06:11 05 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 099
    Pratite nas

    Američki državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da će SAD nastaviti da preduzimaju „čvrstu akciju“ prema vojnim vlastima u Mjanmaru, koje su 1. februara pohapsile civilne lidere. Pitanje je - da li će američke sankcije i pretnje dodatno zakomplikovati situaciju u nekadašnjoj Burmi, s obzirom da i Kina ima svoju strategiju prema ovoj zemlji.

    Prema rečima spoljnopolitičkog komentatora, novinara Borislava Korkodelovića, mnogo toga će zavisiti od stava međunarodne zajednice, jer su oko razrešenja situacije u Mjanmaru trenutno suprotstavljena dva stava.

    Da li će Amerika zakomplikovati situaciju u Mjanmaru

    „Postoje dve struje, od kojih je jedna zapadna i nju mediji u Kini doživljavaju kao „dolivanje ulja na vatru“. Naime, Zapad insistira na momentalnom oslobađanju zatvorenih civilnih vođa Mjanmara, naročito Aung San Su Ći, koja je bila narodni lider dok nije uhapšena. Ta zapadna struja mišljenja ide ka tome da će uz pomoć sankcija, od kojih su neke već uvedene od strane Sjedinjenih Američkih Država, a sada se na taj korak sprema i Evropska unija, vojne vlasti u Mjanmaru biti primorane da ili ispune zahteve za puštanjem uhapšenih, ili da postignu neku vrstu kompromisa sa zbačenom vladom i raspuštenim parlamentom“, objašnjava Korkodelović.

    Drugu struju, kako navodi, zastupaju pre svega Kina, ali i udruženje zemalja Jugoistočne Azije ASEAN, koji smatraju da su događaji u Mjanmaru unutrašnja stvar te zemlje i da moraju biti obezbeđeni, pre svega, mir i bezbednost u državi, kao i da mora biti postignuta neka vrsta kompromisa.

    „Mjanmar je članica ASEAN-a i ta organizacija trebalo bi da ima vodeću ulogu u rešavanju situacije, a Kina je spremna da pruži podršku. ASEAN je inače poznat po tome da ne ide na oštre mere, na sankcije i oni su i ranijih decenija, kada god je u Mjanmaru na vlasti bila vojna hunta, nastojali da mirnim sredstvima, pregovorima i bez nepotrebnih konfrontacija postignu kompromis. U tome su imali i određene uspehe jer su vojne vlasti u bar dva maha u prošlosti prepuštali vlast civilnim vlastima. Tako da očekujem da će uskoro biti održan ministarski sastanak ASEAN-a, makar i neformalni, sa ciljem razrešenja situacije“, kaže Korkodelović.

    Ipak, kako dodaje, treba imati u vidu da SAD sebe doživljavaju kao „svetionik demokratije“, te će puno toga zavisiti od stava Zapada.

    „U poslednjih pet godina vladavine Aung San Su Ći postale su vrlo aktivne zapadne nevladine organizacije i svojevrsni instituti, otvoreno finansirani iz inostranstva, naročito iz Sjedinjenih Država, koji su propagirali dalje potiskivanje uticaja vojske, ali i širili antikineska raspoloženja. Tako da očekujem da će na kartu upravo tih organizacija igrati oni koji spolja žele da promene kurs kojim je Mjanmar išao i pod vladavinom Aung San Su Ći, sa kojom je Kina imala veoma dobre odnose“, ukazuje Korkodelović.

    Da li će situacija eskalirati?

    Događanja u Mjanmaru, primećuje sagovornik Sputnjika, treba sagledavati u širem kontekstu odnosa između zapadnog sveta i Narodne Republike Kine.

    „Zapadni svet, a naročito Sjedinjene Američke Države, ne kriju da na svaki način žele da zaustave uspon Kine. U tom smislu gde god mogu podižu prepreke privrednom, ekonomskom i diplomatskom usponu te zemlje, pa je tako i Mjanmar, prema mišljenju određenih zapadnih analitičara, doživljen kao mesto gde treba razvijati antikineska raspoloženja i potisnuti uticaj Pekinga. Mjanmar ima 55 miliona stanovnika, što je pristojno tržište, a Kina je najveći trgovinski i investicioni partner te zemlje. Iako na zapadu postoje pokušaji da se stvori utisak da je Kina, na neki način, podržala preuzimanje vlasti od strane vojske u Mjanmaru, Peking je to odlučno demantovao i insistira na posredovanju ASEAN-a“, napominje Korkodelović.

    Upitan da li očekuje eskalaciju situacije u Mjanmaru, Korkodelović kaže da situacija postaje sve složenija, a da je vojna uprava počela sa donošenjem zakona koji ograničavaju građanske i lične slobode tokom trajanja vanrednog stanja.

    „Međutim, poslednjih nedelja uočava se da se uveliko promenila uloga i demonstranata i vojske. I jedni i drugi koriste obilje novih tehnika, pa je u toku velika rasprava među azijskim teoretičarima na temu da li će vojska uspeti da održi kontrolu, a naročito da li će uspeti da u svakom trenutku mobiliše niže oficire i obične vojnike. Vojska Mjanmara nije na nivou razvijenosti američkih, kineskih ili ruskih snaga, ali uveliko koristi dronove za kontrolu demonstracija, kao i internet koji se običnim građanima isključuje između 1 sat posle ponoći i 7 ujutru. Tako da je ovo drugačiji „teatar sukoba“ nego što je bio slučaj ranijih decenija“, kaže Korkodelović.

    Takođe, postavlja se pitanje šta će biti sa glavnim komandantom oružanih snaga Min Aung Hlaingom, koji je sada preuzeo vlast.

    „General već ima velike probleme sa međunarodnom zajednicom zbog sukoba sa značajnom muslimanskom manjinom Rohinga i preti mu optužba i suđenje za genocid. On je pod sankcijama Vašingtona i ovo mu je takođe i poslednja godina kada formalno može da bude u oružanim snagama. Tako da mnogi događaje u Mjanmaru posmatraju i kroz prizmu lične pozicije generala Mina. U svakom slučaju ostaje da se vidi kako će se situacija dalje odvijati, a ja se nadam da će se uz posredovanje ASEAN-a i pomoć Ujedinjenih nacija, kao i Kine i Rusije, naći kompromis u Mjanmaru“, kaže Korkodelović.

    Generalni štrajk

    Policija u Mjanmaru počela je u ponedeljak da rasteruje demonstrante, dok su širom zemlje zatvorene sve radnje zbog generalnog štrajka koji je sazvan u znak protivljenja vojnom udaru, uprkos upozorenju vlasti da bi svaki sukob mogao da znači i gubitak života. Vojna uprava proglasila je vanredno stanje na godinu dana i obećala da će biti održani izbori nakon kojih će ovlašćenja biti predata pobedničkoj stranci.

    Vašington je pre deset dana uveo sankcije protiv vršioca dužnost predsednika Mjanmara i još nekoliko vojnih oficira.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    SAD, Kina, Mjanmar
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga