14:09 18 Avgust 2019
Slušajte Sputnik
    Knjiga Prvi svetski rat

    Od Sarajeva do Versaja: Veliki rat na potpuno drugačiji način (video)

    © Sputnik / Dejan Simić
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    Dejana Vuković
    Kulturni kutak (92)
    1321

    Veliki rat bio je tragičan sukob epskih razmera koji je ostavio neizbrisiv trag u kolektivnom sećanju zemalja koje su u njemu izgubile čitavu jednu mladu generaciju. O tom velikom stradanju govori i nedavno objavljeni „Ilustrovani vodič kroz prvi svetski rat“.

    „Od Sarajeva do Versaja“ odrednica je enciklopedijskog izdanja „Ilustrovani vodič kroz prvi svetski rat“, srpske verzije monografije britanskog izdavača „Dorling Kindersley Limited“, koje je dopunjeno posebnim segmentom posvećenim Srbiji. Opremljen raskošnim, monumentalnim fotografija, od koje su neke premijerno prikazane, „Vodič“ pripoveda priču o Velikom ratu na prvi pogled bez predrasuda i pristrasnosti, uvodeći kao svedoke ovog događaja vojskovođe, stručnjake, vladare i učesnike sa obe strane. Tako su se — na jednom mestu i ravnopravno — britanski, francuski, ruski generali našli rame uz rame sa nemačkim i austrougarskim, Kajzer Vilhelm sa Nikolajom Drugim Romanovim, maršal Foš sa vojvodom Mišićem…

    Opremljena mapama, fotografijama, hronologijama, ova knjiga autentičnost crpe i iz dnevničkih beležaka i pisama, sa fronta, iz bolnica, logora, rovova… koje upućuju lekari, vojnici, pisci i pesnici, hroničari strašnog četvorogodišnjeg ratnog sukoba. Njen najpostresniji deo čine priče o malih običnim ljudima koje je snašlo istorijsko nevreme, a najekskluzivniji — deo o Srbiji čiji je autor vojni istoričar potpukovnik dr Dalibor Denda.

    „To posebno poglavlje o Srbiji smo, uz dogovor sa britanskim izdavačem, sami uneli u knjigu“, kaže za Sputnjikovu „Orbitu kulture“ Jelena Ćetković iz kuće „Data status“.

    Jedna od ilustracija iz knjige Prvi svetski rat
    Jedna od ilustracija iz knjige Prvi svetski rat

     

    „Kao izdavač razmišljali smo na koji način da se uključimo u objavljivanje monografskih publikacija sa istorijskim temama, budući da su istorijske teme u Srbiji vrlo značajne i da nam je istorija puna raznih polemika. Odlučili smo se za licencu izdanja ’Di-Keja‘, zato što su njihova izdanja, po sadržaju i vizuelnoj opremi bogata i namenjena najširoj čitalačkoj publici. Teške teme su predstavljene na pitak način i svako, bez obzira na znanje, može događaj da stavi u određen kontekst.

    Recenzent knjige i autor teksta o Srbiji, potpukovnik dr Dalibor Denda iz Instituta za strategijska istraživanja, pored redakture teksta, proveravao je podatke i istorijske činjenice koje se nalaze u izvornoj knjizi. Za „Orbitu“ otkriva da je jedan od njegovih zadataka bio prilagoditi knjigu najnovijim saznanjima u svetskoj istorijografiji.

    „Često se dešava kod zapadnih autora da su dobro skoncentrisani na one teme koje su njima bitne, koje se tiču zapadnog fronta, ali zato zanemare Istočni front, manje frontove i događaje iz istorije manjih naroda“, objašnjava Denda. „Kroz redaktorski rad trudio sam se da one iformacije koje su bile prikazane na nedovoljno valjan način, dovedem u pravu meru, a da ne narušim duh teksta i ideju samog izdavača. Koristili smo i istraživanja savremenih istoričara, savremenu literaturu, da bismo stvarima dali pravu meru i postavili ih onako kako je to uistinu bilo“, napominje dr Denda.

    Jedna od ilustracija iz knjige Prvi svetski rat
    Jedna od ilustracija iz knjige Prvi svetski rat

    Dodatak „Srbija“ ima 24 strane i odnosi se na ulogu i učešće Srbije u Prvom svetskom ratu. Reč je o tekstu za koji je kao građa poslužio autentični materijal iz Vojnog muzeja.

    „Iako se zove ’Prvi svetski rat: veliki ilustrovani vodič od Sarajeva do Versaja‘, početak ove knjige seže dublje u prošlost — bavi se krizama koje su dovele do rata i na pravi način uspostavlja uzročno-posledične veze između događaja“, otkriva Denda i kaže da je takav pristup važan u pokušaju da se odgovori na ključna pitanja istorije — šta se desilo, kako se desilo i zašto se desilo.

    Franc Ferdinand sa suprugom Sofijom
    © AP Photo / Darko Vojinović

    „Čini mi se da veliki ilustrovani vodič na najbolji način odgovara baš tom pristupu. Mi smo kroz rad na knjizi uspeli da na neki način dovedemo u pitanje događaje i tumačenja koja su ušla već u nacionalnu kulturu i postala nacionalni mit, kako je, na primer, povlačenje preko Albanije, gde se veruje da je cela vojska prešla preko Albanije, iako istorijske činjenice neumoljivo ukazuju na to da se dve trećine vojske, na samom početku, povlače preko Crne Gore i da su ključni momenti stradanja, baš tog najvećeg dela vojske, oni kada se srpska vojska našla na velikom maršu od severne do južne Albanije, gde su ljudi gladni, iznemogli, bez snabdevanja, prešli 250 km. Baš u tom periodu u nastaje ona čuvena maksima: Ko ne znade šta su muke teške, neka pređe Albaniju peške“, podseća potpukovnik Denda.

    U „Vodiču“ je Veliki rat sagledan iz perspektive francuskih, britanskih, ruskih, ali i nemačkih generala… Iz vizure pobednika, ali i onih koji su poraženi.

    O tifusu koji hara Srbijom i odnosi živote jednako kao front, svedoči i Džon Rid. Deo iz njegovog dnevnika, nastao u niškoj bolnici za vreme epidemije tifusa, jedan je od najpotresnijih opisa koje čitamo u delu posvećenom Srbiji.

    Jedna od ilustracija iz knjige Prvi svetski rat
    Jedna od ilustracija iz knjige Prvi svetski rat

    „Kroz priču o tifusu, koja je ispričana na način kako se to čini u istoriografiji, dali smo osnovne obrise, ali ono što je najznačajnije svakako jesu svedočanstva o samoj epidemiji. Neka od tih svedočanstava govore o razmerama epidemije među civilnim stanovništvom, druga, opet, o stradanju austrougarskih ratnih zarobljenika u niškoj tifusarskoj bolnici, među kojima je takođe epidemija uzela veliki danak i treća — o stradanju srpskih ratnih zarobljenika“, objašnjava dr Denda, posebno ističući ona iz logora Mauthauzen u Austrougarskoj.

    „Austrougarska je za jedan logor od 14.000 srpskih ratnih zarobljenika odvojila samo jednog lekara i jednog lekarskog pomoćnika, što je dovelo do velikog stradanja: od 14.000 kraj epidemije dočekalo je svega 2.000 ljudi.

    Jedna od ilustracija iz knjige Prvi svetski rat
    © Sputnik / Dejan Simić
    Jedna od ilustracija iz knjige Prvi svetski rat

    Da li je, na koncu, ova knjiga, viđena očima britanskih stručnjaka za istoriju po mišljenju naših sagovornika objektivna, budući da su na stranicama originala dominantni događaji sa zapadnog fronta, samo dve posebne strane odvojene za Srbiju (koliko i za potapanje broda „Luzitanija“), kao i da među posebno obrađenim bitkama nema cerske ni kolubarske.

    „Knjiga je generalno prozapadno orijentisana, namenjena je zapadnoj publici. U čitavom ratu srpsko ratište je, ipak, sporedno ratište, ali na tom sporednom ratištu, pokazalo se da je vojska jedne male države bila u stanju da izvojuje prvu savezničku pobedu koja se nije mogla zanemariti ni kod autora ovoga izdanja i koja je našla svoje mesto u poglavlju u austrougarskim neuspesima 1914. godine, ali i Kolubarsku bitku, kao pobedu većih razmera, koja je Srbiji donela preko 70.000 austrougarskih ratnih zarobljenika i jedan prilično miran period u odnosu na ostala ratišta. Srpski front se po veličini žrtava i veličini okršaja, ne može meriti sa događajima na Zapadnom frontu, gde se ipak sučeljavaju milionske armije, ali ako uzmemo odnos snaga, ako uzmemo procenat angažovanog ljudstva i pobede koje su ostvarene, srpski front pokazuje genijalnost srpskog komandovanja i trijumf srpske vojne organizacije. Tu se pokazala priča o borbi Davida i Golijata, gde je srpski David ponovo pokazao da može da se nosi sa austrijskim Golijatom, kaže Denda.

    Poglavlje koje, sa autorskim dodatkom o Srbiji, zatvara ovu raskošno opremljenu knjigu zove se „Posledice“, a tiče se vremena mira koji je posledica kompromisa između sila. Vojni istoričar Denda smatra da su ove „posledice“ i danas opominjuće.

    „To možemo da prenesemo i u vreme sadašnje. Ako vi jednake uslove ne date svim stranama u jednom sukobu, ako jedna pravila važe za jedne, a druga za druge, tu svakako postoji, ako ne odmah, onda u nekom dugoročnog smislu, prostor za ideje revanša. Da li će do njih doći, zavisi od objektivnih i subjektivnih faktora, ali da je to loš način rešavanja problema i loš način rukovođenja svetskom politikom, definitivno se pokazalo i na primeru Prvog i na primeru Drugog svetskog rata.“

    Tema:
    Kulturni kutak (92)
    Tagovi:
    Prvi svetki rat, Versaj, Sarajevo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga