15:43 21 Novembar 2018
Slušajte Sputnik
    Indijanci

    I Rusi su imali kauboje i Indijance (video)

    Wikipedia/Benjamin A. Gifford
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    0 230

    U Sovjetskom Savezu su i antologijski vesterni poput „Poštanske kočije“ posmatrani kroz ideološku prizmu. Ovo remek-delo opisano je kao „saga o borbi Indijanaca protiv belih imperijalista koja se odvija na Divljem zapadu“.

    Odlomak iz teksta „Kako je vestern pokorio Istok“ Irene Šantevske iz drugog broja magazina za kulturu „Moderna vremena“.

    Zasnovan na mitu o granici koju treba preći, o pomeranju granice civilizovanog sveta na (divlji) Zapad, vestern priče govore o sukobu prirode i kulture, pojedinca i zajednice, Zapada i Istoka. Uspostavljen u Holivudu, žanr vesterna je od šezdesetih godina preko Italije krenuo na Istok, da bi u Istočnoj Nemačkoj, Sovjetskom Savezu, Turskoj, Jugoslaviji i drugde ostavio traga u zanimljivom žanrovskom amalgamu u kome je mitologija Divljeg zapada dobila svoj odraz na Divljem istoku.

    (…)

    Deutsche Film-Aktiengesellschaft (DEFA) bio je državni kompleks filmskih studija Nemačke Demokratske Republike (DDR), osnovan u proleće 1946. u sovjetskoj okupacionoj zoni Berlina. Dok su drugi saveznici gledali na posleratnu obnovu filmske industrije u Nemačkoj s izvesnim podozrenjem, Sovjeti su uviđali značaj filma kao sredstva za ideološko preumljenje Nemaca nakon ratnog poraza nacista. Kako su u preduzeću DEFA jačali politički uticaji iz Sovjetskog Saveza, tako se definicija poželjnih i prihvatljivih filmskih tema sužavala. Na jednom simpozijumu filmskih scenarista u Potsdamu 1947. usvojen je sporazum da novi nemački film treba da se odrekne svih tema i stilskih elemenata koji podsećaju na filmski repretoar pre i tokom nacističkog perioda.

    Popuštanje ideoloških stega u šezdesetim godinama imalo je za posledicu okretanje novim filmskim temama koje obuhvataju i tzv. „crveni vestern“. Premda je u DDR-u tek 1963. prvi put prikazan američki vestern (Sedam veličanstvenih), film Sinovi Velike Medvedice iz 1966, s Gojkom Mitićem u ulozi indijanskog ratnika, inaugurisao je Ostern, nemačku verziju Isterna („crvenog vesterna“).

    (…) U partijskom glasilu Borba jednom prilikom je roman Karla Maja „Vinetu“ proglašen „zvaničnim šampionom“ ankete o najčitanijoj knjizi među jugoslovenskom omladinom. Junaci filmskog serijala snimanog po Majovim romanima bili su indijanski poglavica Vinetu, u tumačenju francuskog glumca Pjera Brisa, i Old Šeterhend, u tumačenju američkog glumca Leksa Barkera. Zahvaljujući koprodukcijama Jugoslavija je u Istočnu Nemačku zatim „izvezla“ i pandan Pjeru Brisu — Gojka Mitića, nastavnika fizičkog vaspitanja iz Beograda rodom iz sela Strojkovce kod Leskovca, najpoznatijeg Indijanca iza „gvozdene zavese“. Potonja filmska zvezda započela je karijeru 1961. godine radeći kao kaskader i dubler u britanskim i italijanskim koprodukcijama koje su se snimale u Jugoslaviji, da bi mu mala uloga koju je dobio u ekranizaciji jednog od romana Karla Maja u nemačkoj produkciji 1963. omogućila ulazak na velika vrata u istočnonemačku kinematografiju.

    (…) Šezdesetih godina Gojko Mitić, glumeći u filmovima po romanima Karla Maja, napravio je karijeru najpoznatijeg Indijanca u „osternima“ i do danas ostao velika zvezda nemačke kinematografije. U devedesetim godinama prilikom jedne posete Americi postao je počasni poglavica Sijuksa, kojima je tom prilikom prikazan jedan od njegovih filmova.

    Nemačka verzija Isterna dobila je i etiketu „kiseli kupus vestern“, a nostalgični (ostalgični) šmek filmova s Gojkom Mitićem eksploatiše popularna nemačka komedija „Manituova cipela“ iz 2001.

    (…)

    …Prvi sovjetski film s motivima i stilskim elementima američkog vesterna bila je nema filmska komedija „Neobični doživljaji gospodina Vesta u zemlji boljševika“ (1924) u režiji filmskog pionira Leva Kulješova. Isterni sovjetske proizvodnje (nazivani i „boršč vesternima“) odvijaju se u Sibiru, na Kavkazu ili u srednjoazijskim delovima SSSR-a, često tokom socijalističke revolucije i građanskog rata. Upečatljive primere za ovakav pristup vesternu predstavljaju filmovi Ognennыe vёrstы (1957), Neulovimыe mstiteli (1967), Beloe solnce pustыni (1970), Dauriя (1971), Svoй sredi čužih, čužoй sredi svoih (1974), Zolotaя rečka (1976), Telohranitelь (1979) i Šestoй (1981). U filmu „Daurija“ sibirski kozaci ponašaju se kao američki kauboji, a njihove uobičajene aktivnosti (jahanje, tuče i pucnjave) obuhvataju i pljačku banke.

    …Filmske priče lako su prelazile političke i ideološke granice. Na primer, britanski nemi film „Izgubljena patrola“ iz 1929. godine (čija je radnja smeštena u Mesopotamiju tokom Prvog svetskog ratu) oživeo je u verziji Džona Forda iz 1934. godine, zatim u sovjetskom filmu „Trideset“ (1936) i u američkom vesternu „Poslednji iz plemena Komanča“ iz 1953. U sovjetskoj verziji demobilisani vojnici Crvene armije jašu kroz pustinju u Srednjoj Aziji i sukobljavaju se s „basmačima“, muslimanskim pobunjenicima protiv sovjetske vlasti.

    Književni predlošci za sovjetski istern često su uzimani od Vsevoloda Vjačeslavoviča Ivanova (1895-1963) koji je stekao veliki ugled u SSSR-u svojim živopisnim pustolovnim pričama smeštenim u azijske delove Rusije tokom Ruskog građanskog rata (1917-1923). Njegova dela bila su ispirisana ličnim iskustvom borbe u Sibiru u redovima Crvene armije. Tokom Drugog svetskog rata bio je ratni izveštač za „Izvestija“, a njegov dugogodišnji mentor bio je Maksim Gorki.

    U Sovjetskom Savezu su i antologijski vesterni poput „Poštanske kočije“ posmatrani kroz ideološku prizmu. Ovo remek-delo opisano je kao „saga o borbi Indijanaca protiv belih imperijalista koja se odvija na Divljem zapadu“. Preterano oduševljenje za američki vestern nije bilo poželjno, pa je čak i film „Sedmorica veličanstvenih“, koji je pobudio masovnu histeriju za vesternima od Odese do Sverdlovska, brzo skinut s repertoara. Međutim, ono što sovjetski Istern deli s američkim revizionističkim vesternom (antivesternom) obuhvata odbojnost prema kapitalistima (kakvi su železnički tajkuni iz filma „Bilo jednom na Divljem zapadu“), organizovanoj religiji (hrišćanstvu) i ideji i etosu „američkog sna“. Sibirijada Andreja Končalovskog (1979), epski film o izolovanom sibirskom pograničnom mestu koje se nepovratno menja s otkrićem nafte, podseća na porodične epske sage s „Divljeg zapada“. (…)

    (Opširnije čitajte u drugom broju „Modernih vremena“)

    Naslovna strana drugog broja Modernih vremena.
    © Foto : Moderna vremena
    Naslovna strana drugog broja Modernih vremena.

    U drugom broju „Modernih vremena možete, između ostalog, pročitati izbore od po deset filmova ili knjiga za razumevanje savremene Evrope, Amerike, Kine i Rusije i njihove prikaze. Božo Koprivica je u eseju O Rusiji i drugim demonima, napisanom povodom letošnjeg svetskog fudbalskog prvenstva, napravio svojevrstan intimni vodič kroz rusku kulturu. Iz studije Vlastimira Sudara Portret umjetnika kao političkog disidenta o stvaralaštvu i životu Aleksandra Petrovića, jednog od najvećih srpskih filmskih reditelja objavljen je odlomak koji govori o poslednjem filmu Saše Petrovića, ekranizaciji romana Seobe Miloša Crnjanskog. Ove godine obeležava se vek i po od rođenja Mihaila Petrovića Alasa, koji je pored matematike, ribarenja i putovanja imao još jednu ljubav — muziku. U ovom broju govori se o njegovoj karijeri violiniste u grupi Suz koja je izvodila narodnu muziku, ali tu su i Petrovićeva sećanja na najvećeg ciganskog muzičara njegovog vremena — Miju Jagodinca…

     

    Tagovi:
    ruska kinematografija, vestern, film, Moderna vremena, Gojko Mitić, Istočna Nemačka, SFRJ, SSSR, Srbija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga