00:58 16 Decembar 2018
Slušajte Sputnik
    Pablo Pikaso i Olga Hohlova

    Tragedija Ruskinje Olge, žene Pabla Pikasa

    © Foto : Succession Picasso 2018
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    0 022

    U moskovskom Muzeju likovnih umetnosti „Puškin“ otvorena je izložba posvećena balerini Olgi Hohlovoj i Pablu Pikasu, jednom od najpoznatijih bračnih parova svetske umetnosti. Olga je 18 godina živela sa umetnikom, bila njegova muza i model za njegova brojna čuvena platna.

    Ova izložba je priča o životu i umetnosti. Prvi put je bila prikazana u Nacionalnom muzeju „Pikaso“ u Parizu 2017. godine povodom 100. godišnjice od kako su Olga i Pablo upoznali. Jedan od kustosa moskovske izložbe je i njihov unuk i direktor Muzeja „Pikaso“ u Malagi Bernar Rusi Pikaso. Iz arhive svog čuvenog pretka, Pikaso Mlađi je u Rusiju doneo porodičnu kolekciju nepoznatih radova koji su slučajno bili nađeni u koferu Olge Hohlove. Bernar Ruis Pikaso se nada da će ova izložba omogućiti posetiocima da saznaju nešto više o njegovoj baki, čiji je lik vremenom postao mitologizovan.

    Kroz pet značajnih platna pogledajte razvoj romanse između slavnog slikara i ruske balerine.

    Muza

    Portret Olge iz 1918.
    © Foto : Succession Picasso 2018
    Portret Olge iz 1918.

    Hohlova i Pikaso su se upoznali u Rimu 1917. godine, tokom rada na baletu „Parada“. Olga, rođena u Černigovskoj guberniji, šest godina pre toga je postala deo čuvene trupe „Ruski balet“ Sergeja Djagiljeva i počela da gostuje po Evropi i SAD. Mlada balerina je odmah postala slikareva muza. Pikaso je pratio svoju voljenu na svim gostovanjima i slikao njene portrete.

    Interesantno je da je avangardista Pikaso slikao Olgu isključivo na realističan način. Priča se da je na tome insistirala sama balerina, koja nije bila poklonica savremene umetnosti i želela je da „prepozna svoj lik“ na platnu. Tako je počeo neoklasični period u Pikasovom stvaralaštvu. Iz ovog perioda potiče i čuveni „Portret u fotelji“, gde Olga kao sa trona „vlada životom i umetnošću“. Savremenici su smatrali da je Pikaso na tom platnu ulepšao svoju muzu. Pa ipak, fotografije predstavljene na izložbi mogu da demantuju takve tvrdnje.

    Žena

    Slika Pabla Pikasa „Zamišljena Olga“
    © Foto : Succession Picasso 2018
    Slika Pabla Pikasa „Zamišljena Olga“

    Iako su prijatelji pokušavali da ubede 37-godišnjeg umetnika da se ne ženi, u julu 1918. godine par se venčao u pravoslavnoj crkvi Aleksandra Nevskog u Parizu. Mladenci su imali značajno mesto u pariskom društvu. Olga i Pablo su zajedno dobili novi društveni status, postali su značajne javne ličnosti.

    Supružnici su svoje vreme provodili po salonima i dvorcima čuvene gospode. Ali gledajući portrete Hohlove iz tog vremena, teško da se može zaključiti da je ona bila zaista srećna.

    Iako ih je zaista vezivala ljubav, a slava njenog muža vrtoglavo rasla, život Olge nije bio radostan. Svakodnevicu su joj mračile tužne vesti iz domovine. Rusija je u to vreme grcala u građanskom ratu. Poslednji put Hohlova je u Rusiji bila 1915. godine.

    Posle Revolucije, ona cele tri godine nije imala vesti o svojoj porodici. Potom je Olga saznala da su se otac i brat priključili belogardejcima, dok su majka i sestra živele u potpunom siromaštvu.

    Ovaj period je na moskovskoj izložbi dobio naziv „Melanholija“. Zaista, na svim Pikasovim platnima iz tog perioda, Hohlova deluje kao da je povučena u sebe. U njenom pogledu mogu se očitati zamišljenost i briga. Osim što se sekirala za zdravlje svoje porodice, balerina je morala da napusti scenu zbog povrede.

    Majka

    Portret Olge Pikaso
    © Foto : Succession Picasso 2018
    Portret Olge Pikaso

    Godine 1921. bračnom paru se rodio sin Pol (Paulo). Pikaso je prvi put postao otac. U mnogim njegovim radovima tog perioda pojavljuju se radost i neuobičajena nežnost: umetnik je napravio desetine crteža žene i sina. Scene porodične idile svedoče o oživljavanju Pikasovog interesa za antiku i renesansu, koji se pojavio kada je tek upoznao Olgu.

    U delima iz ciklusa „Materinstvo“, Olgu gotovo nećete prepoznati, jer je Pikaso prikazuje kao olimpijsko božanstvo. Ovaj period, očigledno, bio je jedan od najsrećnijih u Olginom životu, a ona gotovo sve vreme provodi sa sinom. Na fotografijama i amaterskim kratkim filmovima Hohlova izgleda radosno i bezbrižno: igra se s detetom, osmehuje se.

    Čudovište

    Žena u crvenoj fotelji
    © Foto : Succession Picasso 2018
    Žena u crvenoj fotelji

    Međutim, problemi nisu tek tako nestali. Olgina porodica živi u siromaštvu, iako Pikaso u Rusiju redovno šalje novac, pa čak i svoja dela. Hohlova pati, brine se o majci, koja je pretrpela srčani udar. Svi pokušaji da organizuju sastanak su propali. Zbog prevelike brige o porodici i lošeg raspoloženja, kvare se i odnosi Olge sa mužem.

    Godine 1925. u radovima Pikasa završava se period klasične lepote, koja se takođe zvao „Period Olge“. Tokom naredne decenije njen lik prelazi kroz zastrašujuće transformacije. Na platnu „Gola u fotelji“ iz 1929. godine više ne vidimo antičku lepoticu ili zamišljenu muzu, nego pravog monstruma — ružnu, bezobličnu figuru. U njoj ima više patnje nego ljubavi.

    Žrtva

    Slika Pabla Pikasa „Raspeće“
    © Foto : Succession Picasso 2018
    Slika Pabla Pikasa „Raspeće“

    Poslednjih godina zajedničkog života sa Hohlovom, Pikaso se lomio između dve porodice: umetnik je pronašao novu muzu — 17-godišnju Mariju Terezu Valter. Ona je rodila Pikasu ćerku Maju i inspirisala novi period u njegovom stvaralaštvu. Pablo slika jedan od svojih najpoznatijih ciklusa — „Raspeća“.

    Lik Olge postaje težak, Pikaso je predstavlja kao da je okamenjena. U radovima umetnika njegov brak liči na dvoboj, u kojem nema pobednika — samo žrtve.

    Veza slikara sa Hohlovom se konačno završila 1935. godine i to veoma dramatično. Pikaso je čak ostavio umetnost — godinu dana nije slikao. Nije hteo da deli s Olgom imovinu, zato se zvanično nisu razveli do kraja njenog života. Olga je umrla od raka 1955. godine. Sve do poslednjih dana svog života pisala je Pikasu pisma.

    Tagovi:
    Olga, Pikaso, žena
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga