14:42 13 Jul 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    1610
    Pratite nas

    Verski faktor oduvek je imao važnu ulogu u evropskoj i srpskoj istoriji, a ima je i danas. U velikoj meri opredelio je istorijski razvitak srpskog naroda, ocenio je dopisni član SANU i ambasador Srbije u Moskvi Slavenko Terzić.

    „Stara Srbija: drama jedne evropske civilizacije“
    © Sputnik / Radoje Pantović

    Na poslednjem, šestom predavanju u okviru ciklusa posvećenog kontroverzama u srpskoj istoriografiji, naslovljenom „Etničko i versko u procesu srpske nacionalne integracije“, Terzić je istakao da naučno objašnjenje teško razmrsivog etničko-religioznog čvora zahteva odgovor na najmanje dva pitanja. Prvo je u kojoj je meri srpsko političko i kulturno vođstvo u prevazilaženju teškog istorijskog nasleđa uspelo da izgradi uspešni političko-kulturni model objedinjavanja Srba.

    Još jedno važno pitanje, po njegovom mišljenju, jeste u kojoj su meri spoljni faktori uključujući i susede u težnji da onemoguće ujedinjenje Srba uspevali da koristeći istorijsko nasleđe dalje produbljuju srpske političke, kulturne, religiozne, kao i regionalne deobe.

    Faktor istorijskog nasleđa, odnosno nepostojanja sopstvene države, vekovima i viševekovni život u tuđim državama ostavio je dubok trag, rekao je Terzić i dodao da su se tokom 19. i 20. veka sukobljavali integrativni i dezintegrativni činioci srpske nacije koji se mogu pratiti i u naše vreme.

    Ambasador Srbije u Rusiji i dopisni član SANU Slavenko Terzić
    © Sputnik / Radoje Pantović
    Ambasador Srbije u Rusiji i dopisni član SANU Slavenko Terzić

    „U političkom smislu kada je reč o spoljnim činiocima najbolji dugoročni program fragmentacije srpskog naroda imala je Austrougarska, a potom njeni naslednici na južnoslovenskom prostoru, a u manjoj meri ideologija osmanizma“, naveo je on.

    S druge strane, najbolji put za objedinjavanje Srba je, kako je rekao, onaj koji je savetovao Stojan Novaković: kulturni, jer su kulturno-prosvetne tekovine uvek dugotrajnije nego političke.

    Terzić je podsetio da je još je Vuk Karadžić konstatovao da na južnoslovenskom prostoru živi pet miliona duša koje govore jedan jezik, ali se „po zakonu“ (veroispovesti) dele na tri: tri miliona njih se zovu Srbi, a ostali ne žele da se zovu Srbi.

    Veliki deo izlaganja govornik je posvetio tome kako su Srbi muhamedanske vere prestali da se zovu Srbima, a kako su sa istorijskih teritorija na kojima su živeli, pre svega u Dalmaciji i Dubrovniku, nestali Srbi katolici.

    Opisujući „bošnjački projekat“ Austrougarske, on je podsetio da je još Venjamin Kalaj 1877. sastavio plan pokatoličavanja bosanskih muslimana, a 1881. Austrougarska dovela jezuitski red u Bosnu da dovrši prozelitsku ulogu.

    Politika Komunističke partije Jugoslavije bila je, po njegovim rečima, u velikoj meri nastavak austrougarske politike. Austrougarski i katolički klerikalizam je posle Drugog svetskog rata našao saveznike u ključnim ličnostima komunističke Jugoslavije, konstatovao je Terzić.

    Predavanju je, pored brojnih akademika na čelu sa predsednikom SANU Vladimirom Kostićem i predstavnika naučne zajednice, prisustvovao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Čepurin.

    Tagovi:
    SANU, Srbi, Slavenko Terzić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga