08:12 20 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Španski režiser Karlos Saura

    Karlos Saura: Zaustaviti se, znači umreti

    © AP Photo / RICCARDO DE LUCA
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Dejana Vuković
    0 93

    „Zaustaviti se znači umreti. Zbog toga nikada ne treba stati“, poručuje i posle 40 filmova čuveni Španac, gost 45. Festa.

    Reditelj za koga je svojevremeno Luis Bunjuel kazao da je najbolji, Španac Karlos Saura, uveličao je svojim dolaskom izdanje 45. Festa koji je svečano otvoren sinoć u Centru Sava. Impresioniran slikom velike sale ispunjene do poslednjeg mesta, i publikom koja razume u film i poštuje ga, Saura nije krio zadovoljstvo što je u Beograd došao i po dva velika priznanja — nagradu „Beogradski pobednik“, koja mu je uručena na svečanom otvaranju Festa, i Zlatni pečat Kinoteke, koji će mu biti dodeljen danas posle podne u zdanju u Uzun Mirkovoj ulici.

    Monika Beluči
    © Tanjug / Zoran Žestić

    Između ove dve svečanosti, autor filmova „Lov“, „Ai Karmela“, „Karmen“, čuvene trilogije „Flamenko“, „Tango“, i „Fado“, kao i poslednjeg „Hota de Saura“ koji se može videti na Festu, za Sputnjik otkriva da ni posle 40 filmova ne namerava da se zaustavi i raskine savez sa kamerom.

    — Zaustaviti se znači umreti. Zbog toga nikada ne treba stati. Uživam u poslu kojim se bavim i mislim da je važno da čovek, dok god je živ, bude aktivan. Ne priznajem penziju, ona je za ljude koji se bave nekim teškim, fizičkim poslom, za rudare, ali ne i za moj posao koji mi donosi zadovoljstvo. Često mi se dešavalo da dugo ne idem na odmor, jednostavno nisam osećao potrebu.

    Karijeru ste počeli sa politički angažovanim filmovima, radili ste u Frankovo doba, ali ipak glavni tok vaše filmske biografije čine muzički filmovi. Da li je slučajno došlo do tog zaokreta?

    — U frankizmu se praktično nije govorilo o ratu. U vreme španskog građanskog rata nije bilo dozvoljeno govoriti o ratu, umesto toga se govorilo o nekim nevažnim stvarima. Tada, zbog cenzure, nisam ni mogao da snimim neke filmove koje sam hteo, ali sam pisao i objavio „Ono svetlo“, neku vrstu priče — poluromana, gde sam ispričao sve ono što sam želeo da snimim.

    Da li ćete deo iskustva iz tog vremena uneti i u film „Gernika“ koji upravo radite, a u kojem jednu od uloga tumači Antonio Banderas?

    — Što se tiče „Gernike“, to je potpuno druga priča. Jeste da se događa u to vreme španskog građanskog rata i on se pominje, ali je ta priča ispričana na drugi način. Naravno, ta paralela stoji, utoliko pre što su to Italijani i Nemci koji su to učinili iskoristili kao primer za ono šta može da se desi u Španiji. Dakle, oni su bombardovali grad Gerniku da bi pokazali šta može da se dogodi u Španiji. Kažu da se prvi put u istoriji dogodilo da jedan grad bude potpuno uništen u borbi.

    Radili ste Lorkinu „Krvavu svadbu“, Pikaso je u znak protesta naslikao „Gerniku“… Da li su slučajno u fokusu vaše pažnje umetnici koji su pružili otpor represiji, i da li je, po vašem mišljenju, umetnost zapravo pružanje otpora nasilju?

    — To zavisi od vremena, od epohe. U Frankovo vreme su svi umetnici želeli su da menjaju politički sistem, ne samo ja. Mi smo se, zapravo, borili za slobodu. Danas to nije slučaj, postoji sloboda izraza i više se umetnost ne bori protiv toga.

    Gledali se sinoć film „Na mlečnom putu našeg reditelja Emira Kusturice. Kakvi su vaši utisci, šta mislite o Kusturičinom filmskom rukopisu?

    — Veoma zanimljiv i veoma kreativan film. Učinilo mi se da je možda predugačak, da ima previše detalja. Postoje u njemu izuzetni trenuci, i moj konačni utisak je da je to jedan veoma interesantan film. Emira Kusturicu ne poznajem lično, ali verujem da je isti kao i njegov film — prepun detalja i ekspresivan.

    Tagovi:
    Španac, Karlos Saura, FEST, film
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga