00:40 23 Oktobar 2019
Slušajte Sputnik
    Tomas Ostermajer

    Beograd nije globalizovan kao ostatak sveta

    © Tanjug / TANJA VALIC
    Kultura
    Preuzmite kraći link
    53. Bitef (10)
    1417
    Pratite nas

    Prvi put sam u Beogradu bio odmah nakon bombardovanja, još je zemlja bila pod Miloševićem i ljudi su mi pokazivali šta se desilo, zašto i koliko im je važno što sam došao s predstavom, pa mi je utoliko draže što sam ponovo ovde, ali nadam se da se Beograd nije mnogo promenio, izjavio je slavni nemački reditelj Tomas Ostermajer.

    On kaže da mu se kod Beograda mnogo sviđa to što oseća da srpska prestonica nije globalizovana kao ostatak sveta.

    „Ako pogledate London, Pariz, Berlin — svi poprilično izgledaju isto. Ovde osećate drugačiju kulturu, duh i atmosferu i to mi se mnogo sviđa“, istakao je gost Bitef festivala u intervjuu za Tanjug.

    Ostermajer ovoga puta publici predstavlja „Istoriju nasilja“ rađenu po autobiografskom romanu mladog francuskog pisca Eduara Luija, u produkciji Šaubine am Leniner Plac (Berlin).

    Scena iz predstave „Istorija nasilja“ Tomasa Ostermajera
    © Tanjug / BOJAN STEKIC
    Scena iz predstave „Istorija nasilja“ Tomasa Ostermajera

    „Priča me je dosta dirnula, sva kompleksnost i sve kontradiktornosti koje nosi i način na koji Eduar gradi priču, daje formu posttraumatskom sindromu, gradeći priču ne hronološki već prikazujući naraciju iz različitih uglova i pri tome pokazuje da su moguća različita gledanja na ono što se desilo“, objasnio je Ostermajer.

    Student iz francuske provincije pokupi, na nekoj pariskoj ulici, mladog Alžirca i odvede ga u stan i sve se završava krađom smartfona, silovanjem i nemogućnošću da se ovo silovanje adekvatno prijavi porodici i nadležnim službama.

    Autobiografsku priču Luija Ostermajer sklapa kao slagalicu, kombinujući vremenske perspektive i manje celine narativa, gradeći tako dramsku napetost, a u središtu nije sam erotsko-krimi zaplet, već različita društvena zla, neka od njih naizgled nevidljivija, iznutra razgrađuju građansko društvo: provincijska zatucanost i netolerancija, ksenofobija, neprofesionalnost i predrasude u javnim službama (medicinski sistem i policija).

    Ostermajer: Beograd nije globalizovan kao ostatak sveta
    © Tanjug / TANJA VALIC
    Ostermajer: Beograd nije globalizovan kao ostatak sveta

    „On pruža i jednu vrstu analize društva, ukazujući na klase, socijalnu isključenost, siromaštvo, migraciju, homofobiju i rasizam. Ova priča pruža pak mnogo kompleksniji pogled na situaciju, ali isto tako jeste jedna lična perspektiva autora“, istakao je Ostermajer.

    On je primetio da kako se društvo sve više deli i raste poriv za preživljavanjem, sve su veće razlike između klasa, vraćaju se siromaštvo i beda, pa je bolje da se govori o neprivilegovanoj, nego o radničkoj klasi.

    Pored radničke klase, u poslednje vreme ga preokupira tema uspona ekstremne desnice, pa upravo radi na komadu prema knjizi u kojoj se autor zapravo pita koji su uzroci toga.

    „Teško je odgovoriti sažeto na to pitanje, ali deo uzroka je u slomu levice i neuspehu socijaldemokratskih partija, kao i pojedinih komunističkih partija u Francuskoj i Italiji“, smatra Ostermajer.

    Tema:
    53. Bitef (10)
    Tagovi:
    pozorište, Bitef
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Facebook nalogaKomentariši preko Sputnik naloga