23:49 24 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Pavel Basinski

    Književnost mora dokazati da je najpametnija

    © Sputnik / Radoje Pantović
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Tanja Trikić
    1113

    Pisci poput Tolstoja su velikani kakvih više neće biti u istoriji svetske književnosti. On je istovremeno ono najbolje što je Rusija mogla da iznedri, kaže ruski pisac i publicista Pavel Basinski.

    Delo Basinskog „Lav Tolstoj: Bekstvo iz raja“, koje je na srpski prevela Ljubinka Milinčić, u izdanju izdavačke kuće „Rusika“, predstavljeno je na ovogodišnjem, jubilarnom 60. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, čiji je počasni gost Rusija.

    U razgovoru za Sputnjik autor kaže da je knjigu odlučio da napiše kada je jednom prilikom u Jasnoj Poljani izašao u vrt i odjednom shvatio da je to — košmar, onaj košmar u kom je uspeo da se izgubi grof Lav Nikolajevič Tolstoj kada je u 84. godini krišom napustio porodični dom i nestao u nepoznatom pravcu. Njegova knjiga bavi se, na osnovu arhivskih dokumenata, razlozima zašto je slavni pisac to učinio.

    Ima li danas razloga da pisci pobegnu od sveta?

    — Danas ne. Danas pisac nije ništa. Kada je Tolstoj umirao u Astapovu početkom 20. veka, čitava ruska imperija se zatresla. To je istina. Ruska imperija, koja je obuhvatala teritoriju od Poljske do Vladivostoka, zadrhtala je kad je umirao Tolstoj. Danas je situacija drukčija.

    I to dovoljno govori. Često me pitaju — hoće li biti u Rusiji novih Tolstoja i Dostojevskih? Ne, naravno da neće, baš kao što neće biti novih Dantea, Leonarda da Vinčija… Zato sam ja srećan što se bavim Tolstojem, jer takvih kao što je Tolstoj više neće biti.

    Mislite da je svet danas postao trivijalniji? Ili je već sve ispričano u ruskoj literaturi? Premda, život je uvek nov i uvek ima šta da se priča.

    — Mi ne možemo da zamislimo doživljavanje ruske literature u 19. veku onako kako su je tada doživljavali ljudi. Kada je bio napisan „Zločin i kazna“, bila je to je 1866. godina. Nešto ranije student Ivanov ubio je svog gazdu i dobio je devet godina robije, a Raskoljnikov je dobio osam. To je bio živi život, Dostojevski je pisao o nečemu što se dogodilo. Nama je to teško da to razumemo — pomisli samo: zločin i kazna, ko je ubio, kako je odgovarao, kakav je to zločin, kakva kazna? A to je bila živa stvar, objavljena u štampi. I zato je biti književnik osetljivo pitanje, ali meni se čini da danas tako niko ne doživljava književnost. Zato što ona nije više tako potrebna. Zato što mimo nje postoji mnogo toga, poput kompjuterskih igara, blogova i sličnog. Da bi našla mir, književnosti je potrebno da dokaže da je najpametnija. Pogledajte me, ja sam najpametniji. Mi smo najpametniji — eto to treba da dokažemo, i tada će pred nama pasti ničice svi oni sa svojim kompjuterskim tehnologijama i ostalim stvarima.

    Znate da se ove godine sajam održava pod sloganom „Šta bi bilo da nije bilo. Šta bi bilo da nije bilo Tolstoja, šta bi izgubila svetska literatura? Šta je za vas Tolstoj?

    — Za mene je Tolstoj sve. Kažem da su postojali umetnici poput njega — a danas su samo pisci. Tolstoj je ono najbolje od Rusije, najsofisticiraniji, najdublji — i najnerazumljiviji, u kog su upereni svi pogledi. To je Tolstoj. Postojao je i Dostojevski. Dvadeseti vek je bio vreme Dostojevskog. A sad, 21. vek je vreme Tolstoja. To je objektivno tako. Više ga prevode, više ekranizuju. Zašto? Možda zato što je Dostojevski previše metafizičan. A Tolstoj je uspeo da kaže neke istine koje niko nije. I bolji je od svih — zauvek.

    Tagovi:
    Basinski, Sajam knjiga, intervju, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga