04:25 28 Maj 2020
Slušajte Sputnik
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    0 321
    Pratite nas

    Umetnost uvek dovodi do boljeg razumevanja, ali mi smo prošli vreme umetnosti i živimo u vremenu video-igara i takozvane naučne kulture, izjavio je reditelj Emir Kusturica na početku okruglog stola „Umetnost u vremenima krize i ratova: Pogled iz današnjice“ u Jugoslovenskoj kinoteci.

    Okrugli sto je centralni događaj dvodnevnog skupa „Beogradski kontrapunkt“, koji se treći put održava u Beogradu u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja Srbije kao pokretača i Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka kao realizatora. Cilj skupa je da okupi umetnike i mislioce iz raznih delova sveta koji doprinose razumevanju savremenih svetskih tokova, odnosno, situacije u kojoj se čovek danas nalazi.

    Kusturica je naglasio da se umetnici različito ponašaju u miru i u ratu.

    „Verujem da je odnos umetnika prema ratu uvek odnos prema nečemu što je vrlo složeno. U prošlosti su se grupe umetnika bavile ubijanjem kao estetskim činom. S druge strane, veliki književnici su pravili portrete ljudi u stanju u kojem je industrija rata proizvela industriju depresije i nevolja koje su se širile poput kuge. Umetnost se proizvodi paralelno s ratom, a nevladine organizacije postoje da bi ispričale priče o poraženom, dok njihovi šefovi i dalje šire rat“, rekao je Kusturica.

    Festival „Beogradski kontrapunkt“
    © Sputnik / Maša Radović
    Festival „Beogradski kontrapunkt“

    Prema njegovim rečima, ukidanje bioskopa kao emocionalnog izraza i dovođenje ljudi u sferu gledanja u telefone i ekrane dovelo je gotovo do ukidanja filmske umetnosti.

    „Na sreću, i dalje postoji književnost, ali na nesreću, sve veći broj ljudi piše, a sve manje njih čita. Nalazimo se u vrzinom kolu i pred nekom velikom promenom koja će doneti novi kvalitet. Ne treba biti pesimista“, rekao je Kusturica.

    Ministar kulture i informisanja Srbije Vladan Vukosavljević istakao je da je „Beogradski kontrapunkt“ prilika da se čuju umetnici koji dolaze iz drugačijih kulturnih krugova, političkih okolnosti i istorijskih sadržaja, istakavši da je zadatak umetnika da se hrabro suoče s pitanjima koja su bitna za savremeni trenutak.

    „Trudimo se da upravo takve teme izložimo na društvenu i medijsku trpezu jer smo, kao i većina sveta, izloženi banalnim temama i sadržajima koji služe za zabavu ili barataju industrijom straha ili strepnje. Ovakva promišljanja idu na dobrobit svakom građaninu koji želi da čuje nešto novo i podstakne sebe na razmišljanje, što jeste najdublji smisao ’Beogradskog kontrapunkta‘“, kazao je Vukosavljević.

    Pisac Slobodan Despot, koji živi i stvara u Švajcarskoj, ocenio je da danas živimo „u svetu Prokrusta, u civilizaciji koja želi da izgladi, da svaku krivu ispravi“.

    „A umetnost je upravo tu da stvari zakomplikuje, da ono što je izgledalo jasno pretvori u maglu. Zašto? Zato što je čovekovo biće duhovni mračni bunar. To govorim ja kao umetnik, to je rekla čitava nauka, psihologija 20. veka. Ono malo svesti koju kontrolišemo usmeravamo na reakciju ka svetu u kom se nalazimo, veoma često da bismo zaštitili svoju teritoriju. Taj mrak savremena civilizacija se trudi da osvetli“, rekao je Despot.

    Pisac Muharem Bazdulj napomenuo je da je umetnost ključna za razumevanje vanrednih situacija.

    „Druge oblasti ljudskog duhovnog delovanja, kao što su istorija i politika, više se bave nekim apstraktnim konceptima i nekom vrstom kolektivne slike, dok umetnost insistira na individualnom i donosi katarzične momente koji su pojedincu najvažniji“, rekao je Bazdulj i dodao da se glas umetnika čuje, ali da je prigušen.

    Ove godine su učesnici „Beogradskog kontrapunkta“ i pisci Habib Ahmadzade (Iran), Džang Đićing (Kina) i German Sadulajev (Rusija).

    Tagovi:
    film, književnost, Vladan Vukosavljević, Emir Kusturica
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga