13:27 17 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Saborna crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu

    Bogorodica Ljeviška, vršnjakinja katedrale Notr Dam, ni posle 15 godina nije obnovljena

    © Tanjug / Filip Krainčanić
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    2466
    Pratite nas

    Saborna crkva Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, vršnjakinja pariske katedrale Notr Dam, jedan od najlepših i najvrednijih spomenika srpske srednjovekovne umetnosti i kulture, zapaljena tokom martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, ni posle 15 godina nije obnovljena, iako je pod zaštitom Uneska.

    Nekada glavna crkva u Prizrenu, s najvećim živopisom među srpskim crkvama i manastirima, Bogorodica Ljeviška je u pogromu 2004. godine teško oštećena, zajedno s još 35 pravoslavnih crkava i hramova, a vatrena stihija u prizrenskom hramu progutala je oltar, živopis, među kojima su najstarije freske iz treće decenije 13. veka, psaltire… 

    Njena unutrašnjost i freske od neprocenjive umetničke vrednosti i lepote danas su samo delimično očišćene od gareži.
    Među očišćenim freskama su „Isus Prizrenac“, koja predstavlja zaštitnika tog grada na Bistrici, kao i „Bogorodica Ljeviška“, po kojoj je hram dobio ime, a koja je jedinstvena po tome što prikazuje Isusa Hranitelja u krilu Bogorodice, koji iz košarice zahvata žito i deli ga narodu.

    Sanaciju i parcijalno čišćenje živopisa, koji je bio u potpunosti crn pošto je hram zapaljen, radio je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture.

    Kako je za Tanjug rekla direktorka te institucije Mirjana Andrić, u prvoj fazi sa stručnjacima Zavoda radile su i italijanske kolege, a novac za obnovu obezbeđen je preko Uneska.

    Andrićeva je dodala da se za nastavak radova na obnovi očekuju nova sredstva kako bi se obavilo kompletno čišćenje živopisa. 

    Uništena u martovskom pogromu, crkva ni posle 15 godina nije obnovljena, iako je pod zaštitom Uneska
    © Tanjug / Filip Krainčanić
    Uništena u martovskom pogromu, crkva ni posle 15 godina nije obnovljena, iako je pod zaštitom Uneska

    „Obavljen je deo posla, slikarskih i konzervatorskih radova“, kazala je direktorka.

    Bogorodicu Ljevišku temeljno je obnovio kralj Milutin uz pomoć prizrenskih episkopa Damjana i Save između 1306. i 1309. godine.

    Tada je arhitekta, protomajstor Nikola, podigao hram sa pet kupola kojem je dodata priprata sa spratom, a nad njim i zvonik koji stremi visoko iznad kuća Prizrena i naglašava duhovni centar u gradu.

    Nakon pada Srbije pod Turke, Bogorodica Ljeviška je jedno vreme bila i dalje hrišćanska bogomolja, o čemu svedoči zapis nepoznatog učenog muslimana koji je na arapskom jeziku urezao stih: „Zenica oka moga tebi je gnezdo“. 

    Pre 1756. godine pretvorena je u džamiju i dobila naziv Džuma-džamija, a za vreme turske vlasti freske su izubijane čekićem, pokrivene slojem maltera i prekrečene.

    Bogorodica Ljeviška je 2006. godine upisana na Uneskovu listu svetske kulturne baštine
    © Tanjug / Filip Krainčanić
    Bogorodica Ljeviška je 2006. godine upisana na Uneskovu listu svetske kulturne baštine

    Tek 1912. godine, posle oslobođenja Prizrena, hram je ponovo postao hrišćanski, a freske su otkrivene između 1950. i 1952. godine, da bi ponovo početkom 21. veka pretrpele velika oštećenja i pored prisustva međunarodnih snaga (Kfora).

    Bogorodica Ljeviška je 2006. godine upisana na Uneskovu listu svetske kulturne baštine, a u tom hramu prvo i jedino venčanje od 1999. obavljeno je 2016. godine.

    Bogosluženja u Bogorodičinom hramu u Prizrenu, poslednjih nekoliko godina, otkad je obnovljena i Bogoslovija u tom gradu, služe se za praznike posvećene majci Isusa Hrista, a sve ostale dane njena vrata su zatvorena, a zidovi zaštićeni žicom.

    Tagovi:
    Bogorodica Ljeviška, obnova, pogrom
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga