07:57 11 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 450
    Pratite nas

    U Institutu za istoriju umetnosti u Sankt Peterburgu, od 17. oktobra do 4. novembra, publika će imati priliku da vidi 33 ikone iz manastira Žiče, pre svega one sa likovima Presvete Bogorodice i svetitelja koji se podjednako slave u Rusiji i Srbiji.

    Izložba ikona iz manastira Žiče, koji je podigao Stefan Prvovenčani, prvi kralj Srbije iz dinastije Nemanjić, u kome je, kako se smatra, obavljen i sam čin krunisanja 1217. godine, a  dve godine kasnije postao i sedište srpske arhiepiskopije, deo je šire manifestacije na temu „Duhovne vrednosti Atosa i ruski sever“.

    Ona je plod saradnje sa peterburškim Institutom u poslednjih pet godina, rekla je za Sputnjik sestra Nektarija iz manastira Žiče. Ovaj institut je najstariji naučno-istraživački centar u Evropi za izučavanje istorije i teorije likovne, muzičke i pozorišne umetnosti i folklora. Poslednjih decenija, kada se obnavlja crkvena kultura u Rusiji, svoju kulturnu i prosvetiteljsku misiju Institut vidi u organizaciji i sprovođenju naučnih i obrazovnih programa posvećenih savremenoj crkvenoj umetnosti.

    „Saradnja sa Ruskom pravoslavnom crkvom je postojala oduvek, ali je postala veoma intenzivna 2011. godine, kada smo  u manastiru organizovali jedan međunarodni simpozijum o ženskom monaštvu, na kome su učestvovale igumanije i monahinje iz ruskih manastira. Nakon toga su objavljena sva predavanja na četiri jezika, a najveći broj tekstova na ruski jezik je prevela Irina Čudinova, koja je naučni saradnik Instituta  za istoriju umetnosti u Sankt Peterburgu. Tada je sa njima počela saradnja, a 2015. smo imali jednu izložbu ikona u Moskvi i tada se rodila zajednička ideja da se jedna takva izložba organizuje i u njihovim prostorijama u Institutu u Sankt Peterburgu. Tako će izložba biti otvorena 17. oktobra i trajaće do 4. novembra“, ispričala je monahinja Nektarija.

    Pored izložbe, biće održan i okrugli sto na kome će se govoriti o slovenskom svetu i besmrtnosti Vizantije, a održaće se i kurs vizantijskog pojanja i koncert na kome će učestvovati i  monahinje iz Žiče, uz ruski i jedan grčki hor iz Soluna.

    Celokupna manifestacija je posvećena duhovnim vrednostima Svete gore i severa Rusije, jer Ruska Federacija slavi hiljadu godina prisustva ruskih monaha na Svetoj gori, tako da je tim povodom prošle i ove godine bilo održano niz manifestacija u Rusiji, napomenula je ona. Institut za istoriju umetnosti odabrao je upravo da se bavi temom duhovnosti Svete gore i ruskim severom, u okviru koje će biti reči o besmrtnosti Vizantije i o manastirskoj umetnosti danas. U okviru toga će biti održana konferencija, naša izložba i mali koncert vizantijskog pojanja, precizirala je sestra Nektarija.

    Na pitanje kako su odabrane ikone manastira Žiče koje će, sa blagoslovom episkopa žičkog gospodina Justina, biti predstavljene na izložbi, ona napominje da će ih biti 33 i uglavnom je reč o likovima Presvete Bogorodice.

    „Mi smo se trudili da to, pre svega, budu uzori svetogorskih ikona, a onda ruskih i srpskih, i tu su likovi svetitelja koji se podjednako slave u Rusiji i Srbiji“, rekla je monahinja Nektarija, napominjući da su u pitanju ikone velikog formata, njih 30, koje je bilo moguće smestiti u prostor Instituta. One su već transportovane za Sankt Peterburg, stigle su tamo neoštećene, što je jako važno i za to, kako je rekla, veliku zahvalnost duguju našem  Ministarstvu spoljnih poslova.

    Ona je napomenula da je u organizacijskom i u finansijskom smislu predstavljanje žičkih ikona pomogla Kancelarija za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama i Fondacija braća Karić.

    Na konstataciju da postoji posebna veza koju Rusi gaje prema manastiru Žiči i rado ga posećuju, pre svega zbog freske poslednjeg ruskog cara Nikolaja Drugog, ona je rekla da je to tako i da je u pitanju prva freska ikada živopisana poslednjeg ruskog cara Nikolaja.

    Nektarija napominje da je ona oslikana zahvaljujući svetom vladiki Nikolaju Velimiroviću koji je tada živeo u manastiru, kada car Nikolaj još nije bio proglašen za svetitelja, pa ona nema oreol. Ona je dodala da je pre toga vladika Nikolaj sagradio jednu crkvu na Ohridu, gde je takođe bila freska cara Nikolaja, ali su je komunisti po dolasku na vlast uništili, tako da je ostala ova žička freska.

    Zanimljivo je da je ona decenijama sve do 1994⁄1995. godine bila prekrivena papirom zbog straha monahinja od komunista jer je predstavljalo rizik da se otkrije da se jedna takva ikona nalazi u manastiru, ispričala je sestra Nektarija za Sputnjik, dodajući da su celu crkvu u kojoj se freska nalazi oslikali ruski umetnici. 

     

    Slično:

    Putin: Sveta Gora je izvor moralnih vrednosti (video)
    Američki muzej vraća Moskvi ruske ikone
    Gde danas živi Vizantija?
    Tagovi:
    ikone, izložba, episkop Justin, sestra Nektarija, car Nikolaj drugi, Žiča, Sveta Gora, Sankt Peterburg, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga