10:50 10 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Emir Kusturica

    Kusturica: Mi smo najveći proizvođači zabluda o sebi

    © Tanjug / Rade Prelić
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    0 402

    Knjiga „Šta mi ovo treba“ Emira Kusturice u izdanju „Vukotić medije“ predstavljena je večeras u Jugoslovenskoj kinoteci.

    „Evo kako bi Ivo Andrić sažeo ono za šta je meni bilo potrebno 360 strana: Niko ne zna šta znači roditi se i živeti na ivici između dva sveta, poznavati i razumevati i jedan i drugi, a ne moći učiniti ništa da se oni objasne među sobom i da se oni zbliže, voleti i mrzeti i jedan i drugi, kolebati se i povoditi celog veka, biti kao dva zavičaja bez ijednoga, biti svuda kod kuće i ostati zauvek stranac. Ukratko, živeti raspet, ali kao žrtva i mučitelj u isto vreme. To su ljudi sa granice, duhovne i fizičke, sa crvene i krvave linije, koja je usled nekog teškog i apsurdnog nesporazuma potegnuta između ljudi, božjih stvorenja, između kojih ne treba i ne sme da bude granica“, rekao je Kusturica.

    On je istakao da je njegova knjiga politička i da zapravo pokazuje njegova politička zapažanja poslednjih 25 godina.

    „Mi u Srbiji smo najveći proizvođači zabluda o sebi. Vojvoda Mišić je penzionisan zato što je regentu i Nikoli Pašiću rekao da neće svoje vojnike slati da se bore za slobodu Hrvata i Slovenaca. Jedan od najvećih vojskovođa je popio penziju zato što nije bio na liniji onoga čemu se priklonimo kada uvezemo na Balkan, onome što treba da budemo, a ne onome što jesmo“, naglasio je slavni reditelj.

    On je primetio i da, kada u Srbiji govorimo kako su nas pet puta bombardovali, „nemamo dobar protok informacija, jer u Francuskoj ima pet gradova koji su poravnani do dna“.

    „Nismo mi jedini stradali, ali smo mi to svoje stradanje sa strašću obgrlili i nekako smo čak i svikli previše na to stradanje“, konstatovao je Kusturica.

    Kaže i da mu se sviđa reakcija ljudi na njegovu knjigu, zato što živimo u vremenu koje metaforički podseća na jednu epizodu iz knjige Čingiza Ajtmatova, u kojoj jedno pleme zarobi drugo i priprema robove tako što im na ošišanu glavu navlači ovčiju kožu, koja na suncu počinje da se skuplja i mrvi mozak, a ko preživi ostaje bez sećanja i pretvara se u idealnog roba.

    „Kada ne bismo govorili o pokušaju da se svest promeni i da sekularno sveštenstvo, koje vlada ovde, želi da nam od Kosova napravi figuru koja je anahrona i arhetipska i izlazi iz sfere u kojoj naše duhovno biće postoji, kada ne bismo spominjali Živojina Mišića i kada ne bismo Vidovdan obeležili 2014. u Andrićgradu, kada ne bismo beležili ono što beležimo i ne bismo imali aktivistički stav, podsećajući ljude na vezu istorije i onoga što mi danas živimo, onda bismo imali tu priču o gubljenju pamćenja i pretvaranju u ono što jeste krajnji cilj korporativnog kapitalizma, da bez sećanja postanemo dobri kupci i dobri robovi“, ocenio je Kusturica.

    On je primetio da Srbija uvek ima čvrsto dno i „da koliko god propadali, ne propadnemo dovoljno da se negde ne pojavi neka pobeda, neki novi čovek, da nam neki matematičar ne pobedi u Maleziji, da nam se ne desi neko divno čudo“.

    „Verovati da čuda nema, bilo bi skoro kao nepostojati“, rekao je Kusturica i dodao da kako god prošao Sajam knjiga, činjenica da se na njemu proda više ulaznica nego na Sajmu automobila, govori „nešto o nama, bez obzira koliko smo nepismeni“.

    Pisac, novinar i kritičar Muharem Bazdulj rekao je da je Kusturica jedan od retkih izuzetaka, koji se nijednog dela svoje prošlosti nije odrekao i da drži kontinuitet koji se tiče političkih i ideoloških stavova, ali i u piscima koje priziva, kao što su Bohumil Hrabal i Čarls Bukovski, koji su imali dve zajedničke crte — jako su voleli pivo i bili su apolitični.

    „Za Kusturicu možeš da kažeš sve osim da je apolitičan, ali u njegovom prizivanju te dvojice može se videti nostalgija za nekom drugom epohom, u kojoj ne bi morao da se pita šta mu ovo treba i ne bi uopšte morao da učestvuje u političkom životu u najširem smislu, nego bi mogao da se bavi samo umetnošću“, rekao je Bazdulj.

    Kusturičina knjiga, kako je ocenio, svedoči o jednom retkom kontinuitetu delovanja i načinu da se živi bez fige u džepu, da se reaguje strastveno, ljudski, sa rizikom da pogrešiš, ali uvek iskreno.

    On je dodao da u našoj kulturi nema čoveka koji je nepravednije optuživan za razna nepočinstva od Kusturice.

    „Imate čitav jedan krug u Beogradu koji sebe smatra kosmopolitskim, a Kusturicu smatra nacionalistom. Kosmopolita znači građanin sveta. Svet ima sedam milijardi stanovnika. Za ove ljude, koje sam pominjao, svet je u najboljem i najširem smislu 300 miliona Severnoamerikanaca i 300 miliona zapadnih Evropljana. Lako je reći da je Kusturica prepoznat i u Kini, i u Južnoj Americi, i u Rusiji, ali on je prepoznatljiviji od svih njih zajedno i u ovom delu sveta za kojim oni pate“, rekao je Bazdulj.

    On je naveo da je u velikim italijanskim knjižarama, osim Predraga Matvejevića, Kusturica jedini Južnosloven čije knjige stoje među svetskom književnošću.

    O Kusturičinoj knjizi govorili su i direktor „Vukotić medije“ Manojlo Vukotić, novinarka Ljiljana Smajlović i profesor Milo Lompar.

    Tagovi:
    Emir Kusturica
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga