11:58 21 Septembar 2019
Slušajte Sputnik
    Dart Vejder

    Da li je Dart Vejder bio Srbin?

    © REUTERS / Valentyn Ogirenko
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 290
    Pratite nas

    Američki umetnik Dejvid Rasel, koji je učestvovao u nastanku filmova iz serijala „Zvezdanih ratova“, ovih dana će u Beogradu održati masterklas za studente, u organizaciji Kulturnog centra Kaleidoskop.

    Rasel je, naime, već na početku razgovora rekao da je Sputnjik uz RT za njega  jedan od glavnih izvora informacija jer američkim medijima jednostavno više ne može da veruje.

    „Sputnjik mi je naročito koristan tokom rata u Siriji, jer sam od Sputnjika i RT-a dobijao više korisnih informacija nego što sam mogao da dobijem od američkih mejnstrim medija“, kaže Rasel na početku razgovora za Sputnjik.

    Rasel je na holivudsku scenu stupio kada je 1983. godine pravio storibord za film „Ratovi zvezda: Povratak Džedaja“. Usledio je rad na hitovima kao što su „Betmen“ Tima Bartona, „Terminator 2“ Džejmsa Kamerona, „Rodžer Rebit“ Roberta Zemekisa, „Mulen ružu“, „Narniji“ i „Vulverinu“… Najnoviji projekat su najsvežiji „Pirati sa Kariba“. Kao autor storiborda, Rasel je prva osoba koja je od scenarija pravila vizuelno delo, čime je umnogome oblikovao krajnji izgled svih ovih filmova.

    Ono što Rasela izdvaja od sličnih umetnika jeste njegov veoma profilisan politički stav. Ako postoji neko ko diže glas protiv agresivne politike njegove domovine, onda je to svakako Dejvid Rasel.

    „Morate da se setite da sam ja dete šezdesetih, ja sam ’bejbibumer‘. Otpočetka smo učestvovali u političkim aktivnostima, znali smo da nas država laže o ratu u Vijetnamu, lagali su nas o društvenoj strukturi Amerike, znali smo da su učestvovali u tajnim i neprijatnim aktivnostima širom sveta, pod maskom nacionalizma ili promovisanja demokratije. Dosta rano smo to shvatili. Većina nas koji smo ostali politički aktivni sa nevericom smo gledali kako se nadolazeće decenije menjaju. Sada imamo ohrabrenje, jer nove generacije počinju da se bude i shvataju da zvanične priče moraju uvek da se preispituju“, kaže Rasel.

    Od Sputnjika sam dobijao više korisnih informacija nego iz američkih medija, kaže Rasel.
    Andrea Krželj
    Od Sputnjika sam dobijao više korisnih informacija nego iz američkih medija, kaže Rasel.

    Kako su ti šezdesetosmaši postali japiji i oni koji bombarduju druge zemlje?

    — Pa to je lažni narativ. To vidite na primeru mlađih generacija. Pogledajte kakvi su to bili politički izazovi: kako da zaustavite rat u Vijetnamu? Kako da sprečite američku vladu da počini ubistvo vašim poreskim dolarima? Možete da protestujete, da birate ljude koji će ovo da promene, da odbijate da sarađujete u gandijevskom stilu i da pokrenete motor promene. Sve ove tehnike su već korišćene. Ali tokom omladinske pobune ’60-ih i ’70-ih samo mali procenat mladih ljudi tog doba je u tome zaista učestvovao. Ogromna većina, možda 80 ili 90 odsto vrlo rado je nastavila da živi po starom —  postajali su radnici, muževi, vernici, potrošači koji su potpuno slepi za političku stvarnost. Zato novim generacijama koje me pitaju da li smo postali japiji, ja kažem da su još oni većinski bili japiji. Već su bili na tom putu. Pogledajte mlađe generacije. Koliko ljudi će da se pobuni i stane na put korporacijama, policiji ili vojsci kada rade nešto što je etički nekorektno? Jedno je identifikovati zlo koje se dešava, ali koliko imate hrabrosti da to probate da zaustavite? Niste uspeli da zaustavite jednog Donalda Trampa i Hilari Klinton. Niste uspeli da sprečite Ameriku da bombarduje Siriju. A mogli biste kada bi 50 miliona vas sutra odbilo da ode na posao, u Gandijevom stilu. Vlast bi se srušila. Zašto nemate hrabrosti da to uradite, ako ste svesni situacije? Pred takvim izazovom smo se našli i mi. Kako da inertne mase pokrenete na promene? To je problem više generacija, a pred njim su i milenijalci. 

    Da li ste vi to radili kroz svoju umetnost?

    — Trudio sam se u svakoj prilici, kroz filmske projekte koji su imali poruke koje sam smatra plodnim i korisnim za društvo. Mi smo u šou-biznisu, a tu nekih velikih poruka nema. A ja sam pripovedač. Više me zanima da vas uzbudim nekim narativom koji se obraća vašem srcu, bez obzira na žanr. Film je nesavršen medij da bi se prenela neka poruka, ali ako ga koristite ispravno, a naročito ako ga koristite subverzivno, on postaje moćno oružje.

    Zvezdani ratovi“ su vrlo političan film, zar ne?

    — Veoma. Morate da se setite da je ovo nastalo tokom sedamdesetih, kada je Lukasova namera bila da se priča o pobunjenicima predstavi kao scenario protiv rata u Vijetnamu. U suštini, Lukas i Holivud su umanjili ceo konflikt, ali su tokom narednih godina priznali da im je upravo to bila namera. A, setite se, rat u Vijetnamu se upravo završio, Vijetnamci su konačno bili slobodni, Amerika je poražena, a ljudi moje generacije su shvatili: Bože, konačno imamo priliku da usporimo ovu ratnu mašinu. Deo te energije je ugrađen u priču o „Zvezdanim ratovima“. To je i jedan od razloga popularnosti filma u Americi, jer je reafirmisao prave američke vrednosti — ideju da ljudi čistog srca mogu da sruše najveće zlo univerzuma i da stvore bolje društvo. To je deo američkog mita, ali je zapravo veoma stvarna motivacija koja se ponavljala mnogo puta u istoriji, a Lukas je bio u tom duhu vremena da bi shvatio da ta priča može da postane uspešna. Ono što se desilo posle toga jeste da su nove generacije reditelja postale razočarane u tok istorije koji se pred njima odvijao. Videli su tu nevidljivu silu i na neki čudan način ih je više privukla Tamna strana.

    Ko je Dart Vejder na današnjoj političkoj sceni? Kim Džong Un? Opet Srbi?

    — Sigurno nisu Srbi! Ako bih skinuo masku Darta Vejdera, ja bih video lice Henrija Kisindžera, zlog makijavelijanca od kog odavno više nema nikakve koristi, ali je ljudskoj vrsti naneo ogromnu štetu. To je taj nivo superzlikovca kakve predstavljaju Vejder i njegova ekipa. Oni su stvarni, a mi smo im dali moć. Sami smo im izgradili Zvezde smrti i dozvolili smo im da ih iskoriste. Ako to ne zaustavimo, sve će nas pobiti. To su psihopate!

    Da li ste gledali Trampov govor u UN? Ljudi ga porede s Hitlerom.

    — Znam dosta ljudi koji poznaju Trampa. Zapamtite da su Holivud i politika u stalnom dosluhu. Tramp nije neki čudni, ludi klovn. On je samo neko ko je lukavo uspeo da pobedi na predsedničkim izborima. Ali, kao što je Vladimir Putin primetio, on nije ni neobavešten ni glup kao što bi mejnstrim mediji želeli da verujete. On svakako nije divan čovek i nije moj izbor za predsednika, a ja nisam glasao ni za njega ni za Hilari. Ono što je zanimljivo kod Donalda Trampa je da je on uspeo da nastavi da iznenađuje američke političke strukture i što u tome očigledno uživa. A ja to nisam video još od, pa… od Lindona Džonsona, koji je bio na sličan način polulud (smeh).

    Tagovi:
    ratovi zvezda, film, Dejvid Rasel, Džordž Lukas, Dart Vejder, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga