12:52 15 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Tatjana Mandić Rigonat

    Tatjana Mandić Rigonat: Skandalozno je ćutanje Vlade

    © Foto : Youtube/RTS Kulturno-umetnički program - Zvanični kanal
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 245
    Pratite nas

    Da li je zamislivo da godinu dana Narodna banka bude bez guvernera?! Za nas iz pozorišta Narodno pozorište je značajno kao što je za državu značajna Narodna banka.

    Smatram da je skandalozno to što je Vlada godinu dana čekala da se oglasi po pitanju konkursa za izbor upravnika kuće, da godinu dana ćuti i ponaša se kao da se taj konkurs nije ni dogodio, kaže za „Sputnjik“ rediteljka Tatjana Mandić Rigonat i dodaje:

    „Uopšte ne želim da polemišem na temu da li Božidar Đurović ili Dejan Savić. Na Vladi je bilo da prihvati ono što je odabrao UO i preporučio ministar kulture, ili da to odbaci.“

    Rediteljka sa stalnim zaposlenjem u nacionalnom teatru, komentarišući situaciju u ovoj kući kaže da je ona slična ukupnoj situaciji u društvu jer „sve zavisi od lične snage, harizme, hrabrosti i upornosti pojedinaca“.

    „Imali smo fantastičnu sezonu, odigrane su veoma značajne predstave od ’Rodoljubaca‘, ’Marije Stjuart‘, do ’Bele kafe‘ i ’Sirana‘. Kakvo god da je bilo i kakve god faze da je prolazilo, Narodno pozorište je uvek imalo dobre predstave“, napominje ona.

    Sa tim istim merilom — uraditi dobru predstavu — ova rediteljka počela je nedavno probe Čehovljevog „Ivanova“, prve drame slavnog pisca koju je napisao sa 27 godina i za desetak dana.

    Zašto Ivanov a ne, recimo Tri sestreVišnjik ili Ujka Vanja?

    — Dugo je u meni rasla želja da se susretnem sa Čehovljevim univerzumom, a „Ivanov“ je verovatno najbliži u mom trenutnom poimanju sveta, sebe i vremena. Ta drama upravo u svojoj nesavršenosti ostaje otvorena za nova čitanja i za neku vrstu istraživanja pozorišnog jezika i Čehovljevog sveta. Ivanov je komad zamka, za njega kažu da je ruski Hamlet. On je antijunak, čovek u najboljim godinama koji je bio veoma vatren i optimističan, gledao je u život s poverenjem sa kojim se, kao sam kaže, gleda u oči sopstvene majke, a onda je odjednom pao u depresiju, postao je umoran. Mislim da je to pitanje umora od života, taj osećaj zasićenosti, nešto sa čim mogu generacijski da se identifikujem.

    — Čehovljev junak više ne razume sebe ni svet u kojem živi. Svet je postao toliko kontradiktoran, izlomio se na hiljadu komadića i teško ga je povezati u celinu. A kada čovek više ne može da ratuje sa svetom, tu energiju okreće protiv sebe samog. I to vrćenje ukrug i okretanje životne energije protiv života jeste nešto što prepoznajemo kao našu priču. Nije slučajno što se „Ivanov“ sada postavlja na mnogim svetskim scenama. Očigledno u tom liku i u toj drami ima nešto što osećamo kao tinjajuće u vremenu u kome živimo.

    Pre Čehova radili ste režiju i dramatizaciju romana Zli dusi Dostojevskog.

    — Imala sam priliku nekoliko puta da radim ono što je sfera mog interesovanja nezavisno od pozorišta. Privlači me ruska klasika ali i savremena ruska drama. Prvi veliki ruski roman koji sam režirala bio je „Lolita“ V. Nabokova, potom sam radila dramatizaciju „Mrtvih duša“, Dostojevskog i sada Čehova. To su različiti pisci. Kod Dostojevskog su likovi kao užarene ideje koje čoveka ili unište ili preporode. Kod Čehova je to potpuno druga vrsta pristupa ljudima — kod njega je to čovek u malom, sa svim svojim slabostima.

     

    Tagovi:
    kultura, pozorište, Narodno pozorište, Tatjana Mandić Rigonat, Anton Pavlovič Čehov
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga