17:59 25 Maj 2019
Slušajte Sputnik
    Miroslavljevo jevanđelje, 1. i 2. strana

    Kako je list Miroslavljevog jevanđelja dospeo u Rusiju

    © Wikipedia/ Javno vlasništvo
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Valentina Bulatović
    1441

    Ruska nacionalna biblioteka iz Sankt Peterburga i Srpska akademija nauka i umetnosti sklopile su danas sporazum o saradnji koji podrazumeva digitalizaciju srpskih srednjovekovnih rukopisa iz fonda peterburške biblioteke i izradu faksimila najdragocenijih tekstova.

    Direktor Ruske nacionalne biblioteke Aleksandar Visli
    © Sputnik / Ana Solovjova
    Direktor Ruske nacionalne biblioteke Aleksandar Visli

    Sporazum su u Beogradu potpisali generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke Aleksandar Vislij i predsednik SANU, akademik Vladimir Kostić. 

    U zbirci Ruske nacionalne biblioteke čuva se 370 srednjovekovnih rukopisa za koje se pouzdano zna da potiču iz Srbije. Među njima su Vukanovo jevanđelje, 12 listova Radoslavljevog četvorojevanđelja, jedan list Miroslavljevog jevanđelja, razna žitija i drugi spisi, rekao je Aleksandar Vislij na predavanju u SANU, kojem su, pored članova akademije, prisustvovali i patrijarh srpski Irinej, ministar kulture Vladan Vukosavljević i drugi. 

    U planu je, kako je rekao Aleksandar Vislij, da se srpsko rukopisno blago digitalizuje kako bi postalo dostupno najširem krugu korisnika. Prema projektu digitalizacije, po 20.000 stranica srpskih srednjovekovnih rukopisa biće preneto u digitalnu formu tokom ove i sledeće godine, kada će biti pokrenut dvojezični sajt dostupan širokoj javnosti. Ceo poduhvat pokrenut je na inicijativu ambasadora Srbije u Moskvi Slavenka Terzića.

    Gost iz Rusije objasnio je na koji način su srpski srednjovekovni rukopisi dospeli u Rusku nacionalnu biblioteku. 

    Miroslavljevo jevanđelje u Sankt Peterburgu
    © Sputnik / Nataša Milosavljević

    „Početkom 19. veka sveštenici Ruske pravoslavne crkve dolazili su na hodočašće u južni deo Evrope, pre svega na Svetu goru. Među njima je bio i arhimandrit Porfirije kojem su prilikom posete Hilandaru poklonili jedan list Miroslavljevog jevanđelja. Ruskim sveštenicima su pokazivali rukopisne knjige ili su im poklanjali rukopise. Tako su ove knjige s Balkana stigle u privatne kolekcije, kako sveštenstva, tako i plemstva. Među tim rukopisima je bilo i srpskih i bugarskih, ali i tekstova iz Francuske, Nemačke — svako je pravio sopstvenu kolekciju. Nakon smrti kolekcionara, a često i za njihovog života, zbirke su poklanjane imperatoru i tako su dospevale u fondove Ruske nacionalne biblioteke, gde se i danas čuvaju u sklopu prvobitnih kolekcija“, naveo je Vislij. 

    Ruska nacionalna biblioteka osnovana je 1795. godine, prema ukazu carice Katarine Velike. Zdanje u kojem se biblioteka nalazi podignuto je 1812. godine, u vreme cara Aleksandra Prvog. Zbog rata protiv Napoleona, biblioteka je svečano otvorena tek dve godine kasnije, odnosno 1814. U vreme osnivanja čuvala je oko 350.000 naslova, a danas ima više od 37 miliona bibliotečkih jedinica, od čega su oko 15 miliona knjiga.

    Jedna od najvrednijih jedinica koja svedoči o srpskoj pismenosti jeste 166. list Miroslavljevog jevanđelja, koji je u Rusku nacionalnu biblioteku dospeo kao deo zbirke arhimandrita Porfirija. 

    Vera Horvat, pesnikinja, autorka prevoda Slova o pohodu Igorovom,
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    „U to vreme to je bila uobičajena praksa da se dragom gostu pokloni list iz neke dragocene knjige. Jedan od tih dragih gostiju bio je arhimandrit Porfirij koji je tokom posete Hilandaru dobio jedan list Miroslavljevog jevanđelja. Prirodno, srpski narod ima želju da vrati taj list, da ga stavi na svoje mesto, u original, i da dobije punu varijantu Miroslavljevog jevanđelja koje se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu. Takve stvari se u Rusiji rešavaju zakonima. To treba da bude zakon Državne dume i to je, u principu, težak i dug put, ali njime se može proći“, naveo je Vislij.

    On je podsetio da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić tokom prošlogodišnje posete Rusiji obišao i Rusku nacionalnu biblioteku, a tom prilikom uručena mu je kopija faksimila 166. lista Miroslavljevog jevanđelja. 

    Pored crkvenih rukopisa, u Ruskoj nacionalnoj biblioteci se čuvaju i svetovna dela, među kojima su Žitije svetog kralja Stefana Uroša Trećeg iz 1590. godine, kao i Žitije svetog velikomučenika kneza Lazara, koje je nastalo u poslednjoj trećini 16. veka.

    Vislij je dodao da će po završetku digitalizacije grupa stručnjaka proceniti koji su rukopisi najvredniji i biće izrađeni njihovi faksimili. Ovaj projekat radi se uz finansijsku podršku Fondacije Jelene Timčenko i Genadija Timčenka.

    Generalni direktor Ruske nacionalne biblioteke će tokom boravka u Srbiji posetiti i Narodnu biblioteku Srbije, Biblioteku Patrijaršije Srpske pravoslavne crkve, Biblioteku Matice srpske i Ogranak SANU u Novom Sadu i Arhiv na staranju SANU u Sremskim Karlovcima. 

    Tagovi:
    srpski srednjovekovni rukopisi, Vukanovo jevanđelje, Miroslavljevo jevanđelje, Ruska nacionalna biblioteka, Aleksandar Vislij, Tomislav Nikolić, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga