12:30 24 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Solunski front

    Epopeja srpskih dobrovoljaca — preko Sibira i Kine na Solunski front

    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Nikola Joksimović
    2830

    U trenutku kada se činilo da je srpska država mrtva, a njena vojska uništena u albanskim gudurama, u Rusiji se formira Srpska dobrovoljačka divizija, kojoj je posvećena izložba otvorena u beogradskom Ruskom domu.

    Izložbi je prethodilo četvorogodišnje istraživanje po srpskim, ruskim, engleskim, austrijskim i nemačkim arhivima. Ova izložba je započeta pre dve godine, izložbom u Sirigu, s tim što je u Ruskom domu izloženo 95 odsto novog materijala.

    „Prostor nas je omeđio da nismo ispričali celu priču u širem kontekstu, ali smo obuhvatili sve segmente vezane za borbe Srba u Rusiji i celog puta srpske dobrovoljačke divizije preko Murmanska i Arhangelska, kroz Britaniju i Francusku do Solunskog fronta i puta preko Sibira, Kine i Sueca“, kaže Branko Kuzmanović, jedan od autora izložbe.

    U Srbiji nema ko nije makar čuo za prelazak srpske vojske preko Albanije i za Solunski front, a retki su i oni koji nemaju pretke koji su se u Prvom svetskom ratu borili. Međutim, o dve srpske dobrovoljačke divizije koje su se borile na Istočnom frontu u sastavu ruske armije, malo se zna.

    Srpska dobrovoljačka divizija formirana je od srpskih, slovenačkih i hrvatskih dobrovoljaca, pripadnika austrougarske armije koji su bili zarobljeni na Istočnom frontu, priča istoričar Jovan Pejin, takođe jedan od organizatora izložbe.

    Oni nisu želeli rat
    Oni nisu želeli rat

    „Srbi su formirali jedinicu u Odesi koja je bila zadužena za obezbeđenje ratnog materijala koji je Rusija slala Srbiji. Potom je formirana jedinica koja je trebalo da ode u Srbiju, ali je Srbija okupirana, te je jedinica ostala u Odesi. To je bilo jezgro formiranja dobrovoljačke divizije“, kaže Pejin.

    Među onima koji su obilazili zarobljeničke logore isticali su se Milan Komnenović iz Herceg Novog i Banaćani, braća Petar i Pavle Karadžić i Uroš Malogajski.

    „Najviše se, po broju, prikupilo Banaćana, oko 4.000, iz Bačke je bilo oko 1.500 i iz Srema i Baranje oko 3.000. Onda slede Srbi iz Slavonije, Like, Banije, Korduna, a bio je i veliki broj Hercegovaca, Bokelja, Dalmatinaca. Za nekoliko meseci uspeo je da sakupi oko 20.000 vojnika“, kaže Pejin.

    Srpska dobrovoljačka divizija osnovana je 16. aprila 1916. i upućena je na front u Dobrudži, da se bori protiv Bugarske. Zadatak divizije bio je da, zajedno sa ruskim i rumunskim trupama, preseče Bugarsku na pola, kaže Pejin. Međutim, zbog slabe obučenosti rumunske vojske i njene loše komande, savezničke snage su poražene, odbačene preko Dunava i prinuđene na povlačenje iz Rumunije.

    Oni su želeli rat
    Oni su želeli rat

    Tada počinje prava epopeja srpskih dobrovoljaca. Jedan njen deo povlači se, preko ruskih severnih luka Murmanska i Arhangelska, oko Skandinavije do Britanije, pa na Solunski front stiže preko Francuske i Italije. Ovoj grupi će u Solunu biti pridodato još srpskih vojnika, koji će formirati Vardarsku diviziju.

    Vardarska divizija na Krfu
    © Foto : Javno vlasnistvo

    Druga grupa dobrovoljaca do Soluna će stići preko Sibira, Kine, Singapura, Indije i Egipta. Njen put trajao je više od pola godine. Samo je put Transsibirskom železnicom trajao više od tri meseca. Ova železnica bila je od vitalne važnosti za snabdevanje ruske vojske ratnim materijalom, te su dobrovoljci, koji su se kretali u suprotnom smeru morali dugo da čekaju da prođu kompozicije koje su imale prioritet.

    Situaciju su dodatno zakomplikovale političke prilike u Rusiji — u trenutku povlačenja srpskih dobrovoljaca kroz Sibir dogodila se Oktobarska revolucija i počeo je građanski rat. Dobrovoljci su se ukrcali na brodove u Vladivostoku, a u kineskoj luci Dajren preuzeli su ih britanski brodovi koji će ih, oplovivši Aziju, Sueckim kanalom prebaciti u Solun. Ovoj grupi pridodati su dobrovoljci u Solun pristigli iz SAD, pa je od njih formirana Jugoslovenska divizija.

    Osim fotografija srpskih dobrovoljaca, na izložbi su prikazani i vojnički predmeti jednog od oficira divizije, pukovnika Dragutina Martinovića. Martinovićevi potomci sačuvali su njegovu kompletnu vojnu opremu, od šlema, sablje, srpskih, ruskih, britanskih i francuskih odlikovanja, do manjerki i njegovog ratnog dnevnika, koji do detalja opisuje Martinovićev ratni put od 1912. do 1920. Porodica Martinović sačuvala je i ratni album svoga pretka koji ima više stotina fotografija, na kojima svaka ima potpis kada je i gde je fotografisana i ko su ljudi na njima.

     

    Tagovi:
    izložba, dobrovoljci, Ruski dom, Austrougarska monarhija, Rumunija, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga