03:10 24 Jul 2019
Slušajte Sputnik
    Sajam knjiga u Beogradu

    Knjige u ruke, sad je vreme za čitanje: Otvoren Sajam knjiga (foto)

    © Tanjug / Sava Radovanović
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    0 101

    Uz zvuke fanfara i muzičke numere „Što te nema“ operskog prvaka Olivera Njega i pijaniste Nikole Rackova, večeras je zvanično počeo 61. Međunarodni beogradski sajam knjiga.

    Sajam su otvorili pisac, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i predsednik Matice srpske prof. dr Dragan Stanić (poznatiji kao Ivan Negrišorac) i iranska rediteljka i spisateljica Narges Abjar, pošto je Iran ove godine zemlja počasni gost.

    Narges Abjar, koja je zahvalila na časti da njena zemlja bude počasni gost Međunarodnog beogradskog sajma knjiga, podsetila je da je roman „Na Drini ćuprija“ Ive Andrića pre 40 godina objavljen u Iranu, dodavši da je to knjiga od oko 400 stranica čijim čitanjem se „može zakoračiti u svet žitelja malog mesta koji na obali Drine žive četiri veka“.

    Iranska rediteljka i spisateljica Narges Abjar otvorila je Sajam knjiga.
    © Tanjug / Sava Radovanović
    Iranska rediteljka i spisateljica Narges Abjar otvorila je Sajam knjiga.

    „Nenametljiva moć knjige leži upravo u tome što je u stanju da sa četiri stotine papirnih stranica podigne most koji povezuje četiri stotine godina života i, zatim taj isti most produži do svake kuće u svetu, do svakog jezika i kulture. Listanje ove knjige, dok sedim u svom domu udaljenom nekoliko hiljada kilometara, poput ptice me odvodi na reku: u letnju žegu, petnaesti vek, u maštarije dece koja love ribu, među otiske stopala drevnih junaka…“, nastavila je iranska književnica.

    Prema njenim rečima, u Iranu se prevode i objavljuju skoro sva značajna svetska dela.

    „Istorijat pisanja u Iranu seže u drevno doba, u vreme kada su knjige ispisivane na kamenim pločama i kasnije životinjskim kožama. Prevođenje knjiga, takođe, seže u epohu Ahemenida, oko pet vekova pre nove ere. U drevnom Iranu reč ’knjiga‘ se upotrebljavala za ’svetu knjigu‘, a pisanje i pismenost su, isto tako, smatrani svetim“, istakla je ona.

    Ona je rekla da sada pišu za ljude u Iranu koji žive sa knjigom i sa pravom se pohvalila da svake godine u Iranu oko šest miliona Iranaca poseti Međunarodni teheranski sajam knjiga, da je u poslednje četiri godine objavljeno oko 300.000 naslova, među kojima je 160.000 onih kojima je to prvo izdanje.

    Otvaranje 29. Moskovskog međunarodnog sajma knjiga
    © Sputnik / Evgeniя Novoženina

    „Pre oko sedamdeset godina Iranke su uzele pero u ruke i počele da pišu i zato sa ponosom mogu da kažem da je, saglasno novim podacima, aktivno prisustvo žena na iranskoj književnoj sceni sada u porastu. Danas u Iranu na svakih pet muških pisaca postoje tri spisateljice, čija dela se objavljuju i intenzivno čitaju“, rekla je ugledna gošća iz Irana.

    „Pisci, bilo da su muškarci ili žene, stvaraju knjige, a knjiga je ono magično i besmrtno dostignuće ljudskog roda koje povezuje i spaja naše naraštaje, i po rečima Voltera: Njeni listovi su poput krila koja naš duh uznose u blistavi svet“, naglasila je Narges Abjar.

    Ona je na kraju svog obraćanja uputila poziv zvaničnicima Međunarodnog beogradskog sajma knjiga i izdavačima iz Srbije da dođu na Međunarodni sajam knjiga u Iranu, čiji je ovogodišnji moto glasio: „Sutra je kasno za čitanje“.

    „Zato, počnimo da čitamo već danas“, zaključila je svoj govor ovim rečima gošća iz Irana.

    Negrišorac je pozdravljajući ugledne goste uputio poziv prisutnima: „Otvorimo knjige, udubimo se u njih, pa će se i nama svet otvoriti pred očima i udubiti se u našu svest“.

    • 61. Beogradski sajam knjiga
      61. Beogradski sajam knjiga
      © Sputnik / Radoje Pantović
    • 61. Beogradski sajam knjiga
      61. Beogradski sajam knjiga
      © Sputnik /
    • 61. Beogradski sajam knjiga
      61. Beogradski sajam knjiga
      © Sputnik / Radoje Pantović
    • 61. Beogradski sajam knjiga
      61. Beogradski sajam knjiga
      © Sputnik / Radoje Pantović
    • 61. Beogradski sajam knjiga
      61. Beogradski sajam knjiga
      © Sputnik / Radoje Pantović
    • 61. Beogradski sajam knjiga
      61. Beogradski sajam knjiga
      © Sputnik /
    • 61. Beogradski sajam knjiga
      61. Beogradski sajam knjiga
      © Sputnik / Radoje Pantović
    • 61. Beogradski sajam knjiga
      61. Beogradski sajam knjiga
      © Sputnik / Radoje Pantović
    • 61. Beogradski sajam knjiga
      61. Beogradski sajam knjiga
      © Sputnik /
    1 / 9
    © Sputnik / Radoje Pantović
    61. Beogradski sajam knjiga

    „Svet oko nas jeste upravo to — najsloženija moguća knjiga koju valja iščitavati bez nade da će se ikada dočitati do nekakvog fiktivnog kraja“, primetio je on.

    Prema rečima književnika, „u tom iščitavanju pak valja naučiti jezik kojim je knjiga napisana i jezik na kojem svet počiva, jer, na početku svega beše Reč, Logos, a tu logosnu suštinu sveta valja očuvati ukoliko želimo da i svet i ljudski rod, pa i knjige, i nadalje postoje“.

    „Stoga, čitanje knjiga, učenje jezika i razumevanje sveta jesu samo različiti aspekti iste stvari“, smatra Negrišorac.

    On je primetio da „knjige čeznu za svojim čitaocima onoliko koliko čitaoci čeznu za knjigama“.

    „U tom prizivanju se traga za tajnovitom šifrom međusobnog prepoznavanja — prepoznavanja knjige u jeziku i svetu, prepoznavanja jezika u knjizi i svetu, prepoznavanja sveta u jeziku i knjizi! U tom prepoznavanju, ma koliko igrivo ono bilo, zbiva se nešto sudbinski važno i nešto, u egzistencijalnom smislu, neopozivo“, naglasio je Negrišorac.

    Prema njegovom mišljenu, „knjige neprestano idu u susret svojim čitaocima, one nastoje da dođu do svih koji jezički domašuju do nje i koji su voljni da jezikom konstituišu svet u kojem živimo, ali ova komunikacija isto tako nastoji da proširi bratstvo ljudi izgrađeno upravo oko kulta knjige i čitalačke strasti koja taj kult utemeljuje i prati“.

    Beogradski sajam knjiga, istakao je Negrišorac, „predstavlja mesto stvarnoga susretanja učesnika književne komunikacije, a od toga suočavanja oči u oči svi učesnici imaju mnogostruke koristi i dragocenih podsticaja“.

    „Ovaj sajam označava trenutak slavlja kojim se u jeziku, posredstvom knjige, pred nama otvara čitav svet, sa mnogim svojim jezicima i tajnama, lepotama i rugobama zbog kojih vredi živeti“, istakao je Negrišorac.

    „Zato, radujući se zbog ovakvih susretanja, objavimo da je došao trenutak da 61. put po redu krenemo jedni drugima u susret: otvorimo se knjizi da ne bismo ostali zatvoreni u samome sebi!“, pozvao je srpski književnik proglašavajući Sajam otvorenim.

    Otvaranju su prisustvovali ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević, sekretarka za kulturu Grada Beograda Ivona Jevtić, predstavnici ambasade Irana, zemlja počasni gost sajma, predstavnici javnog i kulturnog života Srbije.

    Tagovi:
    književnost, kultura, Međunarodni sajam knjiga u Beogradu
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga