06:40 22 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2406
    Pratite nas

    Korona kriza, spor Grčke i Turske, „pauziran“ proces integracija zemalja Zapadnog Balkana, spor Sofije i Skoplja, pregovori Beograda i Prištine, migranti i azilanti, samo su deo liste problema sa kojima se Evropska unija suočavala u 2020. godini. Po svemu sudeći, u 2021. je čeka još ozbiljnija politička kriza, jer ni jedan problem nije rešen.

    Prema rečima Siniše Ljepojevića, dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija iz Londona, tokom 2020. godine sve se svodilo na koronavirus koji je, pored toga što je uništio dobar deo ekonomije, Evropskoj uniji bio i univerzalni izgovor. Međutim, sada dolazi godina u kojoj će evropska integracija ponovo morati da se suoči sa dubokim ekonomskim i političkim problemima.

    EU u 2021. – zaduživanje i centralizacija

    Evropska unija će, smatra sagovornik Sputnjika, imati problem sa budžetom koji je planiran na osnovu očekivanog rasta društvenog proizvoda, do kojeg, međutim, nije došlo. Naprotiv.

    „To znači da neće biti onoliko novca koliko je planirano za održavanje institucija i programa EU i u tom smislu će se doći i do drugog problema. Naime, Unija je polovinom prošle godine donela političku odluku da Evropska komisija može da se zadužuje, i to ne samo u evrima već i u drugoj valuti, pre svega u dolarima. Onda će tim pozajmljenim novcem, koji je inače novac svih građana Unije, odlučivati kome će pomoći, a kome ne. Tako ćemo imati jedan program ucena raznih zemalja koje ne poštuju naredbe Brisela“, ocenjuje Ljepojević.

    U suštini, kako navodi, doći će do procesa centralizacije u EU, čime dolazimo i do političkih problema.

    „Ta centralizacija će naići na otpor određenih zemalja i narušeno jedinstvo Unije će biti još više produbljeno i uzdrmano, pa će doći do mnogo ozbiljnije političke krize od one koju smo imali prethodnih godina“, uveren je Ljepojević.

    Ekonomske mere za rešavanje problema

    Sličnog stava je i Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije. Evropska unija, kako navodi, u 2021. godinu ulazi sa jako ambicioznim planom, u pokušaju da se kroz proces oporavka od krize ponovo stvori čvrsta, liberalna veza sa Amerikom pod Bajdenom, a kako bi se oduprlo svemu onome što oni doživljaju kao izazov - od populizma, do vanevropskih sila poput Rusije i Kine.

    „Unija će pokušati da goruće probleme reši putem opsežnog plana ekonomskog oporavka od posledica pandemije, odnosno realizacijom velikog, višegodišnjeg finansijskog okvira koji podrazumeva „upumpavanje“ sume od 1,07 milijardi evra, plus 750 milijardi evra koje se tiču Fonda za oporavak od koronavirusa. To će, dakle, biti način nošenja sa krizom i njenim posledicama, ali i pokušaj da se to iskoristi za kompletnu ekonomsku, političku i socijalnu transformaciju zemalja EU, odstranjivanje nepodobnih režima i verovatno čvršću i kohezivniju politiku konfrontacije sa Rusijom i Kinom po mnogim pitanjima, ekonomskim i političkim“, objašnjava Gajić.

    Naravno da ta materijalna sredstva nisu dovoljna jer su problemi Unije dublje prirode, dodaje Gajić, ali u Briselu pokušavaju da evropsko zdanje osnaže i da od momenta oporavka od krize pokrenu neku spiralu razvoja, kako bi u trećoj fazi doveli do transformacije evropskog društva u nekom željenom pravcu.

    „Prioriteti će tako biti na digitalizaciji, na ekološkoj „zelenoj“ platformi i jačanju ljudskih prava i institucija EU. Zapravo, radi se o projektu postepene unifikacije zemalja Unije tako što će se njihove privrede, kroz oporavak, transformisati. To će, međutim, izazvati nove socijalne lomove širom ove integracije jer će prelazak na digitalizaciju i napuštanje klasičnih industrija dramatično promeniti čitave nizove sektora privređivanja“, ističe ekspert.

    Zato je i nerealno, veruje Gajić, očekivati da će se samo ekonomskim mehanizmima i korišćenjem tih mehanizama za politička ucenjivanja, rešiti niz složenih pitanja pred kojima se nalazi EU.

    „Mislim da će to biti udar na identitete i suverenitete nacionalnih država i da je to neki put ka federalizaciji Evrope koji će naići na veliko protivljenje stanovništva evropskih država. Takođe, doći će i do podela elita jer ne postoji konsenzus oko toga kojim putem treba da ide EU, pa će se čitav niz od ranije poznatih podela sada, u uslovima krize i njenih posledica, samo intenzivirati“, kaže Aleksandar Gajić.

    Pritisak SAD na Zapadnu Evropu

    Ljepojević napominje da se ništa manji problemi, samo možda manje vidljivi, tiču odnosa sa Istočnom Evropom koja je potpuno proamerička, pa će je nova američka administracija koristiti kao instrument pritiska na Zapadnu Evropu.

    „Iako je Donald Tramp vrlo ogoljeno sprovodio svoju politiku prema Evropi, ne neprijateljsku, ali jednu malo suroviju politiku, nerealno je očekivati da će se pod novom administracijom ta politika promeniti. Biće sigurno drugačiji narativ, drugačija saopštenja, ali u osnovi to će biti politika temeljena na pritisku, pre svega, prema Nemačkoj, a preko Istočne Evrope. Pritom, nova američka administracija će imati možda još jači instrument od Trampa, a to je da će se Evropska komisija zaduživati i u dolarima. Taj dolarski dug će biti vrlo jak instrument Amerike u pritiscima, pre svega onim geopolitičkim, jer će EU biti korišćena mnogo više nego ranije u antiruskoj politici, u agresivnom, hibridnom ratu Amerike protiv Rusije“, uveren je iskusni novinar.

    I Gajić je mišljenja da je oslanjanje na Vašington, igranje na Bajdenovu kartu i prepuštanje da SAD spašavaju EU vrlo problematično, jer je i sama Amerika duboko podeljeno društvo.

    Odlazak Merkelove

    Sagovornici Sputnjika saglasni su da će na tokove unutar EU uticati i činjenica da se nemačka kancelarka Angela Merkel 2021. godine povlači sa funkcije. Gajić kao njenog naslednika vidi Fridriha Merca koji je, objašnjava, najviše radio na odnosima sa SAD i najdublje je u tim transatlantskim vezama.

    „Od ishoda izbora u Nemačkoj videćemo da li će pokušaj reanimiranja te liberalne, ljudsko-pravaške Evrope i okretanja transatlantskim vezama imati uspeha“, kaže Gajić.

    Siniša Ljepojević, pak, na odlazak Merkelove gleda u svetlu političkog sukoba koji već par godina traje između Francuske i Nemačke - ključne osovine evropske integracije.

    „EU će biti pod velikom senkom tog sukoba, tim pre što su predsednički izbori u Francuskoj 2022. godine. Za predsednika Makrona će zato naredna godina biti ključna da pokaže da li može da zadrži svoj status i Francusku predstavi kao jaku zemlju, kao nekog ko se suprotstavlja i tako moćnoj Nemačkoj, kako bi se u javnosti stvorio utisak da je Francuska lider EU“, zaključuje Siniša Ljepojević za Sputnjik.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Nemačka, migranti, zaduživanje, kriza, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga