15:34 26 Septembar 2018
Slušajte Sputnik
    Kadar iz filma Trener Danila Kozlovskog

    Snaga ruskog duha na velikom platnu: Ništa nije nemoguće

    © Youtube / iVideos
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Valentina Bulatović
    0 70

    U Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu večeras počinje program „Dani ruskog filma“, na kojem će do 7. jula biti prikazano osam filmova savremenih ruskih reditelja. Nova ostvarenja ruske kinematografije biće u prilici da pogledaju i žitelji Niša.

    U duhu Svetskog prvenstva u fudbalu koje se odvija u Rusiji, festival otvara film „Trener“ ruskog reditelja i glumca Danila Kozlovskog, koji tumači i glavnu ulogu u ovom ostvarenju. Kozlovski je, pored ostalog, poznat po filmu „Dyhles“, u kojem je jednu od uloga ostvario i srpski glumac Miloš Biković.

    „Film otvaranja, drama ’Trener‘, u Rusiji je premijerno prikazan u aprilu. Snimljen je na talasu iščekivanja Svetskog prvenstva u fudbalu koje se upravo održava u našoj zemlji i upravo zbog toga smo odlučili da ovim filmom otvorimo festival“, kaže u razgovoru za Sputnjik izvršni producent „Dana ruskog filma u Srbiji“ Aleksej Govoruhin. 

    U središtu filmske priče je mali fudbalski klub iz Rusije koji pokušava da se probije u sam vrh nacionalne lige. Osnovna ideja ovog filma, kako kaže Govoruhin, jeste da ništa nije nemoguće, ukoliko postoji istinska želja da se to ostvari.

    „Film se bavi raznim temama – traganjem čoveka za identitetom, za novim mogućnostima, time da i obični ljudi mogu da postignu neobične stvari, snagom duha i neophodnošću da se radi u timu. Ove teme nisu dragocene samo za sport, reč je o univerzalnim ljudskim vrednostima koje su bliske i srpskim gledaocima, tako da verujem da će im se ovaj film dopasti“, ističe Govoruhin. 

    U Nišu će u četvrtak biti predstavljena špijunsko-detektivska priča „Nećemo se opraštati“ Pavela Drozdova, smeštena u epohu Velikog otadžbinskog rata. Film je u Rusiji prikazan 21. juna, tako da publika u Srbiji ima priliku da ga gleda neposredno posle ruske. Gošće na festivalu biće glumice Ana Čurina i Irina Zaharova koje igraju u tom filmu. 

    Jedna od festivalskih poslastica je film „Gogolj. Početak“, prvi deo trilogije Jegora Baranova, zasnovan na Gogoljevoj zbirci pripovedaka „Večeri na salašu kraj Dikanjke“.

    „Iako je film snimio televizijski studio ruskog kanala ’Tri‘, reč je o ostvarenju koje odlično prolazi u bioskopima, ima odlične specijalne efekte, izuzetne glumce, među kojima je i genijalni Evgenije Stičkin, jedan od gostiju festivala. Nadam se da ćemo privući pažnju gledalaca i da će ovdašnji distributeri poželeti da prikažu i drugi i treći deo ove franšize“, kaže Govoruhin. 

    Na programu su i dve komedije – „Ja mršavim“ Alekseja Nužnija, koja se bavi snagom duha i željom da se ispuni cilj, kao i „Zdravo, Oksana Sokolova“ koja, prema rečima Govoruhina, otkriva specifičnosti ruskog smisla za humor. 

    Publika će biti u prilici da pogleda i izuzetan animirani film „Vukovi i ovce“ Maksima Volova i Andreja Galata koji, kako ističe naš sagovornik, ukazuje na to koliko je visok nivo animacije u Rusiji. 

    „Ovaj animirani film pokazuje da možemo s punim pravom da se merimo s legendarnim američkim i evropskim studijima. Naš zadatak nije samo da zabavimo gledaoce, nego i da ostvarimo komunikaciju s profesionalcima i da pokažemo šta se danas radi u Rusiji, šta se događa u svetu ruskog filma i kakve su njegove mogućnosti“, napominje Govoruhin. 

    Film „Dovlatov“ Alekseja Germana Mlađeg, u kojem ulogu velikog ruskog pisca tumači naš glumac Milan Marić, publika u Srbiji je imala priliku premijerno da pogleda na ovogodišnjem Festu. Ovaj međunarodni projekat je, prema rečima Govoruhina, dobar primer saradnje filmskih stvaralaca iz Rusije i Srbije.

    „Osnovni zadatak našeg festivala jeste upravo uspostavljanje i proširivanje saradnje filmskih stvaralaca Srbije i Rusije. Ovo je tek prvi, skromni korak, sada uspostavljamo kontakte i produbljujemo interesovanje, ali nadam se da ćemo nakon ovog festivala imati više mogućnosti za saradnju za koju postoje odlični preduslovi. Srpski glumci su sve popularniji u Rusiji, tu su i Miloš Biković, i Milan Marić, svi se i dalje sećaju Gojka Mitića i vole filmove Emira Kusturice“, kaže Govoruhin. 

    Film „Poslednji vitez“ Dmitrija Djačenka je jedno od najgledanijih ostvarenja u ruskim bioskopima prošle godine. Reč je o filmskoj fantaziji zasnovanoj na ruskim narodnim skaskama i legendama. 

    Program festivala je veoma raznovrstan i u žanrovskom, i u tematskom smislu. Reč je o onom sloju ruske kinematografije koji je namenjen, pre svega, gledaocima koji od filma očekuju da ih opusti i zabavi. 

    „Ruska filmska industrija se sada razvija veoma burno, postoji mnoštvo raznovrsnih projekata. Postoje, naravno, takozvani festivalski filmovi, autorska ostvarenja u kojima ljudi iskazuju svoju viziju sveta i života. Međutim, postoji i veoma širok sloj takozvanih komercijalnih filmova. Mi, naravno, ne prikazujemo sve što ruska kinematografija proizvodi u sferi zabave, nego samo ono najkvalitetnije. Zabava ne mora nužno da podrazumeva nešto negativno i nekvalitetno. Postoje fine, interesantne priče nakon kojih gledalac razmišlja o nizu stvari na koje zaboravlja usled svakodnevice. Takvi su filmovi na ovom festivalu“, naglašava Govoruhin. 

    Rusko-belgijska violinistkinja Tatjana Samuil
    © Sputnik / Aleksandar Milačić

    On podseća da ruska kinematografija ima svoju izuzetnu, bogatu i upečatljivu istoriju, koja je iznedrila mnoga velika imena svetske filmske umetnosti. 

    „Filmski klasici poput Ejzenštajna, Bondarčuka, Tarkovskog mogu se proučavati beskonačno. Verujem da ovde u Srbiji ima mnogo stručnjaka koji mogu da naprave odličan program koji govori o dostignućima klasične ruske kinematografije, ali pokušajte da pričate o savremenoj ruskoj kinematografiji. To je mnogo teže, ali i interesantnije“, smatra Govoruhin. 

    Savremeni komercijalni ruski filmovi danas su posebno popularni u Kini, ali i u Velikoj Britaniji, Španiji, Francuskoj.

    „Možda je razlog za to što u ovim evropskim zemljama ima mnogo ruskih emigranata, a možda i to što smo mi veoma bliski sa starom Evropom po duhu. Toga ne treba da se odričemo. Sada je ruski film, sudeći makar po festivalima poput Kanskog, veoma popularan u svetu, zaključuje se veliki broj ugovora. Distributeri iz brojnih zemalja kupuju filmove iz Rusije, jer postoji veliko interesovanje za njih“, kaže Aleksej Govoruhin. 

    Festival „Dani ruskog filma u Srbiji“ realizovan je uz podršku informacionog centra „Ruski ekspres“ i centra „Memorijal“. 

    Tagovi:
    ruska kinematografija, Dani ruskog filma u Srbiji, Jugoslovenska kinoteka, Aleksej German Mlađi, Danilo Kozlovski, Milan Marić, Andrej Tarkovski, Sergej Ejzenštajn, Miloš Biković, Rusija, Niš, Beograd, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga