Jovanović.

    U svakom slučaju, dodaje, to nema izgleda da prođe.

    „Da je inicijativa da nagradu dobiju Tramp i Vučić, to bi onda bila druga stvar, za nas mnogo prihvatljivija. Mada, i tada je pitanje da li bi to sve moglo da prođe“, napominje iskusni diplomata.

    Deoba nagrade sa Kosovom otežava našu politiku

    On veruje da brojne nominacije za Nobela tek predstoje, a da je ovo samo jedna od njih, jer ima bezbroj incijativa iz raznih zemalja i sva je prilika da će biti reči o priličnom broju potencijalnih dobitnika ove nagrade.

    „Zato ne treba da se sa time previše zagrevamo jer šanse stvarno nisu velike. Sa druge strane, deoba bilo kakve nagrade sa Kosovom sa naše strane mogla bi samo da jača položaj Kosova u očima međunarodne javnosti. Takođe, uz pretpostavku da ta inicijativa ipak prođe, za nas bi to značilo otežavanje naše politike da Kosovo ne priznamo kao državu, shodno i našem Ustavu i Rezoluciji 1244, a shodno i agresiji koja je izvršena na nas zbog čega je ta pokrajina nasilno izdvojena i praktično zaposednuta od strane NATO zemalja“, ocenjuje Jovanović.

    Nominacija za Nobela osetljivo pitanje

    Prema rečima karijernog diplomate Zorana Milivojevića, nominacija za Nobelovu nagradu za mir nije mala stvar i legitimna je jer je došla od strane poslanika švedskog parlamenta. Ipak, on veruje da je ona, pre svega, usmerena na predsednika SAD Donalda Trampa i da predstavlja podršku njegovoj prethodnoj nominaciji za ovu nagradu, a uoči američkih izbora.

    „Kada je reč o nominaciji vlada Srbije i Kosova, ona je sa jedne strane interesantna i pokazuje da ta tema ima određenu težinu i da se na određeni način kotira u tim nekim globalnim razmerama. Za kosovsku temu se vezuju neki globalni odnosi i velike sile i ova nominacija pokazuje da je to tema koja ima značaj za evropsku stabilnost i bezbednost. Međutim, to je i vrlo osetljivo pitanje iz prostog razloga što bi to podrazumevalo ravnopravan tretman dve strane, odnosno Srbije i Kosova, i na neki način bi išlo u korist neke vrste međusobnog priznanja. U tom smislu mi se čini da bi bio problem ako bi ta nominacija prošla“, primećuje Milivojević.

    Ako bi se to, međutim, zaista desilo, dodaje diplomata, to bi predstavljalo svojevrsno preslikavanje Kemp Dejvida, u situaciji kada je Izrael priznata država, a Palestina nije.

    „U tom smislu preslikavanje bi bilo u redu. Srbija bi, dakle, tome apsolutno morala da pristupi u skladu sa svojom zvaničnom politikom – da se Kosovo ne priznaje i da se ono može tretirati samo kao protektorat Ujedinjenih nacija i ništa više. Dakle, kao nešto što je entitet, a ne država koja ima državno-pravni subjektivitet u punom kapacitetu. Moralo bi, u tom smislu, da se precizira ko je nominovan – Sjedinjene Američke Države, vlada države Srbije i vlada privremenih institucija Kosova pod protektoratom UN, u skladu sa Rezolucijom 1244“, kategoričan je Milivojević.

    Ipak, podvlači naš sagovornik, u prvom planu ove nominacije svakako je američki predsednik Tramp, sa idejom da se on, uz prethodnu nominaciju gde je suština u Bliskom istoku, prikaže kao mirotvorac i neko ko se bavi globalnim temama.

    „Zaokret sa Emiratima i Bahreinom, to priznanje Izraela koje možda može da ide još dalje, sa Saudijskom Arabijom i možda Omanom, to je toliko krupna stvar da prosto ne može da se ignoriše. Ali, Tramp ima ozbiljnu opoziciju upravo u onim strukturama koje imaju odlučujući uticaj na Nobelovu nagradu, a to su Evropljani, i što se njih tiče on sigurno ne bi mogao da prođe“, napominje Milivojević.

    Podsetimo, Donald Tamp dobio je drugu nominaciju za Nobelovu nagradu za mir, a vlade Kosova i Srbije prvu, zbog sporazuma o ekonomskoj normalizaciji. Poslanik demohrišćana u parlamentu Švedske Magnus Jakobson naveo je da je nominovao vlade SAD, Srbije i Kosova zbog „zajedničkog rada na postizanju mira i ekonomskog razvoja, kroz sporazum o saradnji potpisan u Beloj kući“, uz ocenu da su „trgovina i komunikacije važni elementi za mir“.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Kosovo, SAD, Srbija, Nobelova nagrada za mir
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga