20:35 18 April 2021
Slušajte Sputnik
    Komentari i Analitika
    Preuzmite kraći link
    Piše
    218116
    Pratite nas

    Na vest da od 1. aprila BiH dobija ruski gas putem „Turskog toka“ iz Ambasade SAD u BiH su apelovali da zemlje koje teže članstvu u EU, poput BiH, „usklade svoje energetske politike sa onim u EU“. I tu ne bi ništa bilo sporno da iza ove diplomatske rečenice zapravo ne stoji jedna druga, manje suptilna i glasi: „Kupite skuplji gas!“.

    Naime, iz američke ambasade su pozvali da se nastavi realizacija energetskih projekata pod okriljem Evropske unije, a naročito gasovoda „Južna interkonekcija“ koji bi povezao BiH sa gasnom mrežom kroz Hrvatsku, prenosi Radio Slobodna Evropa. Jelica Putniković, urednica „Energije Balkana“ i stručnjak za energetiku objašnjava da iza svega stoji čisto politička priča.

    Kupite skuplji gas!

    „Unutar BiH postoje sukobi entiteta oko nekih ključnih projekata. Primera radi, ideju da se Bosna i Hercegovina prikopča na hrvatski gasovodni sistem kod rafinerije u Bosanskom Brodu ne odobravaju u Republici Srpskoj, a s tim u vezi vrlo je zanimljivo mešanje SAD u ovu priču. Američki predstavnik u Sarajevu, naime, tvrdi da bi za BiH bilo bolje da kupuje gas iz LNG terminala u Hrvatskoj, iako svi znamo da je LNG gas skuplji od onog koji stiže cevima. Zato ove tvrdnje podsećaju na vic, tim pre što i sama Hrvatska, iako je napravila LNG terminal, ima dugogodišnji aranžman sa Gaspromom i uvozi ruski gas. Znači, Hrvatima je jeftinije da troše ruski gas, a Amerika savetuje Bosni i Hercegovini da odustane od ruskog gasa, da ne zavisi od „Turskog toka“ niti od Srbije, već da kupuje gas iz LNG-ja koji će im biti skuplji“, ističe Putnikovićeva.

    Bosna i Hercegovina je ruski gas, podseća ona, trošila i u vreme bivše SFRJ, kada su dobijali gas preko Ukrajine, Mađarske kroz Srbiju.

    Sada će BiH ruski gas dobijati kroz „Turski tok“, kao što ga uostalom dobija Bugarska još od prošle zime, Pritom, iz Gasproma je najavljeno i da će taj gas za potrošače u Bosni biti jeftiniji dvadeset posto, između ostalog i zbog toga što je trasa kroz Crno more kraća nego preko Ukrajine i Mađarske do Bosne. Ali, u svakom slučaju se ne može govoriti o tome da je sada došlo do neke velike izmene u odnosu na prethodni period jer državu Bosnu i Hercegovinu kao kupca, ili kompanije koje uvoze odnosno distribuiraju gas, zapravo i ne treba da zanima kojom trasom Gasprom njima transportuje gas. Bitno je da im garantuje redovne isporuke i mogućnost da eventualno dobiju i veće količine gasa ukoliko je potrebno, što će svakako moći kada se bude izgradio i ovaj novi gasni priključak iz Srbije, preko teritorije Republike Srpske, gde bi naravno trebalo da bude spojen i na Federaciju Bosne i Hercegovine“, ukazuje urednica „Energije Balkana“.

    Ni Bugarska neće slušati američke pretnje, pa zašto bi BiH

    Amerika, iako preti sankcijama, ne može Bosni i Hercegovini da uskrati ruski gas, uverena naša sagovornica.

    „Ni Bugarska, koja je članica EU, sigurno neće poslušati nikakve pretnje iz SAD da obustavi tranzit gasa kroz svoj deo „Balkanskog toka“, kako u Bugarskoj zovu „Turski tok“. U Bugarskoj je taj gasovod napravljen uz poštovanje svih zahteva EU po pitanju energetskih paketa, a i Srbija nastavlja da isporučuje taj gas, tako da nema načina da Amerika zaustavi tranzit gasa ka BiH. Treba takođe imati na umu da se potrošnja gasa u Srbiji, koja je sada nešto veća od dve milijarde kubnih metara gasa godišnje, u nekim svetskim statistikama računa kao statistička greška. Bosna i Hercegovina sasvim sigurno troši daleko manje od Srbije, to je minorna količina u odnosu na svetske potrošnje tog energenta, pa je jasno da je reč o političkoj priči. Sa druge strane, ne znam ni kako bi sada Vašington mogao da kazni Sarajevo zbog toga što kupuju ruski gas i zašto bi ga uopšte kažnjavao“, kategorična je Jelica Putniković.

    BiH će imati alternative ruskom gasu

    Interesantno je, kako kaže, da je direktor BH Gasa Jasmin Salkić u svom komentaru rekao da BiH sada neće moći da kupuje gas od drugih proizvođača.

    „Naravno da će Bosna i Hercegovina u budućnosti imati alternativu ruskom gasu koji stiže putem „Turskog toka“. Naime, ostaje prazan gasovod kojim je do Nove godine stizao gas do Srbije i Mađarske i on će sutra biti ponuđen nekim drugim tranziterima. Takođe, Srbija planira da otvori berzu gasa i pravi gasovod sa Bugarskom gde će biti povezana ne samo na gas koji stiže iz „Turskog toka“, nego i na gasovodne sisteme Grčke, pa će odatle moći da se kupi i neki drugi gas koji, na primer, stiže u LNG terminale u Grčkoj. Dakle, postoje opcije da se ubuduće kupuje i neki drugi gas i sada je samo pitanje cene, što zapravo treba da bude krajnji interes ne samo političara ili direktora kompanija koji se bave gasom, već i interes onih koji gas troše, a kojima je uvek u interesu da imaju što jeftiniju robu“, kaže Putnikovićeva.
    Sve zbog Ukrajine

    Do svega ovoga je, pojašnjava naša sagovornica, došlo zbog Ukrajine, koju sada brane kako američki političari, tako i neki političari u BiH.

    „Naime, Ukrajina je 2006. i 2009. godine zaustavljala gas koji je iz Rusije transportovan ka evropskim potrošačima, jer su sami dugovali Gaspromu za ranije isporuke, pa im je isporuka gasa bila smanjena. Rusi jednostavno nisu više hteli da im isporučuju gas na veresiju ili „za džabe“ pa posle gasnih kriza u zime 2006. i 2009. godine Gasprom, rešen da svojim potrošačima u Evropi redovno isporučuje potrebne količine gasa, kreće sa projektom „Južni tok“. Međutim, taj projekat je propao baš zbog Sjedinjenih Američkih Država koje su tada ucenjivale bugarske političare“, navodi Jelica Putniković.

    Gasprom je, nastavlja sagovornica Sputnjika, istovremeno krenuo da snabdeva i zapadnoevropske potrošače.

    „Tamo se brzo intervenisalo i napravljen je gasovod „Severni tok 1“, međutim zbog povećane potražnje za gasom i procena da će taj energent u budućnosti biti ključan za zamenu uglja u energetskoj tranziciji ka zelenoj energiji, krenuli su i sa projektom „Severni tok 2“. Ovde na Balkanu Rusi prave aranžman sa Turskom i izgrađene su već dve cevi „Turskog toka“, jedna za turske potrošače, jedna za potrošače na Balkanu, odnosno Bugarsku, Srbiju, BiH, Severnu Makedoniju, Grčku i naravno da to dalje ide u Mađarsku i prema Austriji, u zavisnosti već koliki kapacitet potražnje bude iz ovog pravca snabdevanja“; kaže Putnikovićeva.

    Ona podseća da je Gasprom, upravo da bi obezbedio svim potrošačima u Evropi dovoljne isporuke gasa, produžio aranžman sa Ukrajinom i omogućio da određene količine teku gasa teku do 2024.

    „Možda će taj aranžman biti produžen i nakon ovog perioda, ali kako je ukrajinski gasni sistem star, izraubovan i ima problema, Gasprom prebacuje tranzite svog energenta sa druge strane. U svakom slučaju Bosna i Herecegovina danas, u ovoj situaciji, apsolutno nema mogućnost da kupi gas koji stiže nekim drugim pravcem osim preko Srbije“, zaključuje Jelica Putniković.

    Podsetimo, kompanija Energoinvest, ovlašćeni dobavljač gasa za FBiH, sklopila je s ruskom državnom kompanijom Gasprom aneks ranijeg ugovora, kojim je precizirano da će se od 1. aprila isporuka odvijati novim pravcem, odnosno gasovodom pod nazivom „Turski tok“.

    Stavovi autora ne moraju nužno da odražavaju stavove redakcije

    Tagovi:
    Turski tok, SAD, gas, BiH, Gasprom
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga