14:44 01 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    28923
    Pratite nas

    Zapadni mediji nisu ostali imuni na to da, dok evropske zemlje kubure sa nedostatkom vakcina zapadnih proizvođača, vakcinacija u Srbiji uveliko teče i to sa tri različite vakcine. Masovna vakcinacija bila je u fokusu i posete premijera Češke Andreja Babiša Beogradu. Da li je Srbija preko noći postala uzor evropskim liderima i zapadnim medijima?

    Češka, prema rečima predsednika vlade, ima problema sa isporukama naručenih vakcina, jer uprkos tome što je do sada naručila 8,4 miliona vakcina, nema nikakve garancije da će biti ispoštovane isporuke po dogovorenim količinama i mesecima. Babiš je i došao u Beograd da bi se uverio na koji način se u Srbiji sprovodi masovna imunizacija o kojoj već bruje zapadni mediji.

    I češki portal „Parlamentni list“ objavio je, uoči posete češke delegacije Beogradu, tekst u kome hvali borbu Srbije protiv virusa korona i opisuje je kao jednog od evropskih lidera po brzini vakcinacije stanovništva protiv kovida-19.

    Da li je Srbija postala uzor u imunizaciji stanovništva

    Rezultate imunizacije u Srbiji prepoznao je i Fajnenšel Tajms koji je našu zemlju svrstao na sedmo mesto na svetu i drugo mesto u Evropi na listi zemalja sa najviše ljudi koji su na svetu inokulirani protiv koronavirusa. Britanski Bi-Bi-Si je u tekstu posvećenom imunizaciji u Srbiji ocenio da se našoj zemlji „pragmatizam“ u nabavci vakcina različitih proizvođača „itekako isplatio“ i da dok se druge zemlje Zapadnog Balkana bore da obezbede bilo kakvu zalihu vakcina, polažući nade u EU ili međunarodnu šemu Kovaks, Srbija „nastoji da ispuni cilj i vakciniše najmanje desetinu svoje populacije do sredine februara“.

    Na pitanje da li poseta premijera jedne države članice EU Beogradu usred pandemije, ali i pažnja koju zapadni mediji pridaju sistemu imunizacije u Srbiji, govore o tome da se imidž naše zemlje menja, programski direktor „Demostata“ Zoran Panović za Sputnjik kaže da su se Zapad, a pre svega Evropska unija, prema ruskim i kineskim vakcinama ponašali kao nekada Sovjetski Savez prema farmerkama i najlon čarapama.

    „Jednostavno, u pitanju je bio jedan pomalo iracionalan stav. Mislim da je zato Srbija uspela da iskoristi ono što joj se nekad prebacivalo kao „sedenje na više stolica“, kao jedna diplomatska neiskrenost, kao jedna vrsta neodržive pozicije, a to je takozvana politika „četiri stuba“. Dakle, to je ono što je Vučić preuzeo od Tadića i usavršio, a to je spoljna politika Moskva-Peking-Brisel-Vašington, kao i ono što je preuzeo od Koštunice pa usavršio, a to je politika neutralnosti. To se u ovoj situaciji pokazalo kao velika geopolitička prednost Srbije“, primećuje naš sagovornik.

    Taj manevarski prostor, kako navodi, predsednik Vučić je jako dobro iskoristio.

    „On je uspeo da tu politiku prevede u jednu opipljivu praksu i da naša zemlja u kontekstu nabavke vakcina i vakcinacije ostvari rezultate koji se ne ignorišu, nego se čak i hvale u medijima koji Srbiji, možda, tradicionalno nisu baš toliko naklonjeni. U tom kontekstu je, takođe bitno da određene evropske zemlje shvataju možda jednu vrstu dogmatičnosti koja je vladala, pre svega u odnosu usklađivanja određenih dogmi spoljne politike Zapada i Evropske unije sa jednom vrstom politike vakcinacije. Tu se Srbija, u tom prostoru, jako dobro snašla i otuda mislim da je usledila i poseta Babiša Srbiji“, napominje Panović.

    Digitalizacija doprinosi imidžu Srbije

    Ono što, kako kaže, svakako može da doprinese jednom zaista kvalitetnijem, novom imidžu Srbije je impresivna organizacija vakcinacije i umreženost čitavog sistema.

    „To su scene koje su netipične za Srbiju. Naime, mi smo nekada bili tanki u oblastima kao što su organizacija, menadžment, visoke tehnologije. Dakle, to je ono gde se Srbija, uprkos tome što ima stručnjake i dobro razvijen taj sektor, ipak nije dovoljno prepoznavala u Evropi i svetu. Sada je, međutim, Srbija uspela da taj imidž apsolutno popravi u nekom menadžerskom, kibernetskom smislu, organizacionom smislu. Ana Brnabić je, kada je postala premijerka, uvek insistirala na digitalizaciji i nekada se činilo da je to pomalo i floskula i da ona od digitalizacije pravi ideologiju. Ali, upravo se sada, sa softverom koji je napravljen za vakcinaciju i koji deluje impresivno, pokazalo koliko je bilo dobro insistiranje na svemu tome“, napominje Panović.

    Ruska vakcina deo globalnog fronta

    Na pitanje da li očekuje da će se „Sputnjik Ve“ koristiti u imunizaciji stanovništva na teritoriji EU, imajući u vidu gotovo potpuno ignorisanje te vakcine u zapadnim medijima tokom leta i jeseni prošle godine, ali i sve jače glasove iz vodećih evropskih država koji sada idu u prilog ruske vakcine, naš sagovornik kaže da je Rusija suviše ozbiljna država da bi se kockala sa ugledom sa nekvalitetnom vakcinom.

    „Sigurno je da je dobar proizvod upravo to – dobar proizvod. U tom smislu, kada imate dobar proizvod, teško je to ne priznati i mislim da će on uvek biti konkurentan i imati svoj prostor na tržištu. Sputnjik vakcina je svakako veliki doprinos globalnom ratu protiv pandemije. Pa i Drugi svetski rat je dobijen u savezništvu Rusije sa zapadnim saveznicima, a ovo je sada isto jedan rat u kome moraju istok i zapad biti u nekoj vrsti savezništva. Ruska vakcina je, u tom smislu, jedan bitan deo tog globalnog fronta, pa bi ugrađivati neke dogmatizme prema Rusiji, neke stereotipe na ovom planu bio jedan anahroni, hladnoratovski recidiv“, zaključuje Panović za Sputnjik.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Češka, Sputnjik Ve, vakcine, koronavirus, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga