03:05 20 April 2019
Slušajte Sputnik
    Potpisivanje povelje u Sremskim Karlovcima

    Od Herceg Novog do Subotice, od Vranja do Banjaluke: Potpisan dokument od strateškog značaja

    © Tanjug / Dragan Kujundžić
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    3840

    Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević i ministarka prosvete i kulture Republike Srpske Natalija Trivić potpisali su danas u Svečanoj sali Karlovačke gimnazije Povelju o srpskom kulturnom prostoru, prenosi Tanjug.

    Poveljom o srpskom kulturnom prostoru, dokumentom koji su zajednički doneli Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske, iskazuje se zajednička težnja kulturnih činilaca u Srbiji i RS za usaglašavanje aktivnosti i mera od strateškog interesa za srpsku kulturu i za njeno međusobno povezivanje i predstavljanje u svetu, uz uverenje da načela i stanovišta, izneta u dokumentu, dele i pripadnici srpskog naroda u Crnoj Gori, Makedoniji, Hrvatskoj, kao i Srbi u širem regionu i dijaspori.

    Potpisnici Povelje, ministri kulture dveju zemalja Vladan Vukosavljević i Natalija Trivić, smatraju da ovakvo delovanje treba da aktivira različite puteve saradnje sa kulturama drugih naroda iz najbližeg okruženja, ili s narodima sa kojima delimo opšte stavove o poželjnim humanističkim vrednostima.

    Pod srpskim kulturnim prostorom podrazumeva se, kako je navedeno u dokumentu, prostor na kojem je srpski narod u dugom istorijskom trajanju živeo ili još uvek živi, ostavljajući tragove materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa, bilo da se nalazi u okviru granica ili izvan granica njegovih državnih tvorevina. 

    Svojim potpisima ministri su izrazili i težnju za uzajamno-saglasnom, kulturno-prosvetnom politikom, otvorenom za ravnopravnu i celishodnu saradnju sa kulturama drugih naroda.

    U Povelji se konstatuje da ubrzane promene i globalizacijski procesi uveliko dovode u pitanje kulturnu raznolikost sveta, a pripadnost nacionalnoj kulturi, smatraju potpisnici, ne predstavlja zamenu, nego širi kontekst u kojem se prepoznaje i ostvaruje svaki slobodni pojedinac. 

    Nacionalne kulture predstavljaju izraz emancipacije naroda kao istorijskih zajednica, dostignuće modernog doba i demokratskih društava, a briga o njihovom očuvanju savremeni svet priznaje kao važan aspekt ostvarivanja ljudskih prava, saglasni su Vukosavljević i Trivićeva. 

    Dalje se navodi da Srbija, kao matična država srpskog naroda, razvija institucionalne okvire i ostvaruje respektivnu podršku očuvanju kulturnih prava etničkih manjina prema najvišim merilima međunarodne prakse.

    Stoga se, smatraju ministri, ne može načelno dovoditi u pitanje ni potreba da i kultura srpskog naroda u Srbiji i Srpskoj, u regionu i dijaspori ili rasejanju, od Trebinja i Herceg Novog do Subotice i Vršca, od Vranja i Gračanice do Banje Luke, bude razvijana u svojim vrednostima i tradicijama, kako u oblasti savremenog stvaralaštva, tako i u oblasti očuvanja, proučavanja i prezentacije kulturnog nasleđa.

    Natalija Trivić: Jedino narod sa izgrađenom kulturnom samosvešću može biti aktivni član globalne, evropske i svetske zajednice
    © Tanjug / Dragan Kujundžić
    Natalija Trivić: Jedino narod sa izgrađenom kulturnom samosvešću može biti aktivni član globalne, evropske i svetske zajednice

    Posebnu pažnju dva ministarstva posvećuju uspostavljanju sistemske brige o srpskom jeziku i ćiriličkom pismu, o podršci programima nastave srpskog jezika, istorije i kulture, što predstavlja, smatraju, „jedno od temeljnih oruđa u legitimnom nastojanju da izbegnemo odnarođavanje novih naraštaja, ne samo u sve brojnijoj dijaspori, nego čak i u Srbiji i Srpskoj“. 

    Obnova i zasnivanje lektorata u inostranim centrima, naročito u sredinama sa snažnom srpskom zajednicom, doprineće, uvereni su ministri, i širenju interesovanja pripadnika drugih naroda za jezik i kulturu srpskog naroda.

    Ćirilica kao istorijsko pismo i simbolička identifikacija srpskog naroda široko je prepoznata kao kulturno dobro, čiju poziciju u javnom saobraćaju treba sistemski osnažiti, slažu se Vukosavljević i Trivićeva.

    Dvoazbučnost je, kako ističu, realnost srpske kulture, ali ne sme da isključi brigu za prvenstvo pisma kojim se Srbi služe preko hiljadu godina, a koja je u regionu potisnuta, a u prošlosti, u okrilju okupacionih režima, i formalno bila zabranjivana.

    U Povelji se podseća i na potiranje srpskih kulturnih tragova na područjima van teritorije Republike Srbije i Republike Srpske tokom 20. veka, kao i na ugroženu baštinu na Kosovu i Metohiji.

    Konstatuje se da je dugoročna politička strategija nepriznavanja, zataškavanja i relativizacije rečenih pojava genocidnog karaktera prisutna do danas, što je „ostavilo krupne posledice i na samosvest i na ukupnu poziciju srpskog naroda“. 

    S druge strane, ističe se u dokumentu, postoji snažna tendencija da se izolovani ili konstruisani događaji iz davnijih ili nedavnih međunacionalnih sukoba revizionističkim diskursom bez dubljeg utemeljenja nametnu kao obavezujući narativi u kojima je srpska strana bezuslovno negativno markirana. 

    Obnova poverenja među susednim narodima može da počiva jedino na spremnosti da se uvaže verodostojne istorijske činjenice i različite interesne perspektive sa kojih se činjenice tumače, što podrazumeva potpuniji uvid u stradalna iskustva drugih u okruženju.

    Vladan Vukosavljević: Jedino narod utemeljene istorijske i kulturne samosvesti može da doprinese kvalitetu šire kulturne komunikacije
    © Tanjug / Dragan Kujundžić
    Vladan Vukosavljević: Jedino narod utemeljene istorijske i kulturne samosvesti može da doprinese kvalitetu šire kulturne komunikacije

    Strateško polazište srpske kulturne politike treba, saglasni su ministri, da bude zasnovano na uverenju da je pre svih širih integracija prvi i nezaobilazni korak jačanje kohezije unutar srpskog kulturnog prostora.

    U Povelji se ističe i da razvijanje istorijske svesti i kulture pamćenja, naročito o razmerama genocida nad srpskim narodom, kontinuirana prezentacija ove teme u muzeologiji, umetnostima i publicistici, treba da bude primer zajedničkog odgovornog odnosa prema prošlosti. 

    Dva ministarstva se zalažu da vlade Republike Srbije i Republike Srpske zasnuju stalnu institucionalnu formu za planiranje, koordinaciju i pospešivanje svih produktivnih oblika međusobnog povezivanja unutar srpskog kulturnog prostora, sačinjenu od predstavnika ključnih ustanova kulture, Srpske pravoslavne crkve, kao i vodećih srpskih kulturnih organizacija u regionu i dijaspori.

    „Jedino narod utemeljene istorijske i kulturne samosvesti može da doprinese kvalitetu šire kulturne komunikacije. Srpska kultura je pokazivala i dalje pokazuje primernu otvorenost za druge, ne zanemarujući ni svest o potrebi zaštite bazičnih interesa u oblasti kulturnog identiteta i zarad nacionalnog opstanka i zarad daljeg razvitka. Deklarisana saglasnost u našim iznesenim kulturnim opredeljenjima važna je pretpostavka za delotvoran odgovor pred izazovima procesa akulturacije, tj. asimilacije, kao i negiranja srpske kulturne tradicije, te osnov za očuvanje srpske kulture“, stoji u Povelji.

    Jedino narod sa izgrađenom kulturnom samosvešću može biti aktivni član globalne, evropske i svetske zajednice kao njen dragoceni činilac, od kojeg se ne očekuje samo da oponaša izvesne kulturne obrasce, nego da ih i stvara, saglasili su se Vukosavljević i Trivićeva.

    Tagovi:
    povelja, kultura, Natalija Trivić, Vladan Vukosavljević, Sremski Karlovci, Republika Srpska, Srbija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga