01:12 27 Jun 2019
Slušajte Sputnik
    Ružičasta svinja poznata sa omota Pink Flojda iznad Batersi elektrane u Londonu.

    Trinaest detalja koje krije jedna od najlepših pesama

    © AP Photo / Joel Ryan
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    0 180

    Možda „Wish You Were Here“ (Voleo bih da si ovde) nije najpoznatija pesma legendarne rok grupe Pink Flojd, ali svakako važi za njihovu najlepšu baladu.

    Istoimeni album je po objavljivanju, 1975. godine, postigao trenutni komercijalni uspeh, pa iako je u početku dobijao različite recenzije, izdanje je na kraju prihvaćeno od strane kritike. Sa druge strane, publika ga je odmah prihvatila. Štaviše, matična izdavačka kuća „Harvest rekords EMI“ nije mogla da odštampa dovoljno primeraka albuma kako bi zadovoljila komercijalnu potražnju.

    U nastavku donosimo 13 zanimljivosti u vezi sa „Wish You Were Here“ (Voleo bih da si ovde).

    1. Veliki deo albuma posvećen je originalnom vođi benda, Sidu Baretu, koji je zbog zloupotrebe droga i mentalne bolesti postao jedna od najtragičnijih figura rok muzike. On je „Ludi dijamant“ (Crazy Diamond) iz naslova dve epske numere kojima se otvara i zatvara album.

    2. Pesma „Wish You Were Here“ (Voleo bih da si ovde) govori o odvojenosti od sveta, osećanju sa kojim mnogo ljudi prolazi kroz život. Reč je o tome kako ljudi izlaze na kraj sa svetom, povlačeći se fizički, mentalno ili emocionalno. Rodžer Voters je naveo da mu je inspiracija bio Sid i njegova borba sa šizofrenijom.

    3. Voters je takođe rekao da je pesma zasnovana na poemi koju je napisao o Sidovom udaljavanju od stvarnosti. Spominje se i to da su Sidovi prijatelji u njegovu kafu dodavali LSD, što ga je na kraju dovelo do mentalnog sloma.

    4. Ovo je bio redak slučaj da su glavni autori benda Voters i Gilmor međusobno sarađivali na pesmi. Naime, oni su veoma retko pisali zajedno. Gilmor je napisao rif koji otvara pesmu i u studiju ga svirao prilično brzo, sve dok ga Voters nije čuo i zamolio ga taj deo odsvira sporije. Ostatak numere je izgrađen upravo na toj osnovi, tako što je tandem zajednički napisao muziku za strofe i refren, dok je Voters dodao tekst.

    5. Pesma umnogome odražava osećanje benda dok su snimali album. Voters je imao osećaj da ne ulažu dovoljno truda u snimanje.

    6. Kada pesma počne, zvuči kao da dolazi sa radija koji se čuje negde u daljini. Taj deo simbolizuje udaljenost između slušalaca i muzike.

    7. U 26. sekundi pesme možete čuti nakašaljavanje. Ovo je zamišljeno kako bi se stvorio efekat osobe koja sluša radio, dok istovremeno počinje da prati pesmu svojom gitarom. U 31. sekundi možete čuti malo šmrktanje. Glasine kažu da sve ovo simbolizuje Gilmorov prestanak pušenja cigareta, ali to bi i dalje mogla biti spomenuta osoba pored radija, za još realniji efekat.

    8. Na kraju, dok duva vetar, možete čuti zvuk violine koju je odsvirao Stefan Grapeli, francuski džez muzičar, koji je snimao u obližnjem studiju. Članovi Pink Flojda su ga zamolili da gostuje na pesmi, kada su saznali da je tu.

    9. Teme kompletnog albuma su odsutnost i udaljavanje. Grupa je odabrala ovu pesmu kao naslovnu numeru, jer njen naziv sumira spomenutu poruku izdanja. Storm Torgerson, čovek koji je napravio omot albuma, prvi je predložio „Wish You Were Here“ kao naslov albuma.

    10. Album sadrži brojne fotografije vezane za temu otuđenosti. Najpoznatija je ona koja prikazuje dva biznismena koja se rukuju, dok jedan od njih gori. Ovo predstavlja neiskren poslovni dogovor, jer će jedan od njih biti „spaljen“. Na svim fotografijama nešto nedostaje, kao npr. čovek koji skače u vodu, bez ikakvog prskanja vode naokolo.

    Omot albuma „Wish You Were Here”  Pink Flojda.
    Omot albuma „Wish You Were Here” Pink Flojda.

    11. Baš kao i mnogi drugi albumi grupe Pink Flojd, ni ovaj se ne može ni približno verno preneti na ce-de. Naime, puno vremena je otišlo na biranje i odlučivanje oko toga koje pesme će se naći prednjoj, a koje na zadnjoj strani albuma, što ce-de kao nosač zvuka eliminiše. Takođe, znatno je manje prostora za umetničke radove na omotu, koji su zamišljeni tako da prate muziku.

    12. Kada je Pink Flojd uvršten u „Kuću slavnih rokenrola“ 1996. godine, svirali su upravo ovu pesmu na ceremoniji. Nik Mejson je prihvatio nagradu, ali se nije pridružio nastupu, dok Voters i Baret uopšte nisu prisustvovali.

    13. Ovo je jedna od retkih pesama koju je Voters nastavio da svira na svojim koncertima nakon što je napustio Pink Flojd, a za koju mu je Gilmor pomogao da je napiše.

    Pink Flojd na koncertu Lajv 8 u Londonu 2. jula 2005.
    © AFP 2019 / JOHN D MCHUGH
    Pink Flojd na koncertu Lajv 8 u Londonu 2. jula 2005.
    Tagovi:
    rokenrol, muzika, Pink Flojd, Sid Baret, Rodžer Voters, Velika Britanija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga