09:12 28 Septembar 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    0 1040
    Pratite nas

    Kako izgleda ikona „Neoboriva stena“ pred kojom se pričestila srpska vojska uoči Boja na Kosovskog, šta sadrži Karejski tipik sa originalnim pečatom Svetog Save, kakva je unutrašnjost monaške kelije — odgovori na ta pitanja nalaze se u Manastiru Hilandaru.

    © Sputnik /
    Hilandar

    Iz mesta Uranopolis na Atosu, koje spaja monašku zajednicu Svete Gore sa preostalim delom Grčke, ekipa Tanjuga trajektom plovi prema maloj luci Jovanica, u kojoj ljubazni domaćini raspoređuju goste u nekoliko kombi-vozila.

    Trenutak pre nastavka puta ka Manstiru Hilandaru, „u oku“ ostaje kadar koji asocira na neku Odisejevu plažu koja se vekovima nije promenila.

    Vijugavi makadamski put, okružen maslinjacima i zimzelenim rastinjem koji asociraju na Mediteran, oduzima komfor namerniku.

    Truckanje, oštre krivine, malo proklizavanja preko oblutaka i stiže se pred kapiju institucije koja traje bez prekida duže od 800 godina.

    Ikona „Neoboriva stena“ pred kojom se pričestila Srpska vojska uoči Kosovskog boja
    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
    Ikona „Neoboriva stena“ pred kojom se pričestila Srpska vojska uoči Kosovskog boja

    Okružen brdima, sklonjen od zlih namera u divnu prirodu, Hilandar čuva temelj identiteta srpskog naroda i crkve kroz vekove, u sigurnosti Svete Gore Atonske.

    Hilandar je u hijerarhiji Svete Gore na 4. mestu po značaju.

    Posmatran spolja, Manastir ima izgled srednjovekovnog utvrđenja, s obzirom da je utvrđen bedemima koji su visoki i do 30 metara.

    Spoljni zidovi su u proseku dugački 140 metara i okružuju površinu koja je široka oko 75 metara.

    Hilandar se smatra za prvi srpski univerzitet.

    Goste iz Beograda dočekuje prvo gostoprimac Đorđe, student završne godine Teološkog fakulteta u Beogradu, koji je tu preko leta i, kako kaže, kad god mu to studentske obaveze dozvole.

    Hilandar - Panorama jugozapad
    © Foto : Zadužbina svetog manastira Hilandara

    „Svi uglavnom obraćaju pažnju na ovo spolja, a mene zanima šta je unutra, šta je suština... Da je sve to spolja kako valja, ne bi bilo mesta u koje bi se ljudi sklanjali, kao što je Manastir Hilandar“, kaže nam Đorđe i nudi nas kafom.

    U središtu Manastira radnici i monasi razgovaraju.

    Iznad Manastira je velika dizalica, jer su u toku rekonstrukcija i otklanjanje posledica katastrofalnog požara koji je zadesio Hilandar 2004. godine.

    Osmeh igumana Metodija, starešine Manastira Hilandara, unosi posebnu toplinu u pozdravljanje sa svim pristiglim gostima iz Beograda.

    Iguman Metodije: Iznad manastira je velika dizalica jer je u toku rekonstrukcija i otklanjanje posledica katasatrofalnog požara
    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
    Iguman Metodije: Iznad manastira je velika dizalica jer je u toku rekonstrukcija i otklanjanje posledica katasatrofalnog požara

    „Drago nam je da nam ovde dolazi sve više mladih ljudi iz Srbije, da vide naš Manastir, da se upoznaju sa našim nastojanjima i svetinjama. Grupe iz Grčke koje dolaze kod nas uglavnom čine ljudi koji su prešli 50. godinu. Veliko je interesovanje ljudi za posetu Manastiru i velika im je želja da vide naše kulturno nasleđe“, rekao je iguman Metodije. 

    U Manastiru godišnje imaju 16.000 noćenja.

    „Među strancima najviše ima Rusa. Ima i Francuza koji rade na publikovanju srednjovekovnih rukopisa. Sa druge strane, imamo samo još jednu praznu keliju. Dakle, kada bi nam stigla još dva iskušenika, jednog ne bismo imali gde da smestimo. To nas takođe raduje“, kaže iguman Metodije u razgovoru dobrodošlice sa ministrom kulture i informisanja Vladanom Vukosavljevićem i članovima Nacionalne komisije za Hilandar, koji su u Manastiru održali redovnu godišnju sednicu.

    Među gostima iz Beograda se u tišini proneo utisak da nikada nisu videli zadovoljnijeg čoveka.

    Monasi na brodu od Uranopolisa ka luci Jovanici
    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
    Monasi na brodu od Uranopolisa ka luci Jovanici

    Iguman Metodije otkriva da je bio uspešan student elektrotehnike u Beogradu i da mu je falilo godinu dana da okonča studije, kada je odlučio da dođe u Hilandar i zamonaši se.

    „Nisam imao dilemu. Znao sam da mi je mesto u crkvi. Dobro su mi išle studije, ali moji prijatelji iz crkve su znali da ću, te 1994. godine, otići u Hilandar. Malo sam šokirao kolege sa fakulteta, ali šta je, tu je. Sada često sanjam kako pripremam neki ispit i treba da ga polažem“, rekao je iguman Metodije.

    Seća se da je, u momentu njegovog dolaska, Manastir Hilandar bio skoro prazan.

    „Sada smo zadovoljni, jer u Hilandaru ima ukupno pedesetak monaha i iskušenika“, kaže iguman dok pokazuje novu monašku keliju u rekonstruisanom Belom konaku, koja podseća na skromnu, jednokrevetnu, ali udobnu studentsku sobu sa krevetom, stolom i stolicom i mestom za odlaganje stvari.

    U Manastiru nema signala mobilne telefonije, ni internet veze, a obeduje se u improvizovanoj trpezariji, dok autentična ne bude rekonstruisana u celosti.

    Na meniju su dinstani krompir, hobotnica, orada, kajgana sa povrćem, sveža salata i manastirsko vino.

    U riznici se čuvaju neki od najznačajnjih srednjevekovnih artefakata na svetskom nivou
    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
    U riznici se čuvaju neki od najznačajnjih srednjevekovnih artefakata na svetskom nivou

    Prvi obrok je u 8 sati ujutru, a drugi u 18 časova.

    Obrok u Manastiru je uvek iza bogosluženja i za vreme obedovanja jedan od monaha čita prigodan tekst, koji je u vezi sa svecima koji se obeležavaju tog dana i svojevrsni je nastavak i zaključak Liturgije

    Razgovor u trpezariji nije poželjan.

    Ljubazni domaćini su nas proveli kroz manastirsku riznicu, gde se čuvaju neki od najznačajnijih srednjovekovnih artefakata, i to na svetskom nivou.

    Istoričar Vladimir Trijić, koji predvodi tim konzervatora u Hilandaru, odvodi nas do ikone Bogorodice „Neoboriva stena“.

    „Sveti Sava je, sudeći prema njegovom žitiju, imao ikonu Bogorodice ovog tipa. Nismo sigurni da li je ona sačuvana, ali je svakako poznato da je prema toj ikoni naslikana ova koja je sada pred nama. To je ikona iz 14. veka i znamo da ju je naslikao srpski umetnik. Sa druge strane se nalazi presto Svetoga Save kao arhijereja. Neobično je što je na toj slici naslikan sa ornamentima carske opreme. Po predanju, ovo je ikona pred kojom se naša, srpska vojska pričestila uoči Boja na Kosovu“, ispričao je Trijić.

    On pokazuje i ikonu koju je car Dušan doneo u Manastir Hilandar, ali i Karejski tipik sa originalnim pečatom Svetog Save.

    „Pred nama je najstariji primerak srednjovekovne konzervacije za koji mi znamo. Imamo originalni pečat Svetog Save na kraju te povelje iz 1200. godine. Taj tipik propisuje pravila života u karejskoj keliji“, objasnio je Trijić i pokazao još jedan originalni prepis Svetog Save, u kojem propisuje način života u Manastiru Hilandaru.

    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga