12:53 09 Decembar 2019
Slušajte Sputnik
    Dr Zahi Havaz

    Slavni egiptolog za Sputnjik: Za vladavinu svetom najvažnije pravda i istina

    YT/OxfordUnion
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1294
    Pratite nas

    Drevni Egipćani su se vodili zakonom pravde i istine. Zato su oni bili ti koji su vladali svetom. Gajili su ideje o nacionalnim projektima, kao što je bilo građenje piramida koje je ujedinjavalo celu naciju, te bi savremeno čovečanstvo imalo dosta toga da nauči od njih, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik najpoznatiji egiptolog dr Zahi Havaz.

    Jedan od najuglednijih arheologa sveta, bivši ministar Egipta za antikvitete doktor Zahi Havaz, trenutno je direktor naučnog komiteta za nadzor istraživanja Keopsove piramide i direktor projekta istraživanja grobnica u Dolini kraljeva. U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik on otkriva da je u ovom trenutku u potrazi za nestalim nekropolama koje još uvek nisu pronađene, a to su grobnice Amenhotepa I, Tutmosisa II, Ramzesa VIII, i kraljica 18. dinastije koje su sahranjene u Dolini kraljeva. Sa doktorom Havazom razgovarali smo o najnovijim otkrićima iz oblasti arheologije, problemu skrnavljenja istorijskih spomenika usled oružanih sukoba u svetu, kao i o počecima njegove višedecenijske karijere.

    „Moje prvo otkriće dogodilo se puno godina pre nego što sam počeo da radim na Platou Gize, na iskopištu Kom Abu — Belo u delti Nila. Tamo sam pronašao statuu grčke boginje lepote i ljubavi Afrodite usred egipatske grobnice. Dok sam radio na iskopavanju pronađene statue, rekao sam da sam pronašao svoju ljubav. Od tog trenutka javila se moja strast prema arheologiji. Prvo otkriće u oblasti Gize desilo mi se po povratku sa Pensilvanijskog univerziteta, gde sam branio svoj doktorski rad. U to vreme sam radio na iskopavanju zapadne nekropole Keopsove piramide. Čistio sam oko grobnice i sasvim slučajno pronašao drugu grobnicu patuljka. Pored nje nalazio se podrum, a u njemu velika statua sedećeg patuljka od bazalta koja je imala natpis na hijeroglifskom pismu: ’Onaj koji zadovoljava Njegovo veličanstvo svaki dan‘. Ovaj antikvitet danas krasi Kairski muzej“, priseća se Havaz za Sputnjik velikog uzbuđenja nakon svog prvog arheološkog otkrića.

    Šta je važnije u arheologiji — sreća ili znanje?

    — I jedno i drugo. Ako imate znanje, bez sreće vam ništa ne znači, a ako imate sreću, bez znanja ste takođe nemoćni. U doktorskoj disertaciji sam napisao jedno poglavlje o grobnicama graditelja piramida i objasnio da bi grobovi trebalo da se nalaze južno od Heit el Goraba, drevnog kamenog zida u Gizi. Takođe sam obrazložio zašto bi grobnice trebalo da budu pozicionirane baš na tom mestu. Kada smo počeli sa iskopavanjima, naišli smo na veliku humku peska, koja bi iziskivala minimum dve godine kopanja. A onda smo ugledali ženu koja je jahala konja. Noga njenog konja je zapala u rupu, i zahvaljujući toj rupi otkrili smo ciglani zid koji je zatvarao ulaz u grobnicu. Ova priča je dokaz da uspeh leži u kombinaciji znanja i sreće, pošto smo zahvaljujući konju završili iskopavanje mnogo pre planiranog roka.

    Nedavno je u blizini Kaira pronađena monumentalna statua za koju se smatra da predstavlja Ramzesa Velikog. Da li ste stigli da je vidite?

    — Pronađen je torzo velike statue i njena glava, teži oko 8,5 tona i na njoj je upisano ime Psmatika I, prvog kralja 26. dinastije, a ne Ramzesa II. Zapravo Psmatik i njegova dinastija nisu gradili ovako velike statue, tako da verujem da je ovaj kip prvobitno napravljen za Ramzesa II, a Psmatik ga je prisvojio, uklesao svoje ime na njega i postavio ga na prednji deo hrama boga Ra kao lični dar i dar Ramzesa II, posebno jer je njegov otac bio visoko pozicioniran sveštenik u Heliopolisu. Iz tog razloga mu je toliko bilo stalo do kulta boga sunca Ra.

    Kakva je svest savremenih Egipćana o njihovim drevnim precima? Čula sam da se u školama ne posvećuje dovoljno prostora drevnom Egiptu… Ako je ova tvrdnja istinita, šta je razlog?

    — Od 2002. do 2010. godine sproveo sam veliku kampanju pod nazivom „Drevni Egipat Egipćanima“ tako što sam napravio seriju filmova i dokumentaraca, pokrenuo edukaciju za decu u muzejima i objavljivao članke u novinama. Takođe, kada smo poslali robota u Veliku piramidu da otkrije sve njene zagonetke, pronašao sam troje tajnih vrata. Ceo program je prikazan uživo sa ciljem povećanja interesovanja Egipćana za njihove antikvitete. Tako da mogu da kažem da sada postoji svest ljudi o vrednosti tih antikviteta.

    Takođe se priča da zemlja nikada nije investirala dovoljno u istraživanja. Državni plan je bio da dopusti stranim istraživačima da vrše iskopavanja uz odnošenje velikog procenta iskopanih antikviteta… Ako je ovo istina, kako rešiti ovaj problem?

    Egipatska kraljica Nefertiti
    © Sputnik / Dmitriй Korobeйnikov

    — Nije istina. Od 2002. do 2010. do svih velikih otkrića se došlo preko mojih iskopavanja, kao što su ona u Dolini Zlatnih mumija, grobnicama graditelja piramida, moja iskopavanja u Dolini kraljeva, i analize mumija faraona. Od 2011. do danas ne postoje materijalna sredstva za egipatske misije i sada su stranci ti koji ih finansiraju. Nije tačno da su strane misije uzimale antikvitete sa lokaliteta, jedino što im je bilo dozvoljeno je razmena naučnih informacija. A ova podela iskopanih dragocenosti koju ste pomenuli bila je karakteristična za prošli vek.

    Danas smo svedoci uništavanja istorijske i kulturne baštine širom sveta usled ratova, rasne i verske netrpeljivosti. Sa gledišta jednog od najpoznatijih arheologa sveta, šta treba uraditi kako bi se podigla svest ljudi o ovom problemu?

    — Mislim da je rešenje u obuci kustosa iz muzeja u Siriji, Libiji i Iraku kako da sakriju važne artifakte unutar muzeja. Onda oni treba da edukuju arheologe na terenu kako da sakriju značajne spomenike. A Unesko i Arapska liga treba da organizuju arheologe i pošalju ih da što pre rade na konzervaciji spomenika koje su uništili ti fanatici.

    Ceo život ste posvetili arheologiji. Kakav je osećaj živeti svaki dan hiljadama godina u prošlosti?

    — Predivno je živeti u prošlosti. Vrlo je uzbudljivo i teško da se može opisati to osećanje ako ga ne doživite.

    Šta bi, po Vašem mišljenju, današnje čovečanstvo trebalo da nauči od drevne egipatske civilizacije?

    — Kao prvo, Egipćani su se vodili zakonom koji su nazivali „Maat“, a to je koncept pravde i istine. Upravo zato su oni bili ti koji su vladali svetom. A kao drugo, gajili su ideje o nacionalnim projektima, kao što je bilo građenje piramida koje je ujedinjavalo celu naciju. To su dve najvažnije stvari.

    Koju još mumiju, grobnicu ili hram priželjkujete da otkrijete?

    — To je definitivno grobnica arhitekte Imhotepa, koji je projektovao najstariju Zoserovu piramidu. To je u početku bio samo san, a onda sam se bacio u potragu za ovom grobnicom 2010. godine. Mislim da se ona nalazi u oblasti koju smo pretražili radarom u blizini Tetijeve grobnice. Na tom mestu naišli smo na veliku strukturu dimenzija 50 sa 90 m. Druga stvar koju sam oduvek priželjkivao je da saznam šta se nalazi iza tajnih vrata Keopsove piramide.


    Tagovi:
    arheologija, Zahi Havaz, Egipat
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga