12:07 26 Oktobar 2020
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 301
    Pratite nas

    Mađarsko-poljski Institut za vladavinu prava u suštini treba da kontrira sve češćim napadima koji dolaze iz raznih političkih krugova Zapadne Evrope i predstavlja poruku da te dve zemlje, kako je to i rekao mađarski šef diplomatije Sijarto, treba da prestanu da budu „vreća za udaranje“ od strane liberalnih političara u Zapadnoj Evropi.

    Ovako Milan Igrutinović sa Instituta za evropske studije gleda na odluku mađarskih i poljskih vlasti da formiraju Institut za borbu „protiv liberalno ideološke represije“ Brisela, a koja je usledila nakon pretnje da će blokirati plan oporavka Evropske unije zbog najavljenih subvencija koje će biti povezane sa vladavinom prava u zemljama-članicama.

    Kontraudar Mađarske i Poljske na Zapadnu Evropu

    „U nekoliko zadnjih godina stanje vladavine prava i demokratije u te dve zemlje stalno je kritikovano u prominentnim izveštajima Fridom hausa ili Ekonomist intelidžens junita. U tim oblastima Mađarska i Poljska dobijaju negativne ocene i taj trend se, bar u onom formalnom smislu, smatra negativnim. I to je sad jedna od onih veza u tom dugom nizu političkog spora koji postoji u poslednjih četiri ili pet godina, a koji se otvorio s početka vladavine stranke Pravo i pravda u Poljskoj i Fidesa u Mađarskoj, gde imamo sa jedne strane ideološki sukob sa Briselom, a sa druge je donekle to i pitanje budućnosti Evropske unije, ne samo u institucionalnom smislu, već i u kulturnom“, objašnjava Igrutinović.

    Osnivanje instituta je, dodaje Igrutinović, u tom smislu kontraudar Mađarske i Poljske i njihov pokušaj da odgovore na napade Brisela.

    „Sa druge strane, ovaj institut osniva se u trenutku kada se vode završni pregovori oko formata budžeta Evropske unije za naredni sedmogodišnji period. U julu je uspostavljen jedan provizorni okvir od nešto preko hiljadu milijardi evra za sedam godina, odnosno oko 140 milijardi godišnje, a jedna od centralnih tema bila je da li će taj novac biti raspodeljivan na način koji je u vezi sa vladavinom prava i demokratije u zemljama korisnicima budžeta. Naravno, Mađarska i Poljska, koje spadaju u slabije razvijene zemlje EU, preko svojih vladajućih partija snažno se opiru i onom nominalnom povezivanju tih stvari, dok pojedini liberalni politički krugovi u Srednjoj i Zapadnoj Evropi, oni koji sebe smatraju levim centrom, žele da te dve stvari povežu“, napominje naš sagovornik, uz ocenu da je reč sa jedne strane o jednom dugotrajnijem sukobu na nivou partija u EU, a sa druge strane, to je sada vezano i za pitanja budžeta koja su uvek praktična i izazivaju energične odgovore.

    Poruka negodovanja

    Igrutinović smatra da osnivanje ovog instituta za sada predstavlja glasnu poruku negodovanja Mađarske i Poljske, a da tek ostaje da se vidi u kojoj meri će se dve zemlje posvetiti njegovom radu.

    „Čini mi se da je ovo poruka koja dolazi u nekoliko kritičnih meseci pred završetak godine i pred završno razmatranje budžeta. Očekivano je da će se, ako Varšava i Budimpešta budu nezadovoljne time kako se budžet bude formulisao i ako se uspostavi veza između davanja novca i uspostavljanja kredibilnog nivoa vladavine prava, poslovanju tog instituta pristupiti ozbiljnije u smislu finansija i svih drugih neophodnih stvari“, kaže sagovornik Sputnjika.    

    Ipak, kako navodi, malo je verovatno da će Mađarska i Poljska ići toliko daleko da blokiraju plan ekonomskog oporavka EU.

    „One to svakako mogu da učine, ali mislim da neće rizikovati da ostanu baš toliko izolovane u odnosu na sve ostale članice Unije. Ako se, na primer, desi da bude 25 zemalja prema te dve, verujem da će to ipak za njih biti preveliki pritisak. Zato mislim da će za podršku svojim interesima ipak tražiti neku vrstu saveznika unutar Unije i tražiće ih po partijskim linijama, dakle među strankama sa desne strane političkog spektra“, ističe Igrutinović.

    Ima li spremnosti za opciju „sam protiv svih“

    Prema njegovim rečima, nije ugodno biti sam protiv svih u EU na tako važnom pitanju koje se tiče budžeta, naročito sada u uslovima pandemije i celog paketa pomoći koji treba da ide preko budžetskih stavki.

    „Položaj Mađarske i Poljske već nije zavidan jer, podsetimo se, Evropska komisija već nekoliko godina vrši te istrage protiv obe zemlje, uz pretnju aktiviranja Člana 7 EU, koji omogućava suspenziju glasačkih prava unutar evropskih struktura za zemlje koje narušavaju nezavisnost pravosuđa, određene demokratske norme i procedure, vladavinu prava. To je dakle borba koja traje već nekoliko godina i za Poljsku i Varšavu nije novost, a sa druge strane, ti budžeti EU su jako korisni za obe zemlje jer su u pitanju čisti neto dobici od nekoliko desetina milijardi evra. Zato je pitanje da li će se oni kockati sa tim“, zaključuje Milan Igrutinović.

    Podsetimo, šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izjavio je posle sastanka sa poljskim kolegom Zbignjevom Rauom da će zajednički institut prikupljati „pravno znanje neophodno za dovođenje u pitanje liberalno ideološke represije Brisela“. Uloga instituta biće da ispita da li su Budimpešta i Varšava žrtve „dvostrukog standarda“ evropskih institucija, rekli su ministri.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    EU, Poljska, Mađarska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga