15:01 01 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11156
    Pratite nas

    Dešavanja u Mjanmaru vodeći zapadni mediji nazivaju državnim udarom. Međutim, dobri poznavaoci pravnog sistema te zemlje smatraju da je vojska delovala striktno u skladu sa Ustavom, kaže spoljnopolitički komentator, novinar Borislav Korkodelović, objašnjavajući za Sputnjik pozadinu vojnog puča u Mjanmaru.

    Kako on navodi, taj ustav je vojska sačinila 2008. godine, pre nego što je, koju godinu kasnije, predala vlast civilima na prvim slobodnim izborima. 

    Vojska je imala kontrolu vlasti praktično od 1962. godine, a Ustav koji je sačinila 2008. godine joj je garantovao ključnu ulogu u budućnosti zemlje, dakle i nakon što odstupi sa vlasti. Ustav, naime, kaže da u slučaju velike pretnje destabilizaciji ili suverenitetu zemlje, vojska može da preuzme vlast tako što će joj je civilno rukovodstvo predati. Upravo to se u ponedeljak i dogodilo, pošto je jedan od potpredsednika republike predao vlast načelniku generalštaba. Interesantno je da je taj potpredsednik zapravo general u penziji i on, za razliku od predsednice vladajuće stranke Mjanmara Aung San Su Ći i drugih visokih zvaničnika „Nacionalne lige za demokratiju“ koje je vojska privela, nije uhapšen“, primećuje Korkodelović.

    Šta stoji iza vojnog puča u Mjanmaru

    U tom smislu, kako navodi naš sagovornik, striktno gledano, u Mjanmaru nije reč o državnom udaru, a vojska je zapravo iskoristila veoma moćnu ulogu koju ima u državi. 

    „To preuzimanje vlasti do kojeg je došlo zbog, kako vojska tvrdi, prevare na izborima u novembru prošle godine, na kojima su predsednica vlade, odnosno državna savetnica Aung San Su Ći i njena „Liga za demokratiju“ osvojili 83 odsto mesta u parlamentu, oročeno je na godinu dana. To ne znači da će nakon isteka tog roka odmah biti sprovedeni parlamentarni izbori, a vlast biti predata civilima. Naime, treba imati u vidu da su Aung San Su Ći i njena partija očekivali da će, sa ovako velikom podrškom glasača, u narednom periodu krenuti u izmene Ustava, koji između ostalog propisuje i da vojska u oba doma parlamenta ima 25 posto zagarantovanih poslaničkih mesta. To je, izgleda, jako razljutilo vojsku koja se verovatno uplašila da bi dokument iz 2008. godine mogao biti doveden u pitanje“, smatra Korkodelović.

    Na čitavu situaciju, smatra naš sagovornik, uticalo je i to što je glavna opoziciona „Partija solidarnosti, unije i razvoja“, iza koje stoji upravo vojska, u novembru pretrpela težak izborni poraz, pa njihovo osporavanje rezultata izbora nije bilo iznenađenje.

    „Verovatno je da će vojska, kada se malo smiri situacija, u narednom periodu raditi na nekim novim odredbama ustava. Međutim, postoji strahovanje da bi gospođa Aung San Su Ći mogla biti zaobiđena na tim budućim izborima, tim pre što je aktuelni ustav sprečava da postane predsednica republike jer je bila udata za Britanca“, napominje naš sagovornik.

    Ko je Aung San Su Ći

    Prema njegovim rečima, šefica vlade je političarka koja je u samoj zemlji izuzetno popularna i dobitnica je Nobelove nagrade za mir. Da vojska nije preuzela vlast, ovo bi bio njen drugi mandat.

    „Smatra se da su novembarski izbori bila neka vrsta referendumskog izjašnjavanja o daljoj, postepenoj demokratizaciji i razvoju Mjanmara. Međutim, od 2015. kada je Aung San Su Ći došla na vlast, a naročito u poslednjih godinu dana, situacija nije bila sjajna za njenu vladu. Naime, u Mjanmaru, nekadašnjoj Burmi, zemlji koja ima preko 54 miliona stanovnika i koja je 1948. godine stekla nezavisnost od britanske kolonijalne uprave, već decenijama bukti nekoliko ustanaka manjinskih etničkih grupa Šan i Karin, naspram Baman naroda koji čini blizu 70 posto stanovnika Mjanmara. Dakle, ta destabilizacija države praktično traje decenijama i nije prestala ni u poslednjih pet godina tokom vladavine Aung San Su Ći, iako se verovalo da će ona uspeti da posreduje između vojske i pobunjeničkih etničkih grupa“, ukazuje Korkodelović i dodaje da prethodnoj vladi na ruku nije išla ni epidemija korona virusa.

    Aung San Su Ći je ćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, ubijenog malo pre nego što je zemlja postala slobodna od britanske kolonijalne vladavine. Nekada je smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava, a Nobelova nagrada za mir joj je dodeljena 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru. Provela je gotovo 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine.

    Šta kaže Kina?

    Naš sagovornik kaže da Ujedinjene nacije, kao i niz zapadnih zemalja traže od vojske da odmah puste uhapšene i da se sve vrati u domen civilne vlasti. Korkodelović je mišljenja da će zapadni centri moći vršiti veliki pritisak na vojni režim, tim pre što su zbog krize sa muslimanskim izbeglicama iz etničke grupacije Rohindža već uvedene sankcije nekim generalima, među kojima je i glavni komandant oružanih snaga Min Aung Hlaing, koji je sada preuzeo vlast. 

    Sa druge strane, dodaje on, situaciju u Mjanmaru budno prati i Kina, koja apeluje na stabilnost i razumevanje između dveju strana. 

    „Peking predstavlja ključnog aktera u spoljnoj i unutrašnjoj politici Mjanmara. Kina je glavni investitor i najveći trgovinski partner te zemlje, a vrlo je zainteresovana za situaciju u toj državi i zbog novog Puta svile, jer koridor koji treba da poveže Kinu sa Indijom ide preko Mjanmara. U ovom trenutku je teško proceniti da li je kineski projekat ugrožen dešavanjima u Mjanmaru, ali ono što je poznato je da kineske vlasti imaju veoma dobre odnose i sa vojskom, i sa uhapšenom Aung San Su Ći“, smatra Korkodelović. 

    Akcija vojske u Mjanmaru usledila je pošto su generali tražili od vladajuće partije da odloži konstitutivnu sednicu parlamenta najavljenu za ponedeljak. Pored Su Ći, pritvoreni su i predsednik Vin Mint i drugi lideri partije „Nacionalna liga za demokratiju“.

    Izborna komisija Mjanmara odbacila je navode vojske o izbornim prevarama i saopštila da nije bilo velikih nepravilnosti koji bi uticali na kredibilitet rezultata glasanja.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    puč, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga