17:41 11 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Trg republike u Beogradu

    Kraj maratonske „bitke“: Spremno otvaranje jedne od najvećih kulturnih institucija Srbije

    © Foto : Narodno pozorište
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Maša Radović
    0 252

    Ne zaboravimo da u Srbiji nikada nije rađena tako velika rekonstrukcija toliko značajne institucije kulture, kaže za Sputnjik Danijela Vanušić iz Sektora za zaštitu kulturnog nasleđa Ministarstva kulture.

    Uoči svečanog otvaranja Narodnog muzeja, velelepnog zdanja na Trgu republike, koji će posle 15 dugih godina konačno ispuniti posetioci, nisu uzbuđeni samo zaposleni muzealci, kustosi, istoričari umetnosti… Ushićenost, zajedno sa mnogobrojnom publikom koja će uveličati ovaj događaj, dele i zaposleni u Ministarstvu kulture, u šta nas uverava pomoćnica ministra kulture i informisanja Danijela Vanušić. U razgovoru za Sputnjik ona podseća da je u petnaestogodišnjoj bici za otvaranje muzeja Ministarstvo kulture učestvovalo u različitim fazama i sa različitim uspehom. Nikada, kaže, nije bilo sumnje da će taj dug i mučan put biti uspešno okončan, ali su veliku nevericu u određenim trenucima izazivali rokovi.

    „Rokovi su, kao što znamo svi, produžavani, prolongirani, različite okolnosti su uticale da do toga dođe, ali nikada nije bilo sumnje da će Narodni muzej biti otvoren. Brojni niz koraka koje je neophodno sprovesti da bi došlo do rekonstrukcije, adaptacije jednog zdanja kao što je zgrada Narodnog muzeja, a zatim i same postavke Narodnog muzeja, jeste nešto što je zahtevalo vreme. Da li je to vreme znatno duže od očekivanog? Moguće je, ali nije nikada postajala bojazan ili sumnja da neće doći do otvaranja ove kuće kulture“, objašnjava Vanušićeva.

    Na pitanje da li je Ministarstvo u nekim fazama bilo jednostavno nemoćno da učini više ili je postojala vrsta nebrige, naša sagovornica ističe da se u javnosti obično zaboravlja činjenica da u Srbiji nikada nije rađena tako velika rekonstrukcija toliko značajne institucije kulture i kompleksnih fondova koje muzej baštini.

    „Samim tim treba imati u vidu da je to na neki način pionirski pokušaj. Svaka garnitura ili postavka ljudi koja je učestvovala u realizaciji tog projekta je u datim okolnostima donosila određene odluke, koje, kako se nažalost pokazalo, nisu uvek vodile ka krajnjoj realizaciji. Sve je prolongirano do 2013. godine, kada je sagledano da je najneophodnije uvesti faznu dinamiku rada, da se zna po fazama šta će se kada raditi, od vremenskog pregleda izvođenja, do pregleda troškova. Čak je i tada došlo do određenih odlaganja.“

    Savetnica iz Ministarstva kulture naglašava da su na rekonstrukciji i adaptaciji zgrade Narodnog muzeja i njegove postavke radili isključivo domaći izvođači i autori.

    „Posebno je bila zahtevna izrada mobilijara. Kod nas do sada nije bilo tako velikih i zahtevnih postavki u muzejima i samim time izrada vitrina po savremenim muzeološkim standardima zahtevala je i dobro dizajnersko rešenje, ali i izvanredno shvatanje, dovitljivost i znanje samih izvođača. Svi izvođači su iz Srbije i oni su izvanredno odgovorili tom zahtevu“, objašnjava ona i dodaje da se sa Narodnim muzejem ne završava priča o obnovi institucija kulture u našoj zemlji.

    „Ministarstvo kulture trenutno radi na završavanju adaptacije Narodnog pozorišta u Subotici koje traje od 2003. godine, a počeli smo da intenziviramo i rad na izradi depoa za Narodnu biblioteku Srbije“, otkriva savetnica Danijela Vanušić.

     

    Tagovi:
    Narodni muzej, otvaranje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga